IVO GOLDŠTAJN, наводно објективни загребачки повјесничар, ничим изазван, вешто подржава тврдње хрватске плавушице изговорене на обележавању годишњице у Пољској, о наводној бројности Хрвата у антифашистичком покрету током Другог светског рата!
Притом IVO нуди вешто компоновану мешавину селективних података и његових опсервација, умотавајући све то у некакву статистичку обланду, да Срби лакше сваре те лажи!
Прво, самопроглашење NDH је званично прихваћено од стране Немачке и Италије,те се целина NDH као њима савезничке државе, чланице земаља Осовине, не може данас делити на Хрватску и БиХ, што ИВО злонамерно приказује како би тако поделио устаничке српске јединице на „хрватске и босанске“ партизане, што су још у рату у својим извештајима намерно писали кроатокомунисти!
Али, IVO је случајно „заборавио“ детаљчић да у укупни број партизана у тадашњој NDH урачуна и устанике из Срема (који је тада такође био део NDH), где су Срби били апсолутна устаничка већина!
Партизани, ЛИКЕ, КОРДУНА, БАНИЈЕ, СЈЕВЕРНЕ ДАЛМАЦИЈЕ, ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ, скоро па преко 90 % били су Срби, све док су били добровољачке јединице (до одлука АВНОЈ у ЈАЈЦУ)!
После капитулације Италије и договора ČERČILAи BROZA, уследио је тајни договор између представника HSS (BOŽIDAR MAGOVEC) и ЈОSIPA BROZA којим је било договорено да домобранске јединице NDH (са знањем своје команде!) наводно „спонтано“ прелазе у редове НОВ, како би се тако хрватски народ спасио од оправданог третмана геноцидног народа, после победе земаља антифашистичке коалиције над нацизмом!
GOLDŠTAJN дрско тврди, како су тобоже у Србији били постигнути некакви „specijalni odnosi sa silama Osovine“, иако је Србија била окупирано подручје са немачком окупационом управом!
Управо је та окупациона управа и наредила формирање владе Милана Недића, уцењујући њега да ће у супротном дати NDH да успостави клерофашистички режим и у окупираној Србији!
Део Србије окупиран је од Бугарске, део је додељен шиптарским сепаратистима који су прогласили „Велику Албанију“, док је Рашка област ушла у састав NDH, иако су присутни Талијани бранили масовне злочине над Србима, као и у свим деловима NDH где су они били једини окупатори!
Видљив је намерни безобразлук, када IVO прецизира да је у Загребу током постојања NDH убијено 7-8000 Жидова, али неће да каже да је убијен далеко већи број Срба, већ само тврди да је убијено и 6-7000 осталих, иако је у Загребу 1941.године живело далеко више Срба него ли Жидова!
Злонамерно се у Хрватској упорно пласира, да су Срби били само сеоско, рурално становништво, јер би морали да одговоре на просто питање куд се дедоше Срби из градова у Хрватској и БиХ, кад се прогласи мила дугожељена NDH!
Лаж о броју хрватских партизана у 1942.години, најкомпетентније оповргава изјава Vladimira Bakarića (sekretar CK KPH!) који је на заседању AVNOJ у Бихаћу (28.-29.11.1942.године) изјавио да се осећа као представник српског народа, јер су чак и дивизије НОБ тада биле већински састављене од Срба, а познато је да су те партизанске дивизије формиране током 1942.године, што би IVO требало да зна, или можда користи некакву новохрватску статистику!
Тврдња, како су Хрвати најзаступљенији у НОБ 1944.године је изразита манипулација истином, јер су органи НОБ у Далмацији спровели општу мобилизацију након капитулације Италије, те су нови борци били већински Хрвати, али у остатку NDH и окупираним деловима Југославије и даље су Срби најбројнији у антифашистичким јединицама!
Чињеница је да је руководство партизанског покрета Хрватске, тек тада у Далмацији, по први пут било у већински хрватским крајевима, јер су до тада искључиво боравили у српским устаничким крајевима!
IVO шпекулише тврдњом, да је из хрватских градова било скоро немогуће отићи у партизане, а неће да каже да је та хрватска фашистичка власт беспрекорно функционисала до самог краја NDH, што најбоље илуструје податак да је у оној мигрантској колони (мај 1945.године!) било неколико стотина хиљада цивила (чланови цивилне власти, чланови породица хрватске војнице) уз хрватску фашистичку војску, који су бежали од заслужене и оправдане казне антифашиста!
Ти цивили су само извршили налог своје власти, да се организовано повуку пред „надирућим србочетничким постројбама“ (како гласи одредница за партизане), тим пре што су апсолутну већину јединица НОБ које наступају у правцу Загреба чинили Срби, мобилисани у Србији 1944.године након што су совјетске јединице ослободиле Београд, гонећи нацисте и бројне квислинге до Берлина!
