„После српске заблуде у две Југославије власт Србије срља у подржава инцијативу САД, о отвореном Балкану, на развалинама окупираног Космета и створене лажне државе Косово“.
(аутор)
Под менторством САД власт Србије, Албаније и Северне Македоније реализује постепену интеграцију под називом “Отворени Балкан „Балканске уније“, која би била у функцији геостратешких интереса САД, УК, ЕУ и НАТО, на простору западног Балкана. Након ове три државе сигурно је да ће бити укључена и лажна држава Косово а онда и Црна Гора и Босна и Херцеговина.
На тај начин се жели обесмислити државност и геостратешки значај Србије, на простору Балкана. Њене границе би постале потпуно порозне и преко њих би се одвијао криминал свих врста, почев од нарко трафикинга, трговине људима, пребацивања и насељавања миграната и Рома повратника из ЕУ.
Председник Србије Александар Вучић и премијер Северне Македоније Зоран Заев и Албаније Еди Рама потписали су три споразума три земље – о сарадњи на олакшању увоза, извоза и кретања робе, о сарадњи у вези са слободним приступом тржишту рада и о сарадњи у заштити од катастрофа.
На састанку у Скопљу договорено је и да од 1. јануара 2023. буду укинуте граничне контроле између Србије, Северне Македоније и Албаније, преноси агенција Бета речи председника Србије Александра Вучића.
Кроз тај процес Србија ће неконтролисано губити контролу над територијом у близини лажне државе Косово, кроз продају непокретности, станова, кућа земљишта. Тај процес се одавно одвија у Србији а надлежни органи ћуте и не раде свој посао на заштити националне безбедности. На тај начин Албанија ће постепено нарко новцем и „прањем пара“ ширити свој привредни и свеколики утицај према границама тзв. Велике Албаније, баш на исти начин како су запоседали простор Косова и Метохије у Двадесетом веку.
Овакву стратешку одлуку извршна власт у Србији је донела без консултација и мимо воље народа. Као таква одлука је нелегитимна и наметнута од страних центара моћи а представљена у јавности као изворна воља три државе на тзв. западном Балкану.
Разлози који се медијски представљају народу су замена за спорост интеграција у ЕУ, уз „велике добити“ по привреду, развој и повећање стандарда грађана. На форуму у Скопљу утркивали су се тројица председника ко ће бити „речитији“ у образлагању потребе и бенефита ове инцијативе. Било их је тугаљиво и јадно слушати и гледати о каквим бесмислицама говоре. Срамота је у толико већа што сва тројица председника знају да им је то „домаћи задатак“, који је испоручила администрација САД. Они су добили време да то појасне својим народима и прикажу то као пут развоја и прогреса у будућности. Једино јесте тачно да од ове инцијативе корист има Албанија, јер су јој створене предпоставке да суштински интегрише око 80 осто простора тзв. велике Албаније. Преко Албаније утврђују се и артикулишу интереси САД и УК у региону Балкана.
Кроз ову инцијативу лажна држава Косово ће све више постајати простор Албаније у културном, политичком, енергетском, безбедносном, образовном и сваком другом смислу. То ће се десити и са албанским територијама Северне Македоније. Србија и Северна Македонија дугорочно су губитици, у процесу развоја и имплементације ове иницијативе.
Рационални разлози да Србија донесе овакву неразумну одлуку изгледа да су јасни само председнику Србије, као потписнику више споразума. Да трагедија буде још већа постоје бројни разлози који су против ове инцијативе:
- Иницијатива „Отворени Балкан“ одвија се у складу са налогом и смерницама САД и УК;
- Албанија је припремала, организовала терористички покрет тзв. ОВК на простору Косова и Метохије 1998.г;
- Албанска војска је директно помагала пребацивање оружја и војне опреме на Косово и Метоију, југ Србије и Северну Македонију 1998. и 1999.године;
- Албанија је организовала базе, логоре за обуку тзв. ОВК за агресију НАТО пакта 1999.године. Албанска војска је непосредно учествовала у копненој агресији на простор Косова и Метохије 1999.године;
- Албанија је у сарадњи са водећим државама НАТО пакта учествовала у изградњи власти и институција лажне државе Косово;
- Албанија непосредно ради на интеграцији лажне државе Косово у простор тзв. велике Албаније;
- У складу са смерницама САД, Албанија привредно и туристички отвара свој простор према Србији, како би повећала приходе од туризма и приходе од извоза пољопривредних производа на простор Србије. У томе им је безрезервно помогла власт Србије, на штету својих пољопривредних произвођача који су бацали парадајиз и друге пољопривредне производе. То јесте интерес Албаније али сигурно није Србије, да помажемо државу која је више деценија чинила све да се одцепи простор Косова и Метохије. Без Космета нема тзв. велике Албаније;
- Са Косова и Метохије прогнано је око 230.000 Срба који се ни до данас нису вратили нити се у том смислу шта чини. Без повратка прогнаних и решавања питања Косова и Метохије нема смисла било каква помисао о отварању граница са Албанијом;
- Албанија се није одрекла пројекта тзв. велике Албаније;
- Срби у Албанији немају елементарна национална права;
- Грађани Србије су подстицани медијском пропагандом да своје одморе користе у Албанији. Жалосно је што се ради о њиховом ниском прагу националне свести да иду преко окупираног Косова и Метохије у Албанију, у којој још нису откривене масовне гробнице наших грађана који су убијани да би им вадили органе за криминалне доноре. На тај начин, промоције туризма и увозом пољопривредних производа из Албаније, Србија директно помаже реализацију пројекта тзв. велике Албаније;
- Огромна имовина Р. Србије на Косову и Метохији је опљачкана, нелегално отуђена и продата;
- Србија се задужује да изгради аутопут и железницу према Приштини, за потребе Албаније и НАТО пакта;
- Отварањем граница према Албанији, Северној Македонији а касније и лажној држави Косово, Србија постаје простор за процват албанске мафије кроз пролиферацију наркотика, оружја, трговину људима и пораст свакојаког криминала;
- Стварају се услови за прање новца албанске мафије на простору Србије кроз куповину земљишта, имања, кућа, предузећа, државних ресурса. То ће бити постепено демографско померање и узмицање Срба на простору Топлица, Јабланичког и Пчињског округа. Нажалост, кратковиди политичари то не виде као што нису видели ни у Двадесетом веку. На исти начин Срби су прогнани са Косова и Метохије.
Потписивањем тзв. Вшингтонског споразума власт Србије је, мимо воље народа, учинила велики стратешки заокрет, губећи део суверенитета државе кроз неконтролисано подаништво према Западу, првенствено према САД-у и Немачкој.
Под плаштом добре иницијативе отварања граница на делу су претње даљој дезинтеграције територије Србије, кроз постепену предају и издају националних интереса српског народа на Косову и Метохији и на рубним подручјима централне Србије, према административној линији ка Косову и Метохији. Истовремено власт Србије се суштински дистанцира од Русије и Кине, које су до сада браниле опстанак Косова и Метохије у саставу Р. Србије.
Већ дуже време, а посебно након тзв. Вашингтонског спорзума, у јавности се говори о изградњи аутопута и железнице Ниш-Приштина-Драч и како ће то решити многе проблеме Топличког краја. То је тешка обмана народа. Док се народ Топлице ломата по разбијеним земљаним, макадамским и често лошим пропаалим уским путевима, Србија подиже кредит за изградњу пруге и аутопута према Приштини. То се правда „потребом српског становништва“, које живи у Грачаници и ближој околини Приштине. А ради се о становништву које је економски унесрећено, малобројно и нема потребе а ни новац да често путује ка Нишу. У народу је таква одлука власти Србије препозната као проблем, јер то није у складу са српским националним интересима нити је то изворна народна потреба, све док се не поврати суверенитет над Косовом и Метохијом. Народ са југа Србије се исељава континуирано због запоставености Топлице, Јабланице и Пчиње, не због аутопута за Приштину него због неподношљивих услова живота и немогућности опстанка младих.
Под плаштом великих инвестиција САД на Балкану, “убрзања развоја” и спровођења тзв. малог шенгена на “западном Балкану”, односно нове инцијативе „Отворени Балкан“, изграђују се претпоставке за остваривање циљева НАТО пакта на Балкану и изградње тзв. велике Албаније. У том процесу лажне регионалне сарадње и развоја, Србија губи суштинску контролу над Косовом и Метохијом, губи огромну духовну а и материјалну вредност, преко 800 милијарди евра. Када се томе дода штета настала НАТО агресијом, од око 100 милијарди евра, видимо да се ради о ненадокнадивом духовном и материјалном губитку, који се не помиње од стране власти Србије.
У први план се, у медијској пропаганди у Србији, афирмише долазак инвестиција, а у суштини омогућава се већином добијање “повољних” кредита за изградњу инфраструктуре за потребе НАТО пакта, енергетике САД, Албаније и лажне државе Косово. Од луке Драч потребна је железница и аутопут за транспорт плина у унутрашњост Балкана, транспорт НАТО трупа и логистику, као и за потребе Албанаца за путовање и транспорт ка централној Европи.
Ова инцијатива јесте пут страдања Србије и српског народа, која може имати несагледиве духовне, политичке и безбедносне последице. Идеја тзв. “велике Албаније” мора да нестане на Косову и Метохији а не да се потхрањује формирањем лажне државе Косово, потхрањивањем инцијативе „Отворени Балкан“, која је претходница америчкој „Балканској Унији“.
Када се анализирају изјаве локалних политичара из региона, представника администрације САД, америчке дирекције ДФЦ (DFC), Светске банке и кредитора са Запада, као и изјаве САД и НАТО закључци се некако намећу сами. То је у суштини њихов пут лажне интеграције и сарадње на Балкану и стављања под контролу преосталих држава које нису челнице НАТО пакта. То је свилени гајтан за Србију, пут за гушење њене државности и за минимизацију њене улоге на Балкану. Таква нова „Балканска Унија“, која ће настати кроз инцијативу „Отворени Балкан“, вероватно би се некада као целина примила у ЕУ и била под пуном контролом НАТО пакта. На тај начин би изворни национални интереси Србије и српског народа били потиснути и обесмишљени, као што је то рађено за време Краљевине Југославије и бивше СФРЈ.
Америчке Међународне развојне финансијске корпорације (DFC), отворена је у Београду, након састанка председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић са специјалним изаслаником председника Сједињених Америчких Држава за дијалог Србије и тзв. Косова, Гренелом Ричардом и извршним директором DFC-а, Адамом Болером биће вероватно у функцији финансијске подршке инцијативе „Oтворени Балкан“, као претходнице „Балканске Уније“.
По изјавама албанских руководилаца, власти лажне државе Косово и генерала Весли Кларка, који има и свој бизнис на Космету, може се уочити да се ради о заједничким интересима и јединственој стратегији. Недавно потписан тзв. Вашингтонски споразум јесте део те стратегије САД о постепеном навикавању пристанку власти Србије на “самосталност лажне државе Косово”..
Албански премијер Еди Рама изјавио је да Косово и Албанија намеравају да “уклоне границе”, као и да ће албанска лука Драч ускоро постати де факто “косовска”. Он је то рекао на почетку седнице албанске и косовске владе, која је одржана у Конгресној палати у Тирани 2.октобра 2020.године.
“Споразум који ћемо ускоро потписати за олакшавање царинских поступака између две земље води нас до одредишта, трансформације луке Драч у де факто луку Косова”, рекао је Рама. Не спомиње Рама ту Србију нити њен интерес а власт у Србији управо остаје слепа и замајава свој народ о миру, просперитету и “сретнијој будућности“.
Шеста заједничка седница двеју влада одржана је под слоганом “Заједно без граница”, а у делегацији која је отишла у Тирану нису били министри из Српске листе.
На седници влада Албаније и тзв. Косова, на којој је потписано укупно 14 споразума и меморандума, договорено је и да се заједнички обележи 150. годишњица Призренске лиге, као и да се доврше сви технички детаљи за успостављање међудржавног фонда за финансијску подршку “Прешевској долини”.
Након састанка су потписана посебно битна три споразума о царини у Драчу, железничкој прузи и хидроелектрани за Косово, која ће бити изграђена у Албанији. И по томе се види да се ради о јединственој стратегији суштинске интеграције Албаније и лажне државе Косово. Србија и даље ћути и нема званичне реакције.
Овакви поступци Албаније су отворено непријатељски према Србији. Жалосно је што власт Србије то као да не примећује, као да се ништа не дешава.
Власт у Србији прича празне фразе о добросуседству, миру и сарадњи, док нам албански екстремисти из Албаније и са Космета отимају испред очију ту свету земљу. Невероватноа је та ћутња власти Србије, да не реагују, да не упозоравају ЕУ, НАТО и УН да се пред очима свих а и уз њихову помоћ реализује пројекат тзв. Велике Албаније, који има историјски контекст, континуитет и актуелност уз доминантну димензију иградње великодржавног исламског пројекта у духу тзв. Призренске лиге.
Власт Србије са оваквом Албанијом потписује споразуме о отварању граница и о јединственом простору Србије, Албаније и Северне Македоније. Овакво деловање и сарадњавласти Србије са Албанијом, као непријатељем Србије јесте неуставна и својеврсна издаја српских националних интереса. Вероватно ће се у блиској будућности о овоме отвореније, трезвено и одговорно разговарати на надлежним органима Р.Србије.
Еди Рама је навео и да ће пројекат “отворени Балкан” утицати на бољи живот у региону и да се мора уложити труд “за велико признање Косова од стране Србије“: ” Оно се може постићи само дипломатијом и мудрошћу, стрпљењем и способношћу да се добије битка попут оне која је дипломатска, а не војна, када је Косово победило. Слобода и државност не могу бити доведени у питање или се укинути, и припадају “Косову” и нама у Албанији.”
То је пут постепене интеграције Албаније и лажне државе Косово, који Србија не види нити власт доноси одлуке којима негира или поништава такве сепаратистичке одлуке у процесу настајања “велике Албаније”. [1]
“Када је реч о страном инвеститору који нуди средства у складу са уобичајеним правилима пословања, ситуација је у реду. Међутим, врло пажљиво пратим образац страних инвестиције које у Србију долазе из Русије, Кине и још неких земаља. Пратим и политичке последице тих улагања. Верујем да би влада Косова требало да води рачуна о томе и у сопственој политици“, рекао је он. Како каже, посебна тешкоћа у бржем напредовању региона јесте настојање Кремља да западни Балкан у целини претвори у своју сферу интереса, што је политика Кремља још од почетка оружаних сукоба у региону током 1990-тих.
Тако мисле и делују руководиоци Албаније, лажне државе Косово и НАТО пакта.
Пројекат “велике Албаније” јесте најава велике несреће, разбијања и разарања држава и нација на Балкану. Србија мора да заустави настајање “велике Албаније”, кроз очување Косова и Метохије у свом саставу и спречавање промене граница. Оно што Запад буде дозволио Албанцима не може спрећити Србима.
Међународно право и Резолуција СБ УН 1244 су на страни Србије. У супротном, ћутањем власт Србије ризикује бујање незадовољства и непредвидиве и масовне протесте народа. Последице таквог деловања народа тешко је предвидети а још теже спречити или каналисати.
Народ у Србији ћути али сигуро не подржава никакву инцијативу „мали Шенген“, сада „отворени Балкан“ а у будућности „Балканску Унију“, као пројекат САД, на рушевинам страдалног и окупираног Косова и Метохије.
ИЗВОРИ
- https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-58019630
- https://www.novosti.rs/vesti/politika/922636/cetiri-temelja-veliku-albaniju-vlade-pristine-tirane-zajednickoj-sednici-potvrdile-opasan-plan
Проф. др Митар Ковач
ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ
