Од почетка епидемије у кинеској провинцији Хубеи и граду Вухану, на основу клиничких слика пацијената јасно је било да је реч о лабораторијском вирусу који је на неки начин доспео у ту популацију. О справљању таквог биолошког агенса у прилог иду изјаве не само кинеске докторке која је радила у тој лабораторији у Вухану за коју се сумња да је извориште вируса, него и франсцуског нобеловца проф.Монтањеа. Обоје су дали изјаве да је на постојећи вирус Сарс1 вршено лабораторијско додавање секвенци вируса ХИВ ради справљања имунизационог средства ѕа ХИВ, те да је то експеримент који се покушава од 2015.год.
Остала је непознаница како је тај лабораторијски вирус напустио лабораторију у Вухану,да ли је рећ о диверзији и је то било задесно, што ни комисија СЗО која је прошлог месеца ординирала у Вухану није успела да утврди. Није јасно само како је неко очекивао да ће нека комисија годину ипо дана после избијања епидемије у Вухану и свих мера које је предузела НР Кина, било шта моћи да утврди на тако рећи потпуно деконтаминираном и дезинфекованом терену. Надлежне службе НР Кине су се у току саме епидемије понашале као према о биолошком оружју, а сличне мере су предузеле и јединице за биолошку заштиту руске федерације, што смо ми имали прилике да видимо током њиховог боравка у Р Србији пре годину дана. Са клиничког аспекта јасно је да није реч о природном вирсу који је прешао из животињске у људску популацију јер таквим вирусима је у првих пар месеци највећа вирулентност,контагиозност и остали параметри, док већ после неколико месеци вирус у људској популацији јењава, док је код Ковида19 манифестација била другачија. Отуда више нема никакве сумње да је реч о лабораторијском вирусу и свако ко говори супротно треба да буде процесуиран од надлежних стручних установа у смислу преиспитивања стручности за обављање одређених функција у државном систему или у случају адекватне стручности, намерног ширења дезинформација грађанима.
Када се присупило лечењу пацијената одмах су се 2 лека искристалисала као лекови избора а то су француски Хлорокин и руски Арбидол, који се иначе некада у бившој Југославији до 1992.године производио под називом Арбид и у чијим индикацијама пише да је за све корона вирусе. Наше државно руководство је отпочело производњу лека Хлорокин у Галеници, а неопходне сировине је директно председник државе обезбедио договором са председником Француске, док је лек Арбидол релативно лако могао да се набави из руске федерације. Изненада под притиском великих фармацеутских компанија, долази до заокрета у лечењу пацијената на тај начин што се инсистира на имунизацији јер је свугде у свету почела призводња имунизационих средстава, додуше прављених по потпуно различитим технологијама.
С обзиром на то да се кинески естаблишмент први сусрео са овим изазивачем, логично је било за очекивати да ће кинеска фармацеутска индустрија прва да избаци имунизационо средство, а на моје пријатно изненађење то су учинили вакцином која је прављена старом технологијом на умртвљеним вирусима. Дакле говора није било о томе да ће се употребљавати на западу фаворизована технологија са месенџер РНК, којом до сада није справљано ни једно имунизационо средство, већ неки други медикаменти. Кинеске технологије су зашле у озбиљне фазе наногенетских студија, па је свима јасно како је НР Кина могла релативно лако да парира са имунизационим средствима базираним на месенџер РНК технологији, али су из здравствених разлога ипак за ову болест приступили класичној технологији справљања имунизационог средства.
Руска фармацеутска индустрија је унапредила постојећу вакцину за вирус Еболе, за који се такође основано сумњало да је лабораторијски вирус, и избацила вакцину Спутњик Б, али је и то у основи имунизационо средство у примени читаву деценију. Ни код њега као ни код кинеске класичне технологије, није потребан додатни период испитивања на људима, што свакако јесте код нових наногенетских технологија којима су справљане вакцине месенџер РНК технологијом.
Све ово што сам написао сам јавно и отворено са стручног и научног аспекта бранио пред широким аудиторијумом, због чега сам иако без валидних научноистраживачких аргумената, процесуиран од стране државних служби, те ометан у нормалном животу и раду до тог нивоа да сам оптужен од стране вишег јавног тужилаштва како сам својим деловањем чак угрозио и безбедност председника државе. Иако су неки угледни појединци и организације због свега негодовале, остао је неизбрисив траг у мојој каријери и приватном животу, материјално и духовно ненадокнадив јер сам бранио истину у струци,
Ак.проф.др Алек Рачић,
председник РАС Академије
