Поред исказаног отпора народа, студената, академика, професора и интелектуалаца у Србији према штеточинском и неуставном деловању академика Владимира Костића, ништа се суштински није догодило. Извршна власт у Србији и председник САНУ наставили су да се понашају бахато и не виде бунт и отпор унесрећеног народа.
Народ у Србији јесте навикао да многи делују против његових националних интереса али је додатно несрећан и понижен. када препозна да се они које плаћа и које је изабрао постали лобисти за албанске националне интересе.
У новије време све више се за непријатељски рад и противуставно деловање придобијају поједини академици, професори, научни радници па и руководиоци неких значајних националних институција.
У историји постојања САНУ није се десило да се њен председник понаша тако осионо и да делује противуставно, износећи ставове којима се угрожава суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак државе. То није био један случајан, непромишљен иступ или реченица истргнута из контекста. Напротив, ради се о континуитету деловања и иступања пред светском јавношћу, под плаштом „слободе мишљења“, без обзира што његова стручна и научна компетенција је далеко од Косова и од прошлости и будућности српско албанских односа. Председнику САНУ није битно шта о његовом деловању и изјавама мисле други академици, професори, интелектуалци и народ. Он је „паметнији од свих“, њихова „морална и духовна савест“. На срећу мало ко га више тако прихвата.
Истини за вољу, САНУ се почела деформисати постепено након петооктобарских промена 2000.године, а посебно након 2010. године. Неки „невидљив дух“ пораза и издаје све више је обузимао душу ове институције и одвајао је од народа. У доброј мери чинила је то власт уз менторство и по препорукама утицајних кругова са Запада. У том послу су несумњиво успели доста да ураде. То се види и данас, кроз погубне процесе у тој институцији. Првенствено се водило рачуна да се јачају науке и научне области које немају непосредан друштвени значај и нису из подручја друштвено хуманистичких наука. Изван тих наука бирани су и председници САНУ, прошли и садашњи. То није случајно.
Актуелни председник САНУ академик Владимир Костић износи неприхватљиве ставове за огромну већину грађана Србије. Ако је уверен да то није тако онда нека оде у Северну Митровицу, на Шару, у Грачаницу и било где друго где Срби живе и нека им објасни да их се држава Србија треба одрећи и да их предаје у окриље неке лажне државе Косово или тзв. велике Албаније.
Сигуран сам да је председник САНУ свестан како би народ реаговао па је удобније да из „Београдског пашалука“ саопшти шта је за њих добро да се учини, као и за цео српски народ и Србију. Већина српског народа се стиди због петоколонашких изјава и деловања председника САНУ и несрећан је што такво његово деловање прећутно подржава власт у Србији. Народ у Р. Српској, Црној Гори и у расејању будно прати иступе и деловање председника САНУ, осуђује такав чин и зна да је то злослутна најава отуђене врхушке политичара и појединих академика и интелектуалаца да учествују у издаји и предаји Косова и Метохије.
После јавног скупа народа 16. јануара 2021. године испред САНУ, као протеста против позива председника САНУ Владимира Костића да се Србија и Срби суштински одрекну Косова и Метохије, у јавности је преовладало мишљење да постоје основи сумње да иступања и деловање Владимира Костића, председника САНУ, садрже елементе подстрекавања на вршење кривичног дела из члана 307 Кривичног закона Србије: „угрожавање територијалне целине Србије и противуставно отцепљење дела територије Србије.“
Поруке са јавног протеста, да се Академија и академици одреде према иступању председника САНУ и заштите углед те инстиуције нису дошле до разума академика Костића. Он је наставио да и даље иступа у јавности и појашњава ставове и претходно исказана мишљења. У томе му поред провладиних медија, политичара, аналитичара помажу и тзв. прозападни медији у Србији. Основано је запажње да су им ту интереси углавном сагласни.
„Владимир Костић не жели да улази у полемику, која би изгледала готово као правдање неким јунацима са Инстаграма, али су нам његови пријатељи скренули пажњу на монографију “Учешће Српске академи је наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији”, где се међу прилозима свих академика, налази и ауторски текст Владимира Костића. Монографија је иначе била бесплатна, дељена је слободно сваком ко је био заинтересован, али изгледа да се јавност није баш толико помучила да сазна шта је председник најугледније српске институције – и не само он – до детаља предложио о Косову. Недељник је пренео текст у новом броју, без измена и скраћења.“
Предесеник САНУ за Недељник изнео је „шест тачака за решење косовског чвора. Изјавио је да заштита Срба на Косову и Метохији, али и заштита културне и историјске баштине на тим просторима, неке су од ствари које би требало да се нађу у решењу за такозвани „косовски чвор“. Према његовом суду, „…то није једино о чему би требало водити рачуна када је реч о овом, за Србију комплексном питању, од кога, сада већ нема дилеме, зависи и њена европска будућност.“
Костић у ауторском тексту за „Недељник“ наводи да је мишљења да „… одбијање свих преговора, заправо дугорочно од Србије прави губитника, који ће у достојанственом чекању туђих и будућих, по нас хипотетички корисних историјских обрачуна и промена, пропуштати прилике да заштити своје интересе, или бар оне интересе које још увек можемо да заштитимо“.
А каква би та решења требало да буду? Шта би у њима требало да се нађе? О чему водити рачуна?
1. Заштита права Срба који живе на КиМ
2. Заштита културе и историје
3. Шири контекст
Истиче Костић да проблем КиМ, „који је несумњиво кључан“, треба сагледавати у ширем контексту питања важних за будућност Србије (друштвених, политичких, безбедносних, економских, демографских…).
4. Без изолације и искључења
„Пркос појачан искуством, које и сам делим, да су изолација и санкције наметнуте Србији биле неправедне и деструктивне, контрапродуктивна је и, ако се апсолутизује у политички став, у супротности је са интересима народа и државе.
5. Да не будемо острво окружено „ненаклоњеним“ суседима
6. Европски пут најрационалнији
На крају, Костић наводи да иако не постоји јединствено мишљење и да, заправо, постоје потпуно супротни ставови, званична политика коју и он подржава јесте да је „европски пут приоритет“ и пут који је за Србију најрационалнији из много разлога.
Зна добро председник САНУ да се ни за ово иступање неће позвати на одговорност због подривања суверенитета и територијалне целокупности, интегритета и суверености Р. Србије, као и противуставног деловања, јер формално није говорио о томе а има и право да изнесе „своје мишљење“. Суштински, управо је говорио о правима Срба и српскј културној баштини у иностранству, тамо ван „нових граница Србије“.
Поново председник САНУ не износи мишљење институције него „његов лични став“, ако он више икога занима јер зна да његово мишљење је у супротности са законом и са националним интересима српског народа. Може се спекулисати са мотивима оваквог анационалног и штеточинског деловања председника САНУ, мимо његових ингеренција и „колективне памети“ и мишљења САНУ.
У свим овим тачкама председника САНУ лако је препознатљив слугерански однос, те да све треба прихватити у име „европских интеграција и европске перспективе“. У томе и јесте највећа разлика између њега и већинског народа Србије и српског народа у региону и у свету. Огромна већина српског народа неби предала Космет у име лажног бољег живота и лажних интеграција. Већина Костићевих тачака јесу истовремено и претње „шта нам се може десити ако не послушамо уцене и ултиматуме са Запада“. Не разуме академик Костић да српски народ се не боји империја и не размишља нити жели да живи у неслободи и под окупацијом. Он изнад свега чува своје светиње, слободу и сања ослобођење Космета, које јесте дефакто окупирана територија.
Народ занима став и мишљење Академије, као националне институције, а не председника САНУ, који је у више наврата потврдио да има личне мотиве за деловање, које је супротно већинском мишљењу академика.
Поред блокаде медија и различитих притисака, коментара и правдања народ ће све мање веровати овој историјски битној националној институцији.
У колико САНУ не буде у стању да се избори са овом самовољом свог председника, народ ће изграђивати схватање да је већина академика спремна, зарад личног конфора и бенефиција, да се одрекне борбе за истину и изворне националне вредности и интересе српског народа. У таквој ситуацији САНУ ризикује да се народ одрекне ње, да покрене поступак њеног гашења и формирања других организација и удружења академика, професора и интелектуалаца, који ће радити у интересу народа.
Одавно је проблематичан и у доброј мери политички и безбедносно контролисан избор и деловање људи у САНУ. Народу треба изворна и неокаљана САНУ у којој ће јасно бити спроведен избор чланова и њених руководилаца а не да то буде у рукама различитих лобија и центараа моћи који злоупотребљавају ову националну институцију.
Свестан је академик Костић ко га је довео на ту дужност, ко је господар „његове судбине“ и за кога треба да ради, те да тешком речи председника САНУ убеђује народ шта му је чинити. Неће то проћи, јер је народ ипак информисан и свестан својих историјских тежњи и интереса. Народ првенствено верује СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, по питању Косова, тако да је свако појединачно било чије мишљење које базира на дефетизму, предаји и издаји Космета, у име „светле европске будућности“, минорно, провидно, неискрено и лобистички усмерено.
Ширити дефетизам да је нецелисходна даља одбрана Косова и Метохије, посебно не ратом, јесте неодговорна и незаконита делатност. Данас то некжњено чине многи „званичници и угледне личности“ преко националних медија. Једног дана ће морати сви у овом друштву да поднесу рачуне и да одговарају за неуставно и незаконито чињење и нечињење. Обављање функција у извршној власти, САНУ, факултетима, неким институтима, медијима не ослобађа одговорности за незаконито и неуставно понашање и деловање.
У мочвари издјничког менталитета појединаца у многим срединама власти, САНУ, у образовању, науци, медијима не да се простора да се огласи већинска Србија, која артикулише вољу народа и националне интересе и не пристаје на предају и издају Косова и Метохије, ни у каквој форми и ни под каквим условима. То потврђује велики број анкета интелектуалаца, као резултати испитивања јавног мњења.
Водеће силе НАТО пакта и режим у Србији свесни су да је расположења народа, по питању Косова и Метохије, скоро непромењено и да не пристаје на притиске и уцене да се одрекне те српске свете земље.
Изјаве и деловање академика Костића само ће отрезнити народ да буде далеко пажљивији у тумачењу изјава људи који обављају различите одговорне дужности у друштву. Они којима, на политичкој сцени, не смета деловање председника САНУ, вероватно су сагласни са његовим изјавама или су им ментори исти, у кабинетима ЕУ и у седишту НАТО пакта.
То је сигурно погрешна процена, јер народ који данас све више, са разлогом, сумња у изјаве и деловање појединих академика, политичара и интелектуалаца на „вододелници“ слободе и будућности Косова и Метохије препознаће ко је на њиховој страни. Истовремено треба подржавати и афирмисати албанске политичке странке, покрете и организације које су свесне да нема отцепљења територије Србије и да је неопходно у миру изграђивати заједнички суживот и добре међуетничке односе.
Пошто председник САНУ, поред његових шест тачака на крају не закључи шта је будућност Косова и Метохије треба, без сумње, да верује да обичан народ носи у срцу решење и на друго неће пристати, а то је:
- Разговоре довести у контекст, смисао и суштину резолуције 1244 СБУН;
- Нема промене граница Србије;
- Ниво аутономије и надлежности АП Косово и Метохија према највишим демократским стандардима у свету
- Нема издаје и предаје Космета;
- Нема предаје огромних природних богатстава на Космету и
- Нема тзв. Лажне државе Косово, тзв.велике Албаније и њиховог уједињења.
„КОСОВО ЈЕ НЕБЕСКО РЕШЕЊЕ СРПСКОГА ПИТАЊА!“ (академик Матије Бећковић)
Игуман манастира Дечани Сава Јањић поручио је да је изјава председника САНУ професора др Владимира Костића “да Косово није наше“ дубоко неодговорна, државно и друштвено штетна.
Јањић је на Фејсбуку написао да „она није усмерена против једног или два епископа, већ против става целе СПЦ, која је око питања Косова јединствена са највећим делом нашег народа, те тако ова изјава дубоко вређа углед САНУ и многих честитих људи у њој”.
“Став СПЦ о Косову и Метохији не произилази из јефитног политикантства, већ је став заснован на вишевековном присуству нашег народа и светиња, целокупној нашој историји и духовном и културном идентитету на коме треба да буде заснована и САНУ. Дефетистичке изјаве професора Костића су зато дубоко штетне, неутемељене и повређују посебно Србе на КиМ. Најбоље би било када би то коначно схватио и ако не може или неће да нам помогне, макар би било добро да престане да нам константно одмаже”, написао је Јањић.
Велика срећа српског народа јесте што има велико поверење у СПЦ и поред огромних проблема који је раздиру, углавном под спољњим притисцима и утицајем. Како српски народ у Црној Гори одбрани светиње, одбраниће и Косово и Метохију, као највећу светињу српског народа. Онај ко то не разуме васпитаван је на неким другачијим, претежно „комуњарским“ вредностима. Зато је тим људима лако пристати и сагласити се са било којом ампутацијом српског етничког простора, под условом да се то не односи на „Београдски пашалук“ и привилегије стечене у њему.
Тако нису размишљали ни деловали чланови САНУ, кроз историју. Носили су душу српског народа и непогрешиво препознавали његове интересе, тежње и стремљења.
На овакав однос председника САНУ треба да одреагују академици, професори и интелектуалци, са петицијом, веома прецизним писаним захтевима према САНУ и органима извршне власти, уз примерена повремена окупљања до испуњења захтева.
ИЗВОРИ
Проф. Др Митар Ковач
ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСТИ ФОРУМ
