Кроатожабљи кретет

1120
слика: http://drakula.org

Срби имају пословицу — видела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу – те тако и хрватски политиканти, обрадовани да прву половину ове године њихова мила домовина председава ЕU, којa се као баш пита о битности за српску стварност (и то без благосова MUTTI АNGELE)!

Додуше, српски народ дели жабе на крастаче, оне гадне, одурне, које се скоро па увек приказују када карикатуристи цртају ону жабу коју храбри, одговорни политичари морају да прогутају, тобож светле будућности ради, и оне симпатичне жабице гаталинке, што предсказују очекивано време, док није измишљена ТВ временска прогноза!

Хрватски политиканти тако радосно глуматају крастачу која се спрема да прогута „ŠAKU JADA“ (како је то изјавио новоизабрани хрватски председник), најављујући некакву листу приоритетних обавезујућих захтева са покорне србијанске колаборанте, који и даље упорно трубе о скором уласку у „заједницу срећних народа“ распадајуће ЕU, а евентуални пријем за сада је светлосну годину далеко, а шта ће да буде, е то нестоји ни код Тарабића, у српском пророчанству!

Међутим, хрватски европејци су саставили свој горким јеловник Србијици, још само да пожеле добар тек (читај српски пријатно), онима који би пристали да пробају ту папазјанију.

Али Хрватска ипак не може без Срба, нарочито када се свечано представља пред ЕU, те се тако опет латише оне старе лажи о најпознатијем „хрватском знанственику“ Николи Тесли, а и врапци загребачки већ знају да је СРБИН, што је увек истицао у свом обраћању земљацима.

Истина је да се родио у Крајини као аустријски држављанин, а у Америку отпутовао као угарски држављанин, а не као наводни хрватски, како то данас приказују кроатомегаломани! Пасош из музеја у Београд не лаже, а печати све казују, онима који су писмени!

Придружили су му и бана Јелачића, да свакако потсете ЕU да је то онај војсковођа што је спречио анархију далеке 1848./49.године у Бечу, а то је јелте могло да угрози светлу европску будућност, само да српски пукови из Војводине нису пресудно помогли да аустријски официр Јелачић (али не и хрватски бан!) изврши своју обавезу наспрам цара милога, гушећи угарски ослободилачки покрет који угрожава бечку круну!

Вешта царска власт ће удесити и да устоличење Јелачића за бана у Загребу претвори у општенародну свечаност, која се одвијала и на католичком Каптолу у цркви СВ МАРКА, али и у српској православној цркви СВ ПРЕОБРАЖЕЊА на Прерадовићевом тргу, где је патријарх Рајачић лично устоличио бана!

Наравно, данашњи хрватски европејци заборављају ту чињеницу из заједничке историје два народа!

Само, то потсећање на Јелачића, фрустрирану Европу ће најпре потсетити на руске козаке који су тада своје коње појили на лепом, плавом Дунаву у Бечу, на Шпреји у Берлину, али и на Сени у Паризу, јер је њихов баћушка велики господар наредио да смире европска гибања (читај српски, таласање)!

Сетише се хрватски мегаломани да помену и Иву Андрића, светски познатог књижевника, нобеловца, који се родио и крстио као римокатолик, али је још у раној младости сам одабрао да постане Југословен, приступивши Младој Босни и робијајући за своја уверења, да би као зрео и одлучио да припада српској књижевности, а не никаквој нашој, што упорно подгрејавају разни стручњаци за расрбљавање из региона!

Андрић је био истакнути дипломата југословенске краљевске владе, писац који је маестрално дочарао ону османлијску Босну са свим суровим детаљима живота православних Срба, и свом оном безосећајном равнодушношћу за њихову судбину, комшија римокатоличких Хрвата!

Њега данас насилно рехрватизовати, само могу ситне душе фрустрираног загребачког миљеа који сања жабљи сан о некаквој својој значајности у „породици срећних народа“ ЕU, где су они заиста прави Хрвати историјски увек били само кумеки, послуга и послушници, али не и европски државници, како то бритко описује Крлежа у својим делима!

Историја је учитељица живота чак и у „породици срећних народа“ ЕU, где има толико подисторијских детаљчића да овај хрватски јеловник не заслужује никакву пажњу, нарочито не у изборној години за колаборанте у Београду, јер народ се српски ипак пита, макар да другосрбијанска медијска гласила видљиво истичу кроатожабљи кретет!