Видљиво је да руководство КПЈ, а нарочито КPH (Komunistička partija Hrvatske), још у току саме антифашистичке борбе против хрватског клерофашизма свесно, намерно не указује на хрватски геноцид против Срба у NDH, јер нема ни једног писаног документа о томе упућеног Коминтерни у Москву, а све до 1943.године центар везе се налази у граду Загребу, и то неоткривен, док је обавештајни пункт и центар везе совјетске војно-обавештајне службе откривен релативно рано, иако га је водио оперативац са ратним искуством из Шпанског грађанског рата, али му је веза био Андрија Хебранг, један од потписника споразума о стварању KP NDH!
Постојање усташких концлогора и злочини у њима јавна је тајна, поготово након објављивања Меморандума СПЦ упућеног владама земаља антифашистичке коалиције, али руководство кроатокомуниста упорно игнорише те „слободне активности“ хрватске државе, притом боравећи стално на подручју Крајине где су хрватски злочини видљиви на сваком кораку!
Свесно релативизујући те злочине, упорно се наметала формулација „жртве фашистичког терора“, како би се тако сугерисало да су ето Талијани и Немци починили те злочине, али никако Хрвати и њихово муслиманско „цвијеће“!
На крају самог рата, по наређењу бравара Броза чекала је партизанска дивизија пуних петнајст дана да усташе у самом Јасеновцу униште већину злочиначких трагова, да би потом ушли у сам логор који је ускоро порушен до темеља, иако су бројни нацистички логори у Европи сачувани у изворном облику, управо као потсећање које сведочи о страшним злочинима!
Иако је комунистичка власт одмах обнародовала тобожње „братство-јединство“, ипак је хиљаде жена из Поткозарја (мајке, сестре, ћерке, супруге) кренуло да у Јасеновцу запали свећу својим најмилијим, на двадесетогодишњицу почетка рада тог „хрватског опоравилишта“!
Потпуно затечена тим спонтаним окупљањем, комунистичка власт је реаговала тако да је на простору самог логора уредила травнати терен као некакво голф– игралиште, подижући и „камени цвет“ као тобожњи симбол вечног живота, али је на самој свечаности отварања Спомен подручја Јасеновац припити Иван Крајачић, тада председник владе НР Хрватске, пакосно добацио представнику Р Србије – мало смо вас овде поклали! – притом незнајући да су микрофони укључени, те се скандал није могао избећи!
Крајачић је тихо пензионисан, али је несметано наставио да долази код бравара Броза кад год је ценио да је хрватски интерес угрожен у заједничкој држави!
За свога дугог живота није бравар Броз никада посетио Јасеновац, нити се поклонио невиним жртвама, а нарочито није у својим бројним казивањима на ТВ поменуо хрватски логор Јасеновац и злочин геноцида, штавише ниједан историчар није ни смео да тај злочин карактерише као геноцид, иако су талијански и немачки историчари то тако отворено називали, али се њихови радови у браваровој срећној заједници нису смели публиковати!
Чак и данас, следбеници драгог бравара упорно следе сваку његову стопу, лажући како он није намерно јавно одлазио у посету Јасеновцу да тако не би изазвао „шумове који угрожавају челично братство и јединство“, које је данас разобличено до самог свог темеља у ком стоје три комунистичке перјанице – Ђилас, Кардељ и Бакарић, зачетници борбе против „великосрпског хегемонизма“ у другој Југославији, чије дело данас настављају београдски другосрбијански борци против „српског фашизма“ као највече опасности за данашњи регион, како се еуфемистички назива најновији оквир за утеривање Срба у некакав пројектовани ЕU тор, као подношљив за „заједницу срећних народа“ која се тако видљиво распада под ударима ковида -19.
Време је напокон за објективно истраживање кроатокомунистичког заташкавања истине о хрватском злочину геноцида, који има специфичности наспрам уништења Срба, уништења Жидова и уништења Рома у NDH, јер су само против Срба били донети хрватски расни закони, а прогон и уништење Жидова и Рома је вршено у складу са одлукама немачког нацистичког руководства, пошто је NDH била послушна савезница земаља Тројног пакта!
То уништавање Жидова и Рома вршено је у концентрационим логорима створеним за уништавање Срба, те су тако све три различите групе уништаване на заједничком месту, од стране заједничког извршитеља тих злочина!
