Целу прошлу годину, српски народ је огорчено пратио невидљиво слављење века од српске победе у Великом рату, јер су само Срби имали велику војничку победу у том светском судару.
Изузев талијанске војске, која је ипак војнички ослободила део своје покрајине Аlto Adiđe (коју упорни Аустријанци и дан данас називају Zidtirol), остали поједници су тек на Версајској конференцији тако прихваћени од Немачке, тада већ гладне и уздрмане револуцијом!
Биће стога да београдски колаборанти (од ЕU цензора) нису смели достојно да обележе пробој Солунског фронта, јер су баш тога јубиларног дана некако случајно (срам га било ко помисли да је намерно!) у Београду одржавали завршну манифестацију LGBT, те нове „свете краве“ ЕU и преумитеља из америчке „дубоке државе“, која управо видљиво спроводи експеримент рециклирања истрошене и труле европске заједнице народа, којој се допрема свежа крв са Блиског истока, додуше мало дивља и неприлагођена, али зато потентна и расположена да преуреди староседелачку трулост, наравно по својој мери и исламским регулама, да се зна!
Зато су неумрли српски хероји са Кајмакчалана, напрасно уступили место „светлој будућности у дугиним бојама“, јер ЕU нема алтернативу (новокомпонована београдска „света крава“!).
И прође цела година, и опет на годишњицу пробоја Солунског фронта LGBT шетачи окупираше Београд, својим декорацијама дрско и безобразно вређајући осећања православних хришћана, случајно Срба у Србији, а тај Београд им случајно главни град, још из оног времена када се о „онима“ није беседило а камо ли да се неко наруга са Богоматером и породицом, као светињом!
Ипак, да се „власи не досете“ како гласи српска изрека, радосно је министар за борачка питања најавио да ће се у пријатељској Грчкој и ове године одржати манифестација обележавања годишњице пробоја Солунског фронта, те и обележавање искрцавања српске војске на острво Крф, након преласка албанских гудура и стравичне голготе као последице антисрпске кампање коју су скоро отворено водили британски армијски челници, упорно заговарајући своју колонијалну авантуру десанта на Галипољу, која је видљиво скупо коштала аустралијске и новозеландске трупе као играчке пијаног Черчила, који их је успешно померао на карти, али не и у стварности ратној док му је Кемал паша узимао домаћинску меру!
Ето, опет ће српски колаборанти да славе тамо далеко, без да се јавно у Београду и чује скоро већ заборављена песма – Нико незна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пешке – ! Министарка- гаћара ето најављује „магистралу мира“, па ко сме да квари такву радост неком полузаборављеном песмом, и неким тамо далеким српским победама (још из времена када су у Драчу море гледали, и то као ослободиоци!).
Ко каже да се Србија успешно не преумљује по европским стандардима, јер ако је острвским пакосницима и каубојским авантуристима био само Дан примирја, па неће ваљда ти Срби да славе Дан победе, и то два пуна месеца раније!
То, што су само француске мазге по врлетима планинског масива Ниџе пратиле српске победнике, док је немачки кајзер Виљем грдио и Бугаре и Аустроугаре, јасно казујући да је шездесет хиљада Срба решило судбину Великог рата, то јелте не постоји, кад се тако одлучи у центрима за преумљивање!
Зато српски колаборанти и славе у пријатељској, православној Грчкој, која се ипак не стиди тих некадашњих Срба, јер на Крфу не сломише ни једну грану маслинову, не силоваше ни једну Гркињу, не починише криминално дело, а „најгори“ су на планети по твдњама европских лажова и нарочито команданата злочиначког НАТО, који свакако не знају ону песму Десанке Максимовић – Србија је голема тајна – што је напокон и амбасадор Скот сазнао пред свој повратак, јер се већ може казати- Скот у Београд, Скот из Београда – , макар и да Срби (тренутно) славе у Грчкој, али време тече …..
