Од петооктобарских догађања у Србији, крај месеца марта увек изнова потсети на видљиву чињеницу колико се другосрбијанци труде да оправдају оно потписивање Тројног пакта, правдајући то наводном далековидошћу кнеза Павла, који је ето све покушао само да икако сачува Југославију од ужаса светског рата.
Притом се баца дрвље и камење на оне наводне неразумнике који су извели пуч рушећи кнеза и његове послушнике, и то све јелте зарад британских фунти, а не зарад патриотских осећања о којима је тако надахнуто окупљеном народу са балкона своје резиденције у Краљеву казивао епископ Николај Велимировић, чије су пророчке рећи- боље гроб него роб- комунисти баш радо приписали себи, док су упорно покушавали лагати да су они повели тај народни бунт!
Та теза, да је тај српски бунт поводом потписивања пакта заправо само једна чисто трговачка трансакција, британци наручили и платили, официри извршили, пласирана је лаж коју упорно тврде ревизионисти историје, базирајући своју тврдњу на сазнању да је једна комби- странчица примала месечну апанажу од британске амбасаде у Београду, а појединци из Удружења старих четника били новчано помогнути.
Заправо је истина следећа, незадовољни политичким потезима кнеза Павла који је водио изразито пробританску политику на штету српског народа у Југославији, најеминентнији српски интелектуалци основали су Српски културни клуб као стожер за окупљање умних, да укажу на проблеме и опасности у које срља политичка група која врши власт.
Нарочито је истицано да се у српским земљама ван Србије осећа збуњеност међу народом, јер су зарад интегралног југословенства у које су искрено поверовали, Срби потпуно занемарили своје нацијоналне интересе док су Словенци и Хрвати свом снагом јачали усконационалне интересе, видљиво не хајући за заједничку државу!
Потписивање штетног Конкордата са RKC, био је онај иницијални моменат који је Слободану Јовановићу јасно показао да се кнеза и клику мора уклонити са власти, ако се жели икакав опстанак заједничке државе.
Група истакнутих интелектуалаца се потом обратила за савет двојици некадашњих мајских завереника, Антонију Антићу и Велимиру Вемићу, као доказаним патриотима који су већ једном смели и умели да крену у неизвесност подухвата!
Тако ће настати тајно удружење Конспирација, чији су чланови свесно планирали преузимање власти од кнеза зарад општенародног добра, а не зарад британских фунти, како то лажу данашњи ревизори српске историје!
Колико су ти патриоти били свесни тешког стања по државу, најбоље казује чињеница да је и Петар Живковић био члан Конспирације, иако су он и Вемић и Антић били дугогодишњи љути противници, али општа опасност за државу и народ поново их је ујединила!
Чланови Конспирације су препознали да без ослонца на СПЦ неће имати подршку народа за своје дело које су планирали, те су потражили савет и од патријарха и од владике Николаја као патриота, али и старих ратника са искуством.
Тек потом су се чланови Конспирације пажљиво приближили групи официра у команди ратног ваздухопловства, као будућим извршиоцима самог пуча, који доказано не координишу своје припреме са британским обавештајцима у амбасади!
Њихов патриотизам није био плаћен фунтама, као што је петооктобарско дело било обилато плаћено доларима, те је разумљиво да сада ти извршиоци покушавају да докажу да су и они некадашњи завереници само били страни плаћеници, те подржавају другосрбијанске ревизоре који за настале последице двадесетседмомартовског патриотског излива народног гнева упорно оптужују СПЦ, као наводног стварног инспиратора!
Али заборављајући притом да разјасне, да је стварањем бановине Хрватске кнез Павле заправо правно уобличио будућу NDH, у којој је извршен геноцид над Србима.
Ону битну ситницу, да је таква бановина Хрватска заправо била британски пројекат који је кнез-послушник и створио, притом користећи нишког трговца Драгишу Цветковића као извршиоца тог прљавог посла, намерно нико ни не помиње!
Изузев бројних писмених потомака оних затртих Срба, који су зато одмах и препознали опасност у деведесетим годинама прошлог века, те су створили Републику Српску пре него ли британски пакосници поново створе неку нову бановину, јер кнеза- послушника ће увек наћи!
