Пре 102.године, својом слободном вољом одлучио је српски народ у Црној Гори да се уједини са Краљевином Србијом, одбацујући притом краља Николу Петровића ко посране гаће, јер је својом политикантском игром понизио црногорску војску наређујући да се потпише безусловна капитулација са представницима аустроугарске војске, уместо да извуче војску на јадранску обалу и потом заједно са српском војском настави рат на Солунском фронту, до победе!
Слободарски народ Црне Горе није му то опростио, али су подрепаши свргнутог краља Николе такву одлуку народних представника на Подгоричкој скупштини доживели као атак на своје привилегије, те уз подршку талијанских мегаломана покушаше да заваде српску браћу, намерни да терористичким акцијама зауставе провођење такве народне воље!
Српска војска, која је тада као део снага Антанте била на територији Црне Горе није утицала на такву одлуку представника народа Црне Горе, која тада није ни постојала као суверена држава (ПОШТО ЈЕ КАПИТУЛИРАЛА КРАЈЕМ ЈАНУАРА 1916.ГОДИНЕ!), већ је била само територија ослобођена од аустроугарске окупације, чије становништво само користи своје право да се слободном вољом изјасни у којој и каквој држави жели да настави живјети!
Божићни и петровдански покушај побуне сломили су сами црногорски патриоти, који су натерали побуњенике да побегну у Албанију, откуда их талијански бродови превозе у варошицу Гаету где су се играли некакве „ослободилачке војске“ док су били на казану талијанске владе, која их после потписивања Рапалског уговора са Краљевином СХС 1924.године угаси ко јавну расвету, али им краљ Александар мудро поклони опрост за терористичко дело, желећи да превазиђе тај сукоб међу братственицима.
Нажалост, ти ће повратници-гаеташи упорно распиривати мржњу према српском народу и заједничкој држави, сарађујући са комунистима, усташама, вмровцима и шиптарским качацима током постојања Краљевине Југославије.
Њихови ће синови као наводни комунисти злоупотребити тринајстојулски устанак против талијанске фашистичке окупације да започну своју „класну борбу“, чинећи злочине назване „пасја гробља“ над истакнутим првацима свога народа, који су разложно тумачили такве њихове „класне“ поступке као штетно братоубилаштво!
Ти су наводни комунисти измислили и црногорску нацију, заправо само су наследили ране радове Саве Марковића -Штедимлије, најдражег сарадника Мирослава Крлеже, извођача радова у антисрпском пројекту кроатокомунистичких твораца нових народа, наравно на српском етничком простору!
Не чуди зато, да су потомци тих извођача раних радова одмах донели одлуку да пониште Подгоричку скупштину, као да се том њиховом одлуком може поништити народна воља из 1918.године!
Опијени својом наводном моћи, вешто подржаваном од НАТО и ЕУ, активних разбијача заједничке државе Југославије, ударили су на темељ српског народа, покушавајући да насилно гасе СПЦ као „окупаторску творевину“ која негира „изворну“ ЦПЦ (заправо, њихову невладину организацију регистровану у СУП!), наводно отимајући „њене цркве и манастире“ које су доказано подизали српски владари и великаши још у време док су Индијанци господарили Америком, а европски културтрегери спаљивали наводне вештице на ломачама!
Видно уплашени од саме могућности да се понови слободно изјашњавање српског народа у Црној Гори, којим би планирани НАТО пројекат запоседања целог балканског простора као припреме за будућу „одбрану од претеће руске агресије“ на наводни европски антифашизам, који буја на теорији новог поретка уједињене Европе (која се доказала у оном покушају уљуђивања СССР, где су учестовали припадници свих европских народа, изузев Срба и Грка)!
(Напомена – сами Немци, као главни извођачи те европске идеје, изузели су послушне Бугаре, јер су још памтили да су им независну државу створили руски козаци у другој половини XIX века)
Зато је потпуно разумљива жестока реакција црногорске владе на „злонамерни иступ“ амбасадора Србије у Монтенегрији, који је поменуо Подгоричку скупштину као слободну вољу народа у Црној Гори, захтевајући да му одмах виде леђа!
Само, Срби имају изреку да ничија до зоре није горела, па НАТО аналитичари центара моћи ако мисле да је физички одлазак митрополита Амфилохија повољан тренутак за овако тврд иступ натоовске Монтенегрије, јер нису читали Горски вијенац, нарочито онај стих о тврдом ораху, биће рачунајући да имају добре зубаре који умеју да наместе и протезе и импланте, за онај препознатљиви „чиз“ (како кажу другосрбијанци!).
А време неумитно тече …………
