Нажалост, ово сувишно питање које се односи на улогу Хрвата током Другог светског рата мора се неуморно постављати. Пре свега, због апсолутне тачности Дучићеве ироничне опаске о Хравтима (коју је понављати излишно) и о њиховој храброј посвећености истини.
Председница Хрватске недавно је изнела једну запрепашћујућу тврдњу: да су Хрвати за време Другог светског рата сразмерно становништву Савезничкој ствари допринели највећим бројем антиосовинских бораца у Европи. Ово је прворазредна новост за све историчаре и још увек живе особе које се сећају рата. Председница је превидела неколико детаља, на пример да је Независна Држава Хрватска у децембру 1941. године објавила рат Сједињеним Државама и Великој Британији, испуњавајући обавезу коју је преузела претходним приступањем Осовинском пакту. Други важан детаљ који председница није уважила је меродавна оцена тадашњег Римокатоличког примата Хрватске, сада блаженога, Алојзија Степинца да се хрватски народ управо за ту државу „плебисцитарно“ изјаснио.
Исти став и оцену изнео је 1990. године и потоњи, несумњиво демократски изабрани, председник поново осамостаљене Хрватске, Фрањо Туђман. Како преноси хрватски историчар Владимир Лончаревић, Туђман је „на првом опћем сабору ХДЗ-а године 1990, рекао да НДХ није била само фашистичка творевина неголи и израз тежње хрватског народа за слободом, наглашава[јући] да је његова изјава у бити иста као Кардиналова.“ Ово последње односи се, наравно, на већ поменути духовни ауторитет, надбискупа Алојзија Степинца.
Да сада резимирамо ово жонглерство. Државна творевина коју је плебисцитарно одобрио хрватски народ и која је као савезница Осовине објавила рат САД и Британији дала је сразмерно највећи допринос Савезничкој коалицији у борби против Осовине.
Али безочног лажова, чији је етос Дучић за сва времена сажео у својој чувеној сентенци, поред крупних чињеница одају и ситне појединости. То су, на пример, разгледнице из колекције мога ујака, које сам наследио, а које је 1942. године издала поштанска служба НДХ. Разгледнице, и поштанске марке на полеђини са одговарајућим мотивом, издате су да комеморишу изложбу „Борба удружене Европе на Истоку.“ Емисија носи печат са датумом од 22. јануара 1942. године. То је период – није излишно напоменути – када су многи посматрачи још увек могли веровати у победу Немачке и њених савезника и када није требало превише легендарне хрватске „храбрости“ да се овако компромитујућа документа на сва звона објаве.
Поруке ових разгледница су врло занимљиве и сигнификанте и пружају непосредан увид у сврстаност Хрватске у светском сукобу који је тада био у току, без обзира на накнадна тумачења госпође Китаревић.
На првој разгледници на немачком пише: Немачка побеђује на свим фронтовима у Европи. На другој: Два народа, једна борба. Како би се у Америци рекло, није потребно бити стручњак за ракетну науку да би се докучило на која два народа се овде мисли.
На трећој разгледници стоји цитат од Адолфа Хитлера: Победник може бити само један, а то смо ми.
Није познато да је иједна друга осовинска савезница у Европи ишта слично објавила.
Ево пројекта за Србе и људе добре воље широм света. Одштампати ове разгледнице из 1942. године и са одговарајућом, учтивом поруком и опоменом послати их госпођи Колинди на Уред предсједнице Републике Хрватске, Пантовчак 241, 10 ооо Загреб.
