Након одржане сједнице Савјета министара БиХ, 23.02.2020. године, Министар безбједности Фахрудин Радончић, рекао је: „безбједност грађана ми је на првом мјесту” и додао до именовања новог директора СИПА-е доћи ће кад се за то стекну политички увјети“.
Радончић је нагласио да именовања у СИПА-и и ОБА-и требају ићи “у пакету” те да ће Осман Мехмедагић поново бити на челу Обавјештајно-сигурносне агенције. Нема сумње да је Фахрудин Радончић показао и у прошлом, недовршеном, мандату (смијењен без разлога и ухапшен) и у јавном политичком дјеловању да је он најбоље рјешење које Бошњаци могу понудити за ову захтијевну функцију. Али и да ће одбацити политику подршке радикалним исламистима коју је агресивно проводио његов претходник, Драган Мектић (наводно Србин).
Да мисли озбиљно, Радончић је показао отвореним и јасним мјерама упереним против вехабијске мреже у БиХ као и против иранског утицаја и дјеловања.
Већ 15.01.2020. у Радончићевом утицајном листу, „Дневни Аваз“ објављена је вијест да је Европска унија објавила нову консолидовану листу финансијских санкција према особама које се сумњиче за тероризам и финансирање терористичких активности. Документ садржи обједињени списак особа, група и ентитета који подлијежу финансијским санкцијама ЕУ.
На овом списку, који има 465 страна, налази се и име Нусрета Имамовића, радикалног вехабијског вође из Маоче, који је такођер уврштен и на листу десет најтраженијих терориста свијета. Осим Нусрета, на списку санкционисаних особа је стотине држављана Сирије, Ирака, Либије, Либана, Афганистана, Француске и других земаља који се доводе у везу с терористичким активностима.
У документацији коју је припремила Служба за инструменте спољне политике ЕУ објављени су подаци о Имамовићу: да је припадник терористичке организације “Ал каида” и да од 2015. године ратује у Сирији.
“Аваз” подсјећа да је Имамовић на специјалну глобалну листу 10 најтраженијих терориста свијета стављен 2014. године, а након краха терористичке организације “Исламска држава” крајем 2018. године побјегао је у Либију и придружио се снагама Владе националног споразума /ГНА/ Фајиза ел Сараџа.
Дакле: обавијештеност „Аваза“ заснована је на чињеници, да је његов власник, Фахрудин Радончић,тек изабрани Министар безбједности у Савјету министара БиХ. И да има намјеру да у борбу против радикалног екстремизма користи и снагу медија. Но упркос тој жељи, понеки податак, буди сумње у постојање лажне принципијелности у борби против тероризма која би могла бити приписана Радончићу због таквих вијести, његовог „Аваза“.
Прво: то повезивање краха Исламске државе са авременом и термином бијег Нусрета Имамовића за кога је у истој вјести написано да је припадник „Ал каиде“ и један од најважнијих њених команданата.
Друго: да је пребјегао у Либију са породицом и стао на страну западног партнера у Триполију Сараџа.
Такве вијести не само да су лажне него представља обавјештајну подвалу турске обавјештајне службе МИТ и старог директора Обавјештајно безбједносне агенције БиХ са лажном дипломом (који неће бити промијењен).
Јер је безбједност грађана (вјероватно Турске, Катара и Саудијске Арабије) стварно, код нас, на првом мјесту.
На жалост, прича о Нусрету Имамовићу у Либији, који је стао на страни владе из Триполија, открива план власти у БиХ, да спроведу акцију прања биографије терористи и компромис који је Радончић присиљен прихватити.
Јер, Нусрет Имамовић је у самом почетку рата у Сирији потврдио лојалност Ал Каиди и Др.Ајману Завахирију и прихватио учешће у војној вормацији Џабхат ан Нусра, која је у цјелом свјету означена као терористичка организација. Војни командант „Нусре“ Мухаммед Ел-Џевлани, у договору са Американцима (путем дипломатије Саудијске Арабије) доноси одлуку да Нусра организује шири савез и окупи друге муџахединске јединице и тиме смањи спољни притисак на Нусра фронт. У томе Џевлани успјева, постајући оснивач и генерални војни командант сиријског суннитског војног савеза Хај’ат Тахрир еш-Шам (ХТШ).
Више „мухаџирских“ јединица и војних тијела који активно ратују у Сирији против владе , издало је заједнички проглас под називом “Подршка и оданост Тахриру-Шаму“.
У прогласу је споменута улога савеза Тахриру-Шам у успостави шеријата, заштити муслимана и наставку џихада.
Потписници „избјегличког“ или „мухаџирског“ прогласа:
• Туркистанска исламска Партија – испред њих: Емир Ебу Омер Туркистани,
• Батаљон Тевхид вел Џихад – испред њих: Емир Ебу Салах Узбеки,
• Бригада Мухаџирин вел Енсар – испред њих: Емир Ебу Мухаммед Дагестани,
• Албански батаљон – испред њих: Емир Ебу Катаде Албани (директор војне академије Тахриру-Шама),
• Покрет суннијских мухаџира Ирана – испред њих: Емир Ебу Сафија
• Саудијска мрежа “Меали” – испред њих: Члан вијећа за фетве при Тахриру-Шаму Муатесим Биллах Ел-Медени и Ебу Велид Кувејти
• Малдивски батаљон – испред њих: Емир Ебу Ејуб Малдиви
• Марокански Покрет Шамул-ислам – испред њих: Емир Ебу Џабир Магриби
– Члан шуре и члан вијећа за фетве: Шејх Ебу Фетх Фергали
– Војни комадант Тахриру-Шама: Мухтар Турки
– Шеф одбране Тахриру-Шама: Ебу Хусејн Урдуни
– Вођа мухаџира Тахриру-Шама: Ебу Хаџир Туниси
– Кадија војног крила Тахриру-Шама: Ебу Абдурахман Зубејр Гази
Важно је напоменути како је савез Хејјету Тахриру-Шам (ХТШ) као терористичка војска и савез формација Ал Каиде, реална побуњеничка сила (која држи у окупацији регију Идлиб и дјелове Кунејтре и Дере), формирано 2017. године и има под командом преко 20.000 бораца.
Групе познатије као Liwaul-Haqq, Džejšus-Sunna, Džabhat an-Nusra, Edžnadu-Šam и Ketaib Ešidda чине језгро савеза. У савезу којег предводи Нусра фронт, налази се велики број страних -„мухаџирских“ јединица што потврђује проглас, из друге половине фебруара 2019.
И наравно, под редним бројем 6. ето „наших“ босанских вехабија и Нусрета Имамовића као потписника прогласа.
Војна формација Саудијска мрежа “Меали” скуп је муџахедина из Босне и Херцеговине и муџахедина повезаних са ратом у БиХ деведесетих година.
Зато је назив тзв. Саудијске мреже име злогласног команданта Одреда ел Муџахидин Абу Меалија.
Чак и муџахединско име које је Нусрет Имамовић узео и под којим ратује и потписује прогласе, има везе са Одредом ел муџахидин, чији је војник Нусрет био. Као члан вијећа за фетве при Тахриру-Шаму, Нусрет је као своје име узео два погинула команданта муџахедина из рата у БиХ. Муатесим Билах, је био војни командант Одреда ел муџахидин и погинуо је на Возућој а Ел Медени је Зубејр ел Медени, командант прве сарајевске терористичке јединице муџахедина „Зубејрова група“ и погинуо је 1992. у борби за освајање сарајевског аеродрома против Војске Републике Српске и Унпрофора.
Зато га видимо на слици као важног потписника прогласа.
Једно питање у вези са тим ратом нужно се намеће: Може ли икада, мрзити свој завичај, онај, који је прије тога заложио себе и свој живот за отаџбину и протјерао из мисли заувијек кукавичку идеју о одласка из земље и тиме одустане од потребе да своју земљу мијења на боље?
Наравно да може Нусрет Имамовић ићи у Сирију и ратовати и убијати, мада у тој земљи, као Европљанин и грађанин БиХ, немате шта бранити. Међутим: у тај рат и џихад, Нусрет Имамовић је отишао са знањем власти у Сарајеву.
А, „Европски пут“, “државни ауторитет”, “пацифизам”, “интернационална солидарност”, „демократија“ итд. су тек креације и појмови, који су код нас већ постали тако круте, чисто доктринарне представе, да свако дјеловање на плану испуњавања општих, националних и животних интереса остаје дубоко искривљено и скривено у магли ефикасне пропаганде. Тај несретан начин посматрања реалног живота људи и друштва у цјелини, у сјени подмитљивог, уцијењеног предубјеђења, уништава способност народа да се егзистенцијално питање – питање опстанка, рационално промисли без демагогије о прошлом рату, патриотској улози странке или појединаца у њему, којима је само то остало као алиби за потпуну издају и служење династији Изетбеговић, у рату, који је стваран и који гомила жртве рушећи темељ било какве сарадње међу народима и идеје заједничког живота.
То јасно противрјечи наводној, заједничкој доктрини опстанка или напретка и води на крају пута, потпуном изокретању средстава и циља – у националну издају.
