Још из времена Хладног рата, упорно се труде ревизионисти да икако докажу да је заправо Други светски рат окончан у Европи оним споразумом англоамериканаца са немачком командом у Ремсу, и то без присуства овлаштених представника Црвене армије!
Још тада је јасно испољена пизма немоћи оних који нису сломили нацистичку ратну машину у Европи, али упорно пропагандним холивудским филмовима приказују немачки Wermacht као некакву витешку војску која поштује ратне законе, брине о цивилима на окупираним подручјима и никако не чини злодела, јер је реч о културним европљанима, који ће јелте да просвећују те совјетске дивљаке. То и такво „просвећивање“ однело је огромне жртве, али то не тангира битанге које упорно покушавају да умање значај победе Црвене армије над нацизмом!
Свестан чињенице да га само Црвена армија може спречити да загосподари Европом, упрегао је Адолф читаву Европу у своју ратну машину која је у јуну 41. кренула да силовитим продором доспе до Москве, Лењинграда и Бакуа. Москва и Лењинград су тада били симболи Совјетског савеза, а Баку је централни произвођач црног злата,које треба да поји жедне немачке тенкове!
Упркос брзог напредовања кроз Украјину, већ у новембру месецу код Вјазме су нацисти добили по зубима, и они далековиди међу генералима су још тада указали на немогућност победе.
Кварни Британци и Американци (тобожњи савезници) су на кашичицу слали војну помоћ, тако исцрпљујући Совјете, који су успели да велики део индустрије пребаце иза Урала, како би отпочели интензивну производњу оружја и ратног материјала да самостално снабдевају своју армију.
За то време су Британци упорно покушавали да некако зауставе офанзиву генерала Ромела у Африци, који није имао ни довољно муниције, ни довољно горива, ни довољно војника за своје намере, али је својом вештином увек изнова успевао да изненади Британце који су променили три команданта, трошећи Индијце,Слободне Французе, Чехе и нарочито Пољаке, како би исцрпли Ромела, па да онда они успију некако да забележе победу, која нема пресудан значај као Стаљинград или Курск, где је отета стратегијска иницијатива од немачке армије!
Каубоји су се за то време копрцали по џунглама Далеког истока, трпећи батине од малих жутих, ни не помишљајући на Европу и сламање моћи Адолфа и нациста.
Наводно јаки покрет отпора у окупираним земљама Европе био је под контролом Ватикана, који је чекао и саветовао само дефанзивне активности. Једино су припадници пољског покрета отпора били врло активни, али нису сарађивали са Црвеном армијом, и већина њихових сазнања о немачким активностима на окупираном пољском подручју које је тада дубока позадина Источног фронта, било је утаман.
Тек када је Црвена армија кренула да ослобађа Пољску, почео је Ватикан да врши притисак да се икако зауставе „црвени азијати“ и напокон су почеле припреме за савезничко искрцавање које се назива Најдужи дан, и где су некако успели да се само на једној плажи уклине четири километра, те су политичари упаничено звали чика Џоа у Москви и преклињали да хитно покрене офанзиву, како немачке јединице – резерва на Истоку не би биле упућене у Француску, и одувале искрцани десант у море!
Данас о томе не говоре, али зато 9. мај славе као Дан Европе, дан светле будућности, која је већ видљиво сива јер почиње рецесија европске производње, која више не функционише на јефтине руске енергенте, нити ће!
Видљиви рецидиви пораженог нацизма, плански оживљени након Мајдана, данас се дефинитивно разарају у руској специјалној операцији, тако дајући и додатни значај величини победе Црвене армије далеке 45.године!
