Четврт је века минуло од оног страшног гранатирања престонице РСК (тада под заштитом ОUN!), које је навестило почетак злочиначког етничког чишћења Срба са њихове випевековне земље, јер су тако зажелели ватикански планери тог злочина!
Наиме, тајним договором између америчког председника Регана и папе Ивана Павла II (пољског надбискупа Каrola Vojtile) договорена је акција рушења социјалистичког уређења у земљама Источне Европе (католичким наравно!), али и успутним показним разарањем Југославије, државе коју је дваред у крви стварао српски народ да би сви Срби живели у једној држави, притом ничим не угњетавајући и друге народе на том простору!
Оно додуше, део тих народа је настао упорним радом ватиканаца који су силом убеђивали Србе да то нису, јер су неки прихватили папу за свог врховног духовног поглавара а живели су у покрајинама Хрватска, Славонија и Далмација, које су претходно биле у саставу Отоманског царства, које се напокон повукло преко реке Уне и Саве, те планине Динаре у Босну и Херцеговину, где ће словенски живаљ угњетавати још неколико векова!
Царевина Аустрија, понекад је чак и ограничавала тај упорни рад ватиканаца, када су јој српски православни граничари затребали за њене ратове и одбрану пољуљаног престола, притом чак дајући и царске писане указе о аутономији, који се потом нису много поштовали чим таква опасност мине!
У последњој деценији прошлог века, стекле су се политичке околности да се напокон истерају мрски Срби са „повиестне кроатокатоличке земље“, пошто то није пошло за руком милом поглавнику Анти у његовим „радним опоравилиштима“ широм клерофашистичке NDH, те су амерички пензионисани генерали из фирме МPRY заједно са драгим NАТО постали чиниоци који решавају то „српско питање у демократској Хрватској“, коју отворено помаже ЕU!
Знајући да неоусташе једва чекају да се укључе у тај сложени пројекат етничког чишћења Срба, амерички налогодавци су захтевали од врховника Фрање да се најстроже поштује приватно власништво, и колико је то могуће животи цивила, али су раздрагани потомци хрватских усташких кољача ипак кршили овај захтев где су год то могли, те су данима гореле напуштене српске куће у Крајини и убијани цивили, махом старци чије су ћери биле удате за Хрвате, или су синови били хрватски зетови у градовима ван Крајине.
Уместо да дочекају жељени сусрет са својом децом, дочекали су страшну смрт, иако је хрватски врховник претходно чак упутио и званични позив Србима, да мирно сачекају „своје хрватске ослободиоце“ који ће отерати те „четничке терористе који их угњетавају“!
Четврт века је потом било потребно, да се напокон измени „свест“ код назови представника преосталог српског народа у данашњој Хрватској, те да млади ХРБИН стане на свечану позорницу у Книну, док руља радосно кличе Томпсонове стихове, а председник Милановић још тражи могуће динарске стопе свога наводног деде-усташе из Сиња!
Наравно да ће раздрагана београдска другосрбијанска олош-елита у хору поздравити показану „храброст и жртву“ потпредседника хрватске владе, који се напокон „уздигао изнад косовског мита“ по њиховим виђењима, тако видно охрабрујући очекиваног јунака у Београду, за још радосније решавање „светле будућности над мрачном прошлошћу“!
Фарсу са одласком у село Грубори, на комеморацију покланим српским старцима и бабама (што је дело младих и полетних припадника хрватске специјалне полиције) министра хрватских бранитеља (како се службено називају припадници терористичке формације ZNG из времена грађанског рата), могуће је само поредити са иступом бахатог председника Сабора Р Хрватске у време заједничке државе, Ивана Крајачића, када је изјавио у Јасеновцу – мало смо вас поклали – , као да jе слутио да ће доћи време када ће млади и перспективни ХРБИН стаjати на свечаној позорници у Книну, док траје новоусташки дернек, који ће радосно поздравити званичници ЕU и NАТО, као активних учесника у удруженом злочиначком подухвату над српским народом!
Ситницу звану црногорски војни аташе и да не спомињемо, јер тај кнински дернек је зашраво бал вампира драгог NАТО, кога и у Београду многи све чешће помињу по хуманим акцијама широм Србије док донирају школе и болнице, оно додуше након злочиначког бомбардовања осиромашеним уранијумом, али Срби кратко памте, тврде неки добро упућени, биће да су зато и избацивали из школске лектире песникињу Десанку Максимовић, да не квари младе Србе оним стихом — Србија је голема тајна – !
