„Националисти…националисти ….српски националисти су сматрали и сада сматрају и то јавно говоре, међу којима је ево кандидат за председника Србије Тома Николић то и сада говори, да је природна граница између Хрватске и Србије Вировитица – Карловац – Карлобаг. Зашто? Зато што насеља са српским становништвом се најзападније протежу до те линије. Нормално, мој став и моје лично мишљење је дубоко против тога, и рекао сам у старту да национализам српски који је фаворизовао цара Лазара, подгрејао је хрватски национализам који је истерао бана Јелачића“.
У склопу медијске припреме народа за укидање од стране Врховног касационог суда правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду којом је Момчило Перишић са још двојицом осуђен због шпијунаже, коју припрему врши власт преко својих медија, у емисији Ћирилица 20. фебруара 2023. године Момчило Перишић је гледаоцима казивао како је он тај који је вршио деблокаду своје јединице и других војних објеката у Задру 1991. године. Идеја емисије је била да се српској јавности он представи као херој који је заслужан за деблокаду касарни и људства у Задру 1991. године, па ће ваљда народ лакше прихватити одлуку Врховног касационог суда о укидању пресуде.
Међутим, истина је потпуно супротна, и горка.
Перишић је заправо деблокиран, ослобођен, после 6 месеци блокаде у касарни у Задру, која је била само једна од бројних касарни у том граду и један од бројних војних објеката у Задру и околини.
Он је ослобођен након изведене Операције под кодним називом БРАНИК – ЛОПУД која је испланирана од стране тадашњег команданта 9. Корпуса ЈНА (Кнински корпус) генерал – мајора Владе Вуковића и одобрена од стране Генералштаба ЈНА (видети документ са ознаком Војна тајна у прилогу). Заменик генерала Владе Вуковића и уједно начелник штаба је у том тренутку био генерал Ратко Младић, тада пуковник. Јединицама Книнског корпуса које су вршиле деблокаду у жестоким борбама садејствовале су снаге Ратног ваздухопловства из састава 5. Корпуса РВ и ПВО ЈНА којима је командовао генерал – мајор Љубомир Бајић, чији заменик је био пуковник Бранко Шоваговић, иначе хрват по националности и који је у току деблокаде објекта у којем се налазио Перишић једног тренутка са њим обавио телефонски разговор, о чему касније детаљније. На терену је био присутан и покојни генерал авијације – пилот Љубиша Величковић и начелник Одељења ПВО у команди РВ и ПВО ЈНА пуковник Слободан Јеремић.
Терористичке снаге су бројале преко 4.500 припадника који су били добро наоружани и утврђени. Главна ударна снага Книнског корпуса је била 180. моторизована бригада попуњена са 3.000 војника од 19 година. Након жестоких дејстава те бригаде и оклопно механизованих јединица и пешадије 9. Корпуса ЈНА и ваздухопловне подршке авијације 5. Ваздухопловног корпуса ЈНА, сламања одбране јаких паравојних снага Хрватске и њиховог одбацивања, покојни генерал Владо Вуковић који је словио за једног од најстручнијег, најспособнијег и најперспективнијег официра целе Армије, дошао је до капије Артиљеријског школског центра у оклопном возилу БОВ заједно спуковником пилотом Слободаном Јеремићем и лично су извукли Перишића.
Борбе су трајале од 16. септембра до 5. октобра 1991. године, када су хрватске власти молиле примирје и преговоре. Након те деблокаде генерал Вуковић је постављен за команданата Бањалучког корпуса па комаданата 3. Армије у Нишу и био планиран за Начелника Генералштаба али је погинуо хеликоптером приликом посете јединице 63. падобранске бригаде на Брезовици у марту 1993. године, па је на његово место таквом игром случаја дошао Перишић.
Иначе, тај Артиљеријски школски центар је само једна од јединица ЈНА у Задру, а право питање јесте зашто је остао у окружењу у граду, односно зашто његов командант, то јест Перишић, није правовремено извукао јединицу у такозвани простор, односно на положаје ван града одакле он контролише ситуацију у рејону размештаја своје јединице а не да њега контролишу паравојне снаге?
Постојала су још два школска центра, Школски центар ПВО и Ваздухопловна војна академија, а потом низ других јединица: 105. ловачко бомбардерски школски пук, 84. ваздухопловна база у Земунуку, складишта, издвојених објеката, команда гарнизона, објекти Дома ЈНА и друго.
Како се тада држао Момчило Перишић и каква је стварна његова улога била можда најбоље илуструју три догађаја пред и у току операције деблокаде Задра.
Најпре, непосредно пред почетак операције Перишић је у разговору са генералом Величковићем и присутним тада пуковником Гвером, након што му је предочено када почиње операција, изразио дрхтавим гласом бојазан у успех операције речима „Да ли ће то да успе“. Дакле, да ли ће то што је неко испланирао да успе. Други догађај је када је Перишић позвао команду 5. Ваздухопловног корпуса и од генерала Бајића тражио да авионима неутралише једног снајперисту на згради поред касарне Артиљеријског школског центра који цео дан дејствује по људству у касарни, након чега му је генерал Бајић рекао: „Не служи авијација да дејствује по снајперистима у становима, имаш пешадијско наоружање у касарни, имаш топ човече, шта је вама, да побијем пола зграде јер ви не смете да отворите ватру на снајперисту“? Трећи догађај је када је Перишић тражио да авијација неутралише положаје терориста у близини касарне и нацртао позиције, па када је авијација у том дејству ракетама 57 мм извршила дејство, било је жртава међу нашим војницима у касарни. Перишић позива команду 5. Ваздухопловног корпуса, добија начелника штаба и виче, прети да ће тражити војни суд за пилоте, а онда му начелник штаба сталожено каже: „ Полако пуковниче, полако….ти си тражио да их авијација неутралише, молио си, уместо да то учиниш сам, тражите авијацију за сваку ситницу. Одобрили смо ти због те деце која је заробљена, иако није требало одобрити већ си ти био дужан да својим снагама то решиш. Него, јеси ти нацртао и њихове позиције“? „Јесам, и тачно су унете позиције, ти погледај поново“ узвикнуо је Перишић ко из топа. „Па јел ти знаш да се дејство тражи уздуж објекта дејства а не попреко у односу на околне зграде у којима су твоји људи, због подбачаја и пребачаја убојних средстава, ти си за то одговоран“. Перишић је ућутао и никада више није то питање поставио.
Дакле, Перишић, супротно наводима у емисији Ћирилица, није вршио борбена дејства деблокаде Задра. Није ни планирао ни командовао операцијом.
Он је био у блокади од 4. маја 1991. године до 5. октобра 1991. године, када су га извукли из касарне покојни генерал Владо Вуковић и пуковник Слободан Јеремић (сада оптужен за наводно бомбардовање Банских двора у намери да убије команданта паравојних снага Хрватске Фрању Туђмана).
О томе да је тако било и да је у емисији Ћирилица говорио неистине, најбоље доказјуу документ: Транскрипт о испитивању Момчила Перишића од стране особља Хашког трибунала и то: тужиоца Geoffrey NICE ( Džefri Najs) и истражитеља Nenе TROMP и Garyy SELSKY, а у присуству преводиоца Војислава Катића и адвоката Немање Алексића и Жарка Николића који ексклузивно овде приказујемо.
На страни 17 под тачком 16 Перишић казује да је главни био генерал Владо Вуковић.
На страни 19 под тачком 27 казује колико је других јединица и школских центара било у Задру.
На страни 22 под тачком 25 он казује да никакву артиљеријску подршку – дејство он није давао јединицама Книнског корпуса, као и да је Ратко Младић тражио да са аеродрома Земуник дејствују посаде са топовима који су припадали Артиљеријском школском центру али да је он, Перишић, то одбио (примедба редакције: он је могао то да одбије јер он није био потчињен Книнском корпусу који ја изводио операцију, него директно генералштабу као школски центар па је њему то могао да нареди само Генералштаб).
На страни 25 на питање тужиоца Џефри Најса: Од каквог је значаја линија Карловац – Карлобаг – Вировитица?, Перишић одговара: „Националисти…националисти ….српски националисти су сматрали и сада сматрају и то јавно говоре, међу којима је ево кандидат за председника Србије Тома Николић то и сада говори, да је природна граница између Хрватске и Србије Вировитица – Карловац – Карлобаг. Зашто? Зато што насеља са српским становништвом се најзападније протежу до те линије. Нормално, мој став и моје лично мишљење је дубоко против тога, и рекао сам у старту да национализам српски који је фаворизовао цара Лазара, подгрејао је хрватски национализам који је истерао бана Јелачића“. А у тачки 27 додаје: „….мој став је да је то велика глупост и да то треба свако ко тако мисли санкционисати“.
А о каквој се операцији радило, које све и колике снаге су биле ангажоване и какве су борбе вођене, али и како је Операцијом тајног назива „ Браник – Лопуд“ коју је одобрио Начелник Генералштаба, маестрално и одлучно командовао командант 9. корпуса ЈНА – Книнског корпуса генерал Владо Вуковић са својим замеником пуковником Ратком Младићем, уз садејство авијације 5. Ваздухоловног корпуса ЈНА под командом генерала Љубомира Бајића, најбоље сведочи документ под ознаком ВОЈНА ТАЈНА – СТРОГО ПОВЕРЉИВО – ВРЛО ХИТНО- „Дневни борбени извештај команде 9. КОРПУСА строго поверљиво број 19-551 од 4. октобра 1991. године“ послат Оперативном центру Генералштаба оружаних снага СФРЈ – Првој управи и Истуреном командном месту Војно поморске области који је потписао командант генерал – мајор Владо Вуковић, у коме се, измећу осталог, наводи:
„Снаге 9. корпуса су у току дана заузеле село Мурвицу, село Бришево, село Јурлине и ставиле под ватру раскирницу путева село Пољаци северно од Задра за 12 километара са које иду путеви ка Нину, Задру и селу Ражанац и тиме отсекле град Задар, Главне снаге ће се у току сутрашњег дана дејствовати на правцу село Јурлина – Бокањац, а демонстративни напад на правцу аеродром (доњи Земуник) – село Дражевац.
Под јаку авио и артиљеријску ватру стављене су снаге ЗНГ и МУП и тучени витални објекти у Задру и то индустријска зона Владо Багат, командно место Збора народне гарде у рејону хотела Донат у хотелском насељу Борик, Командно место у рејону Бокањац, зграда Скупштине општине, полицијску станицу и утврђење Стара Кула.
Дејства авијације и артиљерије била су ефектна.
Прислушкивањем веза ЗНГ дознали смо да су јединице ЗНГ разбијене и да их тзв. часници враћају на напуштене положаје претњом оружја.
Нисмо имали губитака.
Јединице на повољним положајима прешле у кружну одбрану, одакле ће у јутарњим часовима наставит напад на Задар ради деблокаде окружених снага у граду Задар.
Фронт према Госпићу је стабилан, јединице држе чврсто положаје и превој Мали Алан и успешно евакуишу складиште Свети Рок.
Извршена је евакуација:
-524. инжењеријског пука,
-332. пука везе,
-551. наставног центра,
-86. заштитног пука,
-316. моторизоване бригаде,
-целокупне противоклопне муниције Штаба Територијалне одбране Сињ.
ОДЛУЧИО САМ:
Наставити офанзивна дејства ка Задру, избити на објекте Бокањац – село Црно – село Драчевац, ставити град Задар под удар оруђа за непосредно гађање и створити услове за увођење свежих снага ради продора у град и деблокаде блокираних јединица у граду Задру.
На осталом делу фронта прећи у одбрану, а одсудно бранити Масленички мост и наставити евакуацију материјалних средстава из складишта свети Рок и Дрниш.
Имамо захтеве за дејства авијације према договору са ваздухопловним официрима за везу. Према Плану операције по циљевима који су дати пуковнику Поповићу из 5. Ваздухопловног корпуса РВ и ПВО, као и по позиву по циљевима који се указују на бојишту.
Молимо ангажовање авијације у извиђању праваца Карлобаг – Масленички мост, Паг – село Пашки мост – Шибеник – Водице – Биоград на мору и село Ружићи – село Мућ – Сплит; Сплит – Клис – Сињ и Аржано – Сињ.
ДОКАЗ: наведени документ у прилогу.
Тако су покојни генерал Владо Вуковић, генерал Љубомир Бајић, генерал Љубиша Величковић, пуковници Ратко Младић, Слободан Јеремић, Бранко Шоваговић, са својим сарадницима и активним голобрадим војницима одбацили јаке и добро утврђене терористичке снаге тзв. ЗНГ и снаге Милиције и ТО Хрватске, извршиле претрагу и чишћење терена и коначно деблокирале броне објекте ЈНА и месецима заробљено људство у њима, мећу којима и објекат у којем се налазио Момчило Перишић, а сва средства ратне технике допремили у Србију где се и данас користи у Војсци Србије. Већ смо рекли, према подацима из борбених извештаја и службених записа и снимака ЕИПЕД јединице, на капију су оклопним возилом дошли лично покојни генерал Владо Вуковић и пуковник – пилот Слободан Јеремић и Перишића извели. Дошли лично, не ради Перишића који је тада био анонимни официр два и три ранга испод њих, који је имао само да стане мирно пред њима, већ јер су предњачењем у борби давали подстрек војницима и тако их храбрили, јер тамо где они нису смели да ставе главу, нису слали ни друге. Тако су се први нашли и на капији Артиљеријског школског центра у Задру.
То је истина о деблокади Задра и залеђа, а све остало су легенде које је након ступања на дужност начелника Генералштаба стицајем несрећних околности створио сам Момчило Перишић кроз више новинских чланака који су врцали од неистина, баш као и емисија Ћирилица 20. фебруара 2023. године и које служе да помогну још једну превару српског народа. Овога пута рехабилитацију ЦИА укидањем пресуде која је кроз осуду Перишића, заправо жигосала америчку ЦИА.
У прилогу можете погледати и видео запис како је изгледала деблокада Задра и изјаву за ТВ Београд легендарног генерала Владе Вуковића о току дејстава у то време, на 3.5 минута снимка.
Момчило Перишић је још у пролеће 1996. године у такозваном „слободном лову“ оперативаца Центра ДБ Београд уловљен на контакту са америчким обавештајцем, од када почиње његова оперативна обрада по шпјунажи у корист ЦИА, која је завршена у познатом случају који сада власт у Србији пере.
