Посета председника француске Емауела Макрона била је прилика да се Француска држава препоручи као могући посредник и заштитник српских интереса у „замишљеном“ дијалогу и постизања споразума око статуса Косова и Метохије.
Да бисмо утврдили кредибилитет заштитника требало би да се присетимо како је Француска решавала властите проблеме са муслиманским сепаратизмом, рецимо, у Алжиру. За разлику од других прекоморских поседа Алжир није био колонија и још од 1848.године третиран је као интегрални део француске државе. Након оружане побуне (или „рата за независноост“) Алжир је 18.марта 1962.године, Евијанским споразумом, стекао независност.
Споразум је формално Французима у Алжиру гарантовао сва права и предвиђао општу амнестију и мир. После референдума на коме се огромна већина становника Алжира определила за независност Алжир су, под притиском и претњом прогона, напустили сви Французи. Заједница од преко милион људи чији су преци деценијама пре тога дошли и уградили свој живот у развој Алжира. Још страшнија судбина је снашла Арапе који су прихватали Француску као своју државу и у рату се борили за њу. Око 150.000 Харкија (како су их називали) и чланова њихових породица је без икаквог суђења или процедуре убијено у стравичном таласу освете. Француска држава није учинила много да спречи прогон и уништење оних који су се за њу борили. За „утеху“ француски крупни капитал је заштитио властите интересе и обезбедио профит у Алжиру.
Емануел Макрон је у Београд дошао да заштити интересе француског и међународног капитала, подржи „стабилност“ (па макар то била стабилност српске пропасти) и „утрпа“ нешто производа француске војне индустрије и тиме уместо да смањи само повећа шароликост технике у нашој Војсци. Чињеница да се присутнима обратио са пар реченица на српском језику само показује да су маркетишки стручњаци који припремају наступе рок звезда прешли да раде и за политичаре. Када нам се у препуној београдској арени нека позната музичка звезда обрати са „Добро вече Београде“ зар ико сумња да она зна где је тај Београд и којим језиком то изговара? То је само текст са папира који су јој тог дана доставили и који треба да научи напамет. Ништа више и ништа мање од тога.
Али без обзира на политички циркус коме смо присуствовали, Срби ће опет ако затреба стати уз Французе. Не због Макрона већ због Франше де Переа, генерала Гијома, адмирала Гепрата и хиљада француских војника који су у истим плавим „Le bleu horizon“ униформама заједно са Србима јуришали на Добром Пољу и Ветернику. Није ово више „она“ Србија, јер данас ни Добро Поље ни Ветерник више нису у Србнији за коју су они гинули. Није то више ни „она“ Француска која је била нада и узданица свима жељним слободе и правде. Све се променило, само је наша љубав остала иста.
„Vive la France!“
