У завршници оштре кампање за избор будућег председника, организовала је државна HRT (Хрватска радиотелевизија) јавно сучељавање кандидата да бирачи тако најбоље могу стећи целовит утисак о самим кандидатима!
У нормалним државама таква емисија има своју жељену тежину, јер се очекивано излаже о будућности државе, о елементима привредне, социјалне, културне политике, о старању за потомство и породицу као основну ћелију друштва.
Додуше, данашња Хрватска је чланица „срећне породице ЕU народа“ где је строго прописано колико и чега поједина чланица уопште сме да конзумира, да јој не би позлило од толиких слобода и европске демократије!
Али, емисија HRТ се видљиво претворила у отворено надметање кандидата о будућој улози Хрватске као чиниоца који ће наводно да одлучује о европској будућности Србије, како то воле да кажу београдски еуроунијати!
Видљиво је, да се тако сама емисија претворила у надметање кастрационих способности појединих учесника емисије, као да су они тобож некакве изабране судије које већ доносе пресуду иако будућа жртва још није ни приступила пред судбени сто, јер је сам тај наводни пријем негде далеко у магли еурораспадајуће заједнице, која има сада видљиво преча посла од пријема Србије у своје редове!
Понети слатким сновима, о наводној надмоћи једног старог еуропског народа (како то сами воле да кажу), утркивали су се хрватски кандидати у измишљању разлога за кињење Србије, само да је понизе, растроје, распамете, и присиле на немогуће захтеве, жељно исчекујући подршку свог изборног тела на друштвеним мрежама, како би побољшали свој рејтинг (читај репутација).
Добро упућени знају да тај манир кастрације српског народа траје још од доласка бравара Броза у Београд у октобру 1944.године, када је настала та пракса да се обавезно над Србима као народом који је створио две заједничке државе, уводи наводна југоцензура, коју је у браварово време увек вршила мешовита хрватско-словеначка надзорна група, док су сами извођачи радова на терену увек били монтенегрински другови и србијанска партијска олош-елита!
Вишедеценијска обавезна пракса таквог надзора над Србима, стигла је тако до данашњих размера код хрватских назови политичара као нешто нормално, оправдано, обавезујуће и беспоговорно извршавајуће, да би се извођачу теренских радова одало признање за тежак рад који ипак даје резултате, али има тога још ……
Разиграни хрватски политиканти, потпуно заборављају да су они само мали еуропски чинилац у сложеној партији шаха, како је то давно написао у својој књизи Збигњев Бжежински који је планирао на глобалу, притом ни не узимајући у обзир тако ситну боранију!
Ако се уопште икада и буде одлучивало о евентуалном извесном пријему у „породицу срећних народа ЕU“, одлучиће играчи из европске породице зване Кvinta, а они свакако не питају хрватске локалполитиканте о њиховим жељама и плановима, везано за земљу Србију!
Оно додуше, и у Загребу и у Бриселу очито притом заборављају да се понешто пита и сам српски народ у Србији, који и треба да на референдуму потврди свој избор за улазак у такву многобројну породицу која до сада није показала искрене намере наспрам Срба, али јесте показала нескривене намере да учествује у насилном отимању дела српске државе, и то случајно баш оног темеља на ком почива и Српство, и држава, и Светосавље као специфичност, и духовност и континуитет српског опстанка!
Ако Хрвати као народ и опстају на миту о некаквом „повиестном државном праву“, чиме су се у дугој осамстогодишњици свог боравка у угарској држави бранили од асимилације, Срби опстају на стварној традицији континуитета српске државе, која се увек изнова сама ослобађала од окупације, чак и кад је трајала вековима!
Ко то не разуме тај не разуме ни српски народ, а поједине чланице Кvinte су у два светска рата због неразумевања те српске посебности и однеле гаће на штапу, како казује народна изрека!
Она ситница, да су у оба та случаја управо Хрвати били носачи тога штапа, понајбоље казује о дубоком комплексу ТV кандидата у Загребу, што они неће сами себи да признају!
Срећом, еуропски штап за Србе је толико далеко да о њему чак ни Тарабићи нису казивали, а они су ипак само српски пророци, који су судбину казивали још и пре замисли о „породици срећних народа“, да се зна!
