Зашто славимо Видовдан и коме је тај празник посвећен? Знамо да га сада славимо као успомену на Косовски бој и светог Кнеза Лазара али неки говоре да је то уствари пагански празник који датира из времена док Словени још нису били крштени и да је посвећен паганском богу Виду.
Стари словени су међу својим боговима имали и Вида (или Световида) али он нема никакве везе са Видовданом. Косовска битка је била, по старом календару, 15 јуна, на дан када се слави хришћански мученик Вит (Витус). Наш српски народ је у то време био хришћански народ, а људи су време рачунали по црквеном календару и хришћанским празницима. (До скоро се у Српском народу, па чак и међу неписменим бабама на селу, знао црквени хришћански календар, бар већи празници и нерадни дани – напамет.) Тако су наши стари називали тај дан, као и друге дане, по празнику, по светитељу који се тога дана славио. А то је Св. Витус (Вит), дечак старости између 7 и 12 година, син римског сенатора, паганина из Лукианије.
У време императора Диоклецијана и Максимилијана, његов отац је на разне начине, па чак и мучeњeм, покушавао да примора свог сина да се одрекне Христа. Дечак је остао чврст у вери. Са својим духовним оцем Модестом је побегао у Лукианију, одакле је доведен у Рим да изгна демона из сина императора Диоклецијана. Св. Вит је то и учинио, али пошто је остао чврст у хришћанској вери, био је мучен заједно са својим духовним оцем Модестом и гувернатом Кресцентијом. Као некада ап. Петра, на чудесан начин анђео их је избавио из тамнице и вратио у Лукианију, где су мирно скончали од рана задобијених приликом мучeњa. Три дана касније св. Вит се јавио знаменитој хришћанској девојци Флорентији, која је потом пронашла њихова тела и часно их сахранила на истом месту где су пронађени.
Успомена на ова три мученика, св. Вита, Модеста и Кресцентију, брзо се проширила у Риму, по Јужној Италији и Сицилији. Почетком 6. века на Сицилији је настао и манастир св. Вита, а његове мошти је у 8. веку игуман Фулард пренео у Немачку, у манастир св. Дениса. Почетком 9. века, мошти св. Вита је добио игуман Варин, који их је 836. године пренео у Корви. Тако се поштовaњe св. Вита раширило по Вестфалији и другим деловима источне и северне Немачке.
Св. Виту су се хришћани нарочито обраћали у болести епилепсије, а постојао је и такозвани плес св. Вита који се изводио за здравље болесника. Он је такође један од 14. светих мученика који помажу у време какве велике невоље. Слика се поред казана са кључалим уљем, јер је, по предању, био бачен у такав казан, али је на чудесан начин остао неповређен. Славио се широм Хришћанског света 15. јуна по старом календару. Зато се код нас тај дан називао Видовдан, када су читане молитве за избављење од невоља, нарочито у време најезде Турака, као и за оздрављење и олакшaњe мука код падавичара.
