А да ли је потребно толико упињање, господо?

271

Ако неки мисле да чувени амерички “псакинг” представља резултат делатности само једне тупаве и неписмене Џенифер Псаки на месту гласноговорника америчког Стејт департмента, онда они дубоко греше.

“Псакинг” представља демонстрацију незнања историје човечанства у целини и историје Европе посебно, од стране званичника САД. Идиотске опаске које излећу из уста наследника славне Џенифер, као и представника Беле куће, само потврђују ту чињеницу. Нека им је, јадницима, Бог у помоћи! Много горе је то што је “псакинг” дубоко проникнуо у политику САД и раширио се на цео НАТО блок.

Једна од најупечатљивијих манифестација “псакинга” је тежња Вашингтона да увуче Србију у НАТО и претвори њене оружане снаге у “пушчано месо” за ратне авантуре блока.

Овде се може само посаветовати следеће: ако ви, господо, нисте читали уџбенике из историје, прочитајте бар роман Јарослава Хашека “Прикљученија добродушног војника Швејка”. Тамо се описују покушаји Аустро-Угарске империје да се у Првом светском рату искористе европски Словени – Чеси и Словаци – против Русије. Ако узмемо у обзир да су Хабзбурзи читавих 300 година узурпирали те народе, онда би се могло помислити да су бар официрски слој, веран империји, морали за себе васпитавати. Али ни то нису успели. Чехословаци су пуцали у леђа аустријским командирима и заједно са чешким официрима прелазили на руску страну. До 1917. године чехословачки корпус у Русији бројао је 50 хиљада војника спремних да наступају на страни руске армије. То се зове глас крви и јединство духа. Треба се сетити и епизоде из романа о томе како су се Чеси обрачунавали са издајницима. У тој епизоди они разјашњавају ко је од војника за награду тајно узео учешће у стрељању дезертера. То копиле су војници удавили ужетом и бацили у реку.

Роману Јарослава Хашека може се само додати да су Чехословаци били римокатолици. А Срби су, као што је познато, православни народ. Хабзбурге ништа није научило 300 година њихове заједничке историје са Чесима и Словацима. Американце, судећи по “псакингу”, не могу научити чак ни сопствени неуспеси у различитим деловима света. Њихови планови да уз помоћ српске “елите” приведу себи још једну армију глупака, нису ништа паметнији од пропалих планова Хабзбурга.

То да Србију притежу у НАТО, постаје очигледно већ данас. Парламент републике је ратификовао споразум који представницима НАТО даје могућност да се слободно крећу по њој, и још дипломатски имунитет приде. А премијер Александар Вучић чак је имао виђење да је НАТО “неопходан Србији као савезник, који штити наш народ на Косову и Метохији”.

Штета што премијер није појаснио, да ли он има у виду почетак тог процеса од 24. марта 1999. године.

То да од укључивања Србије у НАТО неће испасти ништа добро, постаће очигледно нешто касније. Штета је само што ће Срби морати платити због те очигледности.

Но, ипак бих хтео посаветовати званичнике у Вашингтону и Бриселу: не треба се толико упињати, господо. Армију глупака, Ви овде нећете добити.