ЕУ и НАТО су запалили још један фитиљ на балканском бурету барута, овога пута у Македонији и тиме додатно ојачали темеље Велике Албаније. Охрабрени подршком пријатеља, Албанци крећу силовито у реализацију својих идеја као што су пре тога чинили са Србијом, тако да је сада у питању само време, које они желе да скрате а Македонци да га продуже. Успавано и неопрезно руководство Македоније, баш као својевремено и српско, покушава да пресече запаљени фитиљ али је он сувише кратак.
Ситуација се из часа у час отима контроли, грађански рат се чини неизбежним а епилог се зна, јер је сценарио одавно направљен од истих оних ЕУ-НАТО сценариста и мешетара који се већ годинама уназад слободно шетају Балканом. Македонија нема снаге и подршку да сама реши овај сукоб и зато ће проћи као и Србија.
Сетимо се грађанског рата у СФРЈ и како је Македонија из њега изашла. То што је она тада прошла без рата није случајно већ је рађено циљно да се овај део Балкана трансформише политички. У том циљу Македонија је одмах тотално разоружана а њена Армија сведена на ниво ловачког друштва. Потом су годинама рађене „стручне анализе“ о томе како је Македонија решила своје национално питање и само јој је остао спор са Грчком око имена. Хвалоспеви и анализе македонских „аналитичара“ под заједничким геслом како су добили државу без капи проливене криви припремане су и рађене циљно како би се македонско руководство ставило у стање политичке летаргије и апатије ради остварења политичке платформе запада.
Када се председник Ђорђе Иванов тргао из тог сна постало је касно, опасни дугогодишњи маневри запада на овој територији узели су свој данак.
Где је у свему томе Србија? Шта треба очекивати у наредним данима? Прешевска долина и већ стални присутни проблем севера Косова су незаобилазни у долазећем рату из Македоније. То значи да нам нису потребне анализе премијера-председника Србије и његових „стручних аналитичара“ са ТВ Пинк-а о томе шта ће се десити, то већ знамо, већ нам треба решење које ћемо применити. Бојим се да га уопште немамо, јер очекујем да је на постављено новинарско питање – „Господине премијеру и изабрани предсениче где ћемо ми ако Шиптари ударе на Прешево?“ он одговори у стилу министра Јовића из ТВ серије „Отписани“ – „знате где? и вражју матер!“ а онда док нам тумачи његових говара објасне шта је хтео тиме да каже ми стварно одемо управо тамо.
Дакле да не бисмо поновили грешке из блиске будућности, политичке анализе пуне празнине и нејасноћа треба оставити по страни, одмах ангажовати све расположиве безбедоносне снаге и средства и сконцентрисати их на право место како бисмо заштитили свој народ на југу Србије и северу Косова.
Време је да премијер, министри и чланови владе бар једну трећину свог радног времена посвете чисто војно-безбедоносним питањима усмереним ка југу Србије и северу Косова.
