СУДСКИ ПРОЦЕС ВОЈИСЛАВУ ШЕШЕЉУ: ДЕВЕТ ГОДИНА ТИРАНИЈЕ

218

25. фебруара се навршило девет година од дана када се професор Правног факултета  Београдског универзитета Војислав Шешељ добровољно пријавио Међународном трибуналу за бившу Југославију, како би порекао оптужбе којима је окривљен за вршење међународних злочина. Шта је резултат тих девет година у затвору? Углавном  – поражавајући! (Али не за Војислава Шешеља, већ за Трибунал.) Тако, без обзира што је против њега радио најскупљи међународни судски механизам на свету (25% буџета ОУН) ни једна оптужба није могла да се докаже. И ако се Шешељ брани сам, није му дозвољено да користи  практично скоро ни једно процесно  право, као што су право на разумно време трајања процеса, право на привилеговану комуникацију са адвокатом, па чак и право – да му се саопште разлози због којих је ухапшен!

Осим тога, господин Шешељ представља јединог оптуженика МТБЈ коме је одбијено право да буде финансирана његова одбрана. Никоме, између осталог, ни највишим органима бивше Југославије – председнику Републике Српске Р. Караџићу, председнику Србије М.Милутиновићу или председнику Југославије С.Милошевићу није одбијен захтев за одобрење тог права. Тако је у случају В.Шешеља онемогућен део процеса у коме треба да буде изнета одбрана оптуженог, односно – прекршено је још једно право оптуженог – право да се изнесе одбрана. Мора да се констатује да у савременим актима који се тичу заштите људских права оптуженику није сигурно „право на одбрану“, мада су осигурана права на давање довољно времена за припремање одбране и право на давање довољно времена за изношење одбране. Ипак –  само право на одбрану је директно прескочено! Јасно је – онима који су писали ова акта није ни на памет падало да окривљени сме да се лиши права да се брани. Али данас, у 21. веку, то је стварност „велике демократске европске цивилизације“! И светска јавност то мора да сазна!

Осим тога, Шешеља су лишили не само права у вези са самим процесом. Њега су лишили и општељудских права – на пример права на адекватну медицинску помоћ. Закључак независне медицинске комисије је показао да терапија која је преписана Шешељу не само да је неадекватна – она је смртоносна.

Треба одмах рећи је свакоме ко дође у посету Шешељу – била то његова породица или ма која друга особа – забрањено да говори о његовом здрављу. Поставља се питање: зашто супруга В.Шешеља нема права да саопшти да јој је муж тешко болестан или да не добија адекватну медицинску помоћ? Ко је хашким тужиоцима дао право да захтевају од рођака оптуженика да потписују да „неће разглашавати здравствено стање оптуженика“? И зар такви захтеви не представљају доказ о злочиначкој намери оних који суде? И како би се назвала ситуација у којој онај ко прави злочин, прикривен Организацијом Уједињених Нација, тај свој „злочин у предумишљају“ прикрива онемогућавањем потпуно слободних људи, који само посредно имају везе са МТБЈ, да говоре ШТА ГОД ХОЋЕ – поготово ако износе истину.

Истина, још само пре месец дана учињен је покушај да се међу лековима – свакодневној терапији – Шешељу да и један непознат лек. Али у Међународном трибуналу се о томе ћути. Тешко да је то зато што су људи који тамо раде стидљиви. А ћутање у таквој ситуацији није препоручљиво. Јер сваки прави Трибунал би био обавезан да о томе  спроведе истрагу. То, што истрага у вези са овим случајем није ни спроведена сама по себи представља доказ да је постојала намера, свакако злочиначка!

А најпоразније по Трибуналза тих девет година Шешељевог држања у затвору је то, што суд није успео да уништи Српску радикалну странку. На против, странка, која је прошла компликовано очишћење, није само издржала, већ и даље опстаје иостаје као главна политичка снага на Балкану која се супротставља глобализму. И не само на Балкану. То је очигледно демонстрирано на грандиозном митингу, који је одржан 25. фебруара у Београду. Ја сам више пута присуствовао различитим скуповима српских странки. Па ако су раније митинзи СРС могли да сакупе 5 – 10хиљада људи, овог пута је београдска „Арена“ примила читавих 25.000 (примила преко 20.000 људи). На митингу који је трајао више од 4 сата говорили су руководиоци странке, правни саветници В.Шешеља, историчари, војна лица, правници, културни посленици. Иступали су и сведоци на процесу Шешељу у МТБЈ, па и они, којима је тужилаштво МТБЈ запретило уколико буду јавно говорили). Сви они су захтевали хитно и безусловно ослобођење В.Шешеља. У сали су били и амбасадори из различитих земаља и мада нису посебно говорили сама чињеница да су били ту говори о позицији њихових држава.  Са посебним емоцијама су саслушане изјаве представника Руског јавног комитета за заштиту Шешељевих права – председника Комитета, ректора Московског трговинско-привредног универзитета, професора С.Н.Бабурина, руководиоца Центра за проучавање савремене балканске кризе у Институту за словенске земље Руске Академије Наука Ј.Ј.Гускове и аутора овог извештаја. Констатоваћемо да је митинг почео руском химном. Чак је и химна Србије изведена после руске. Наши говори су све време били прекидани пљескањем и скандирањем  “Русија“ – чим би се поменуо назив руске државе. Желимо да верујемо да ће Русија моћи да каже оно што треба стварно објективно оцењујући рад Међународног трибунала за бившу Југославију. И не само то. Више процеса који се још увек воде у МТБЈ могу да се „прелију“ у нови међународни трибунал који ће се звати „МПМКТ“ („Међународни преостали механизам за међународне кривичне трибунале“).  И мада ће тај МПМКТ   почети са радом тек следеће године већ сада се може рећи да ћемо узвикнути: „Ха, па ми их све знамо!“ Јер састав новог трибунала је скоро идентичан саставу МТБЈ. Уосталом, како се види из годишњег извештаја Савету безбедности ОУН, хашки трибунал планира да процес Шешељу води све до 2016. године! То значи да чак и ако би Шешељ био ослобођен оптужбе већа – мораће да отседи у затвору још 4 године – толико су хашке судије себи дале времена за разматрање жалбе тужилаштва!

Подвлачење резултата од девет година заточења В.Шешеља у хашком трибуналу и митинг СРС од 25. фебруара представљају два супротстављена и поморалусупротна догађаја. Са једне стране је констатовано девет година постојања злочина против вође СРС, и то злочина који је направљен под покровитељством УН. Са друге стране – показано је да је Српска радикална странка под вођством В.Шешеља ојачала и да је спремна за нове победе. А ово је изузетно важно ради мобилисања свих српских патриотских снага пред предстојеће мајске изборе.