Млинови ватикански мељу споро али темељито што јасно показује упорна борба да се „блажени АЛОЈЗИЈЕ“ напокон прогласи и светим, заслужио је наводно доказани борац против злочиначког комунизма како то тврди еуропосланица Жељана из лијепе њихове!
Случајно се дотична презива ЗОВКО, баш као и онај некадашњи душобрижник у Међугорју ком су се исповедила она деца-видиоци што им се указала хитронога Госпа, а ватикански туристички биро одмах почео да организује караване верника, који похрлише у ново свето видилиште!
Ситницу, да је видилипте баш некако у близини јаме у коју су домаћи католици бацали српску децу и жене 41.године након што су најпре искасапили голоруке мушкарце, посетиоци нису желели ни да чују, а камоли да покажу и мало хришћанског пардон, кршћанског милосрђа за те невине жртве!
Детаљчић, да је управо блажени Алојзије био војни викар хрватске усташке војнице, а да су ти кољачи били помоћна усташка милиција, дакле његова паства, дрчни еуропосланици нит знају, нит за то хају, они се само укључују у већ припремљену кампању коначног посвећења злочинца какав је био блажени Алојзије, који је подржао злочин хрвтског геноцида и активно учествовао у насилном покатоличавању православних Срба, али у договору са личним папиним изаслаником опатом МАРКОНЕ-ом, који је чак у Загребу боравио током провођења саме кампање таквог покатоличавања, притом делећи писмене инструкције!
То злодело оптерећује односе са СПЦ, те је зато још 2016.године формирана мешовита комисија за дијалог, која је већала и већала али истину конкретно још није довећала, иако се она види у бројним немачким и талијанским документима из времена Другог светског рата, већ се чекају документа из ватиканске архиве, чији кључ упорно али безуспешно још увек траже и чланови српске делегације, случајно доказани екуменисти, који већ покорно љубе руку римском папи!
Зато млађана Жељана вешто али не и сличајно, користи баш овај тренутак када у ЕП влада изразито антируско расположење, а садашња Србија мора да буде „конструктивна за дијалог“, како то каже наводни фактор мира и стабилности, иако је суд Алојзију пресудио још далеке 1946.године, и то на основу материјалних доказа а не на основу идеолошких парола, како то упорно тврде из Загреба, нарочито повјесничари из редова „цркве у Хрвата“, што они тако воле да нагласе!
Сада упорно потурају некакве документе који казују да је блажени АЛОЈЗИЈЕ био чак и жртва усташке самовоље, па зато није могао да се јаче ангажује на заштити жртава тога хрватског клеропапизма, који му је случајно доделио највиша одликовања те злочиначке државе!
Жељана је чак довела и британског историчара да то докаже, базирајући причу на оном британском филму снимљеном иош педесетих година прошлог векаа, где блаженога Алојзија глуми Алек Гинис!
Историчари из Јерусалима, јасно и гласно су осудили овакав рад Европског парламента који упорно тврди да баштини тековине антифашистичке борбе, а дозвољава овакве манифестације јер их подржава и сам Ватикан који упорно заобилази да се напокон изјасни о мрачној улози свога првог човека у времену трајања и деловања нацизма и клерофашизма, а нарочито у осуди покушаја ревизије!
Наравно, разне наводно антифашистичке другосрбијанске организације у Београду не показују намеру да овакву активност ЕП осуде, али зато упорно воде борбу против „српског фашизма који угрожава светлу будућност“, одавно изгубљену у магли наводних евроинтеграција, које никако да једном и уследе, а време неумитно тече ……….
