АМЕРИЧКО-ИЗРАЕЛСКИ БОЖИЋНИ ПОКЛОН СВЕТУ

422

Ситуација у економији САД није баш завидна. Предвиђања експерата о приближавању другог таласа финансијског цунамија почињу да се остварују. Многи економисти говоре да почетком 2012. године Сједињеним Државама прети дестабилизација девизних тржишта, уз коју ће доћи хаос  у домену комплетних финансија. Поуздан рецепт за излаз из кризе још нико није пронашао и, највероватније, у оквиру постојећих финансијско-политичких односа више неће ни наћи. Треба се или сложити са губитком монопола долара у међународним финансијама и тако се ослободити од свеопште зависности гомилице финансијских свезналица, или тражити ново решење у некој другој равни.

Да у Белој кући преовладава расположење безизлаза види се по понашању његових домаћина. У наступима обично уздржаног и осмехнутог Барака Обаме појавили су се нервоза и оштрина. Рекло би се да у администацији САД излаз из катастрофе која се назире траже у истој равни, у којој су је тражили сви владари који су своје земље довеле у ћорсокак – у новом рату.

Иначе – како да се оцени она фрка коју су САД и Израел подигли због иранског нуклеарног програма­? Испоставило се да је широко рекламиран извештај IАЕА (Међународне агенције за атомску енергију) у ОУН – мехур од сапунице. Пребачени из компјутера који је још 2004. године украден од иранског службеника, виртуелне симулације модела експлодирања нуклеарног пуњења  са помпом су  представљене као  докази за злу намеру Исламске Републике Иран. У ту јадну измишљотину може да се дода и показивање на неко буре, у коме су, можда, вршени експерименти компресије експлозивног материјала. А све остало је само демагогија на тему „поузданости добијених података“.

Слични покушаји да се светска јавност убеди да постоји зла намера Ирана по томе како су „докази“ бирани јако подсећају на пропагандну кампању из 2003. године када је за прављење  оружја за масовно уништавање окривљен Ирак. Тада се фантазија председника Џорџа Буша млађег толико разиграла, да је он почео да замишља да ће се на небу Америке врло брзо појавити ирачке безпилотне летилице Садама Хусеина, који ће избацивати хемијски и бактериолошки отров. Пропаганда је успела. Американци су одобрили рат, за коју су затим плаћали лешевима својих војника и смањењем својих прихода.

Шта ће се сада десити? Американци ће се и овог пута сложити да Иран треба да се хитно нападне. Јер им, наравно, нико неће објаснити да чак и када би  Иран вршио експериментално-конструкторске радове, пут до стварања бомбе, па још под врло пажљивом присмотром читавог света не може, а да не траје много година. СССР коме нико није сметао да створи атомско оружје и који је ради његовог стварања сконцентрисао читав потенцијал своје одбрамбене индустрије и  све могућности обавештајних институција, до прве атомске бомбе је ишао скоро пуних десет година.

Па онда – одакле тај императив – рат! – тим пре што IАЕА, чији инспектори у Ирану проводе дане и ноћи, није добила никаквих доказа да постоје експериментално-конструктивни радови на прављењу нуклеарног оружја? А да није за рат  заинтересована још једна држава која има врло тесне везе са америчким круговима на власти?

Зашто Израел сврбе дланови да удари по Ирану? На међународној арени је за Европске државе дошло до тектонског померања – ОУН је признала Палестину за субјекат међународног права, односно за суверену територију која је, са које год стране да погледаш, окупирана од стране Изрaела. Ово ново по квалитету стање међународних односа код Тел-Авива изазива јаку главобољу. А Иран је  – савезник палестинаца. Новац, оружје, иранска политика – све је, без изузетка, оријентисано на подршку палестинском народу. Да није дошло време да Иран наплати такву самосталност, али да истовремено прекине да пружа подршку палестинцима? Тешко да се Тел-Авив и Вашингтон разилазе у процени ове ситуације.

Наравно да у израелске прорачуне не улази само казна Ирану за његову политику на Блиском Истоку. Тел-Авив се озбиљно боји удруживања антиамеричких  и антиизраелских снага у исламском свету. Како Израел рачуна – удар по Ирану треба да продуби разилажење међу муслиманима толико, да раскол међу њима неће моћи да се избегне. Свака арапска земља ће морати да се изјасни у вези с нападом на Иран. Монархије Персијског залива, које су оковане за Сједињене Државе неће моћи да побегну од подршке антииранској акцији, и то ће још више да заоштри њихове односе са осталим муслиманским светом.

А израелцима је корисан нов талас  тероризма, који ће се дићи као одговор на агресију. Идеологија ционизма не предвиђа никакву љубавничку регулацију територијалног спора  са палестинцима, и у том смислу је настављање конфронтације Арапа са јеврејима у интересу Израела.

А шта ће од агресије против  Ирана добити САД? Најпре – нову порцију мржње  читавог муслиманског света, мада то ни мало не узнемирава руководеће кругове САД. Они одавно теже таквој ситуацији, у којој ће њихова оклопљена  песница да постане главни аргумент светске политике. Већ их нервира предуга обавештајна припрема  за агресију. Хтели би да све непослушне бију сада, без приче и демагогије. Напад на Иран ће бити корак у том правцу. 

А да ли ће у случају напада на Иран бити стабилизовано финансијско тржиште САД? У самом почетку – да. Јер рат увек представља огромне трошкове у буџету, војне поруџбине  и т.д, што ће и у САД да оживи коњјуктуру.  Међутим, логика гура ка ваздушно-ракетним операцијама за које се не зна колико ће трајати док не дође до смене режима у Ирану. Такав рат ће одузети доста новца. И истовремено – одвући ће пажњу јавности и свету ће демонстрирати шта значи право јачег.

Осим САД и Израела у рат ће се сигурно умешати Велика Британија. Пратите вести: уколико краљевска флота Њеног величанства нареди полазак и крене из Портсмута ка југу – то значи да свет чека следећи „крсташки поход“ против „снага мрака“.

10.11. је «Daily Mail», позивајући се на податке британских обавештајних снага, саопштио: „Пред Божић Израел ће предузети  војну акцију  чији би циљ био да упозори Иран због његове производње нуклеарног оружја… Како тврде извори, влада Велике Британије има сазнања да ће Израел, ослањајући се на подршку САД нанети удар по иранским нуклеарним уређајима руководећи се пословицом: „Ништа што можеш данас  не остављај за сутра“…

Тако да одакле ми знамо да се овог пута санке Деда Мраза неће појавити из дима од експлозија ракета и бомби по градовима и селима мирољубивог Ирана.