Неуспио пуч био је велика опомена Ердогану. Када је добио доказе да иза пуча стоје САД, нагло се окренуо Русији, а жели изградити добре односе и са Ираном. С друге стране, неуспио пуч зауставио је америчке активности у Азербејџану и Казахстану, које настоје удаљити од Русије, користећи Сорошеве организације. Турској се ни раније, пре пуча, није допадало америчко савезништво са Курдима. Припаднике америчких специјалних снага турске службе безбедности су регистровале у камповима курдских снага, како их обучавају, наоружавају, наводе њихове акције, и покушавају ујединити племена.
Представници америчког правосуђа, ЦИА, и Стејт департмента, долазе у Турску ради договора око изручења Гулена јер не желе изгубити Турску. Обећаће и притисак на Немачку како би Турска до 01. 10. ове године добила безвизни режим са ЕУ. Планирано је да се разговор одвија у ширем контексту, при чему дио времена треба да буде посвећен политичкој реанимацији организације Муслиманско братство. Преговарачи рачунају на Ердоганову наклоност Муслиманском братству и играће на ту карту. Проценили су да би помоћу Муслиманског братства могли остварити идеолошку, а тако и политичку, контролу над Блиским истоком, земљама Магреба, али и на Балкану.
У том смислу за очекивати је и дестабилизацију Египта и Туниса. Египат мисле дестабилизовати преко Синајског полуострва, јер се на Синајско полуострво наслања територија на којој Хамас има јака упоришта. Увезале би се организације Муслиманског братства из Египта, Туниса, Либије. Америчке активности у Египту погодују радикализацији, што желе пренети на Балкан. Зашто им је Балкан интересантан? Због присуства Руса, које у сваком погледу желе потиснути са овог простора. Египат намеравају дестабилизовати током наредне две године. Међутим, ове операције зависе од одвијања ситуације у Сирији. Турској ће на индиректан начин бити понуђена контрола над Балканом, односно његова исламизација уз помоћ Муслиманског братства. Овај пројекат не може мимоићи ЕУ, односно исламизација коју намеравају спровести провоцирањем оружаних сукоба између муслимана и православних народа, не може се зауставити на Балкану, већ би се пренела на земље ЕУ. У америчким обавештајним структурама присутно је размишљање да се Муслиманско братство, уз помоћ повратника са сиријског ратишта, употреби и у БиХ, како би се „уразумила Бања Лука“ у погледу референдума.
Препрека плановима са Муслиманским братством је неслагање САД са Саудијском арабијом, која није успела наметнути своје лидере Муслиманском братству и тренутно води преговоре са Ел Сисијем о потпуном уништењу ове организације. Друго, укључење Кине на сиријско ратиште, омогућило би Ел Сисију опстанак, јер би му Русија заједно са Кином могла обезбедити подршку.
САД неће лако прихватити одлуку Кине да се укључи у збивања у Сирији, јер би се на тај начин укључила и у евентуалне преговоре. Посебну забринутост изазвала је изјава кинеских званичника да Кина велику пажњу посвећује догађајима на Блиском истоку, посебно у Сирији. Ово је први пут да се Кина укључује у дешавања која су изван Кине. Међутим, треба узети у обзир економске интересе ове државе, која настоји амортизовати америчке активности на спречавању другог крака Новог пута свиле. САД планирају оружане сукоби и у централној Африци, јер желе остварити трансверзалу од Обале слоноваче до Џибутија над којом би имале контролу, јер намеравају контролисати све глобалне правце према истоку, у склопу глобалне трговине. Врло је неизвесно како ће се ствари одвијати у том смислу с обзиром да Кина Џибути, бившу француску колонију, третира као важну стратешку тачку те је одлучила да у Џибутију сагради војну базу. Кина је већ проширила луку у Џибутију у циљу извоза нафте. Да ли су се због подршке нафтној компанији Шел, трећој по величини енергетској корпорацији на свету, британски командоси ненадано појавили у Џибутију, или због интереса везаних за Саудијску арабију, остаје да се види. Непознаница су и наредни потези Кине. Мала је вероватноћа да ће САД отрпити кинеску експанзију, јер желе имати слободан простор са којег ће деловати на Блиском истоку и у земљама Магреба.
У разговорима вођеним са представницима Израела Ердоган се обавезао да ће заједно са будућом прелазном владом Сирије обезбедити Израелу Голанску висораван. Голанску висораван, која је под окупацијом Израела од Шестодневног рата са Сиријом, 1967. године, те поново од 1973. године након Јомкипурског рата, Израел нема намеру вратити Сирији. Друго на што се Ердоган обавезао је распуштање Хамаса, што не може извести без Ирана. Русија ради на стварању савезништва између Ирана, Турске, и Азербејџана, што би за резултат имало прекид непријатељстава између шиита и сунита, али би уједно била решена и питања из енергетског сектора. Иран, против којег САД инструментализују арапске шиите, планира помоћи Јемену и подржати га у оружаном уласку на југ Саудијске арабије, ради освете. Дефинитивно, излет Ријада у Јемен је пропао. Много цивила је страдало као последица неселективног саудијског бомбардовања, нарочито деце.
САД ће наставити да планирају и провоцирају оружане сукобе на више неуралгичних светских тачака. Дестабилизација региона остаће примарно америчко геополитичко средство како би се сачувала њена доминација као глобалне светске силе.
слика http://www.advance.hr/vijesti/velika-analiza-tko-stoji-iza-pokusaja-drzavnog-udara-u-turskoj-i-kojim-putem-ce-sada-krenuti-erdogan/
