АМЕРИКА БЕЗ ПАРА, У ОЧЕКИВАЊУ БАНКРОТА

160

Финансијска година без изгласаног буџета

Најважнији  догађај нове финансијске године је у томе, што је земља у њу ушла без државног буџета. Разлог је у изузетно јаким противречностима  у вези са основним параметрима федералног буџета које постоје између Конгреса САД и председника државе, као и између демократа  и републиканаца у самом Конгресу. Неколико месеци врло оштрих дебата се није завршило успешно. Буџет није изгласан ни до данас. Према закону који је донет још крајем 19.века, код доношења буџета сваки члан буџета који се односи  на трошкове захтева посебно изгласавање Конгреса. Без таквог  одобрења влада не може да потроши ни један долар.

Рад државних установа је од 1.10. заустављен на одређено време. Председник Барак Обама се преко телевизије већ обратио војним лицима и цивилима који раде у оружаним снагама земље. „Настављам да радим с Конгресом, како бих вас што пре вратио на посао“ – рекао је. На федералном нивоу, у државној служби је запослен   2,1 милион људи.  Одлука о привременом престанку рада федералних установа се директно тиче 800 хиљада службеника (има америчких извора који говоре о цифри од 1 милион запослених), који се шаљу на неплаћени одмор. Осим министарстава и установа у главном граду(међу њима је и Пентагон)   престају да раде и неке установе на нивоу држава у саставу САД-а и неке стране амбасаде. Прекида се пријем нових захтева за исплату социјалног осигурања, зауставиће се државна подршка хипотекарним кредитима и позајмицама за  мали бизнис, биће затворени национални паркови и музеји, а полиција и ватрогасна служба ће се одазивати  само на хитне позиве. Уколико дође до отезања са доношењем федералног буџета може да се деси да престану да раде школе. У овом тренутку, процењује се да има око 13 милиона незапослених, да помоћ прима 1,7 милиона људи (они који су регистровани ), али уколико дође до поменутог отезања са буџетом  и они могу да остану без државне помоћи.

Укидају се социјални трошкови, државна задуженост расте

Камен спотицања за прихватање новог буџета је упорно супротстављање конзервативаца са Капитола извођењу реформе здравственог система, коју је још 2009. започео Барак Обама . Користећи згодан тренутак (ослањајући се на демократску већину у Конгресу)  Обама је 2010.године успео  да преко законодаваца „прогура“ основне ставове те реформе. Међутим, после тога је процес закочен, републиканци су предузели укупно четрдесетак покушаја да га блокирају. Захваљујући упорности којој се може   завидети, Обамина администрација  прилично енергично и даље успева да сасеца остале чланове федералног буџета који се односе на социјалну сферу. На пример, федерална влада је пре неколико година на себе преузела обавезе да финансијскуи подржава један  број градова који су банкротирали. У последње две године Вашингтон је почео да одбацује те обавезе и тако је осудио више градова на тихо умирање. Према проценама, данас у Америци 250 некада врло јаких градова тавори као „градови-духови“. Обамина администрација проналази упорно све новије и новије начине да штеди на социјалним трошковима. Рецимо само, да је одавно прошло време када се помоћ незапосленима давала скоро аутоматски. Данас се појављују нови и све сложенији услови да би се до такве помоћи дошло. Један од праваца  „оптимизације“ социјалних трошкова је ширење помоћи у прехрамбеним  производима преко купона (картица)  онима који немају ништа и сиромашним слојевима становништва. Испада  много јефтиније него уколико се пружа помоћ у новцу. Програм помоћи у храни у Америци постоји већ 40 година, али су сразмере његовог коришћења пре избијања финансијске кризе биле прилично скромне. У јеку кризе (2008.) помоћ је примало 28 милиона Американаца. У октобру 2012. картице за храну је поседовало већ 47,7 милиона становника САД. Створена социјална ситуација је чак названа „порцијашки капитализам“ . Према прелиминарним подацима први пут у пет година ће, захваљујући изузетно оштрим мерама економије, федерални буџет САД бити испуњен уз дефицит који ће бити мањи од 1 билиона долара. Конкретно, ради се о износу од 845 милијарди долара или 5,3% БДП-а. Наравно да ће Вашингтон то да представи као своју победу. Међутим, релативни ниво дефицита буџета САД остаје изузетно висок чак и у односу на земље Европске уније заједно са њиховом дужничком и финансијском кризом. И тако, у финансијској години која је управо завршена, државна задуженост САД се попела безмало   на билион долара. А то Америци доноси још један врло озбиљан проблем.

У Вашингтону ће октобар бити врео

Америци прети  банкрот, и то у најскоријој будућности!  Министар финансија Џејкоб Ли је упозорио да ће 17. октобра САД да се нађу уз сам  плафон државне задужености, а то значи да ће, уколико се не предузму  ванредне мере, државна каса остати празна… „Уколико влада, на крају крајева, испадне неспособна да плати све своје рачуне, резултати могу да буду катастрофални“ – тврди министар и позива конгресмене да „брзо раде како би се подигао дозвољени  лимит  за задужење  нације“.

Сада тај лимит износи 16,7 билиона долара. Администрација САД већ дуже време  покушава да натера законодавца да подигне летвицу дозвољене државне задужености. Међутим, против те иницијативе је врло оштро иступила републиканска опозиција, која предлаже да, уместо да се подигне плафон дозвољене задужености, треба да се смање трошкови буџета, пре свих других они који се односе управо на  програм медицинске помоћи, који је својевремено иницирао председник Обама (многи сматрају да је управо тај програм допринео да Обама победи на председничким изборима).  Конкретно, републиканци тврде да је велики део становништва Сједињених Држава незадовољан брзином којом се тај програм уводи.

Има политичара, економиста и бизнисмена који су прилично мирно прихватили  упозорење министра финансија. Они су већ навикли на вашингтонску представу која се зове „Очекујући банкротирање“. Представа се сваки пут завршава истом сценом под називом „дизање плафона  задужености“. Од 1960. године је вршено 78 преиспитивања државне задужености. Пре две године је дошло до изузетно значајног догађаја: лимит задужености и дуг владе САД је прескочио летвицу од 100% БДП-а. у овом тренутку релативни ниво задужености САД износи већ 103% БДП-а. У већини земаља Европске уније  релативни ниво државне задужености је испод 100%  БДП-а, али медији и ММФ све време говоре да управо Европа преживљава изузетно јаку дужничку кризу, а Америка је, као, „изван сумње“. Међутим, сваке године постаје све компликованије   камуфлирање  јадног финансијског положаја најјаче земље Запада. Највеће светске агенције за одређивање рејтинга, које су жестоко и правилно критиковане зато што нису приказивале стварну ситуацију  светске економије  и међународних финансија  (што је допринело развоју светске финансијске кризе), данас су принуђене да објективније процењују финансијско стање САД-а. 2011.године у Конгресу САД се разгорео један од многих спорова између демократа и републиканаца у вези са преиспитивањем плафона државних позајмица, а при том су обе партије избациле на дан  много прљавог веша који је показао колико је положај Америке постао јадан. Рејтинг-агенције нису могле ништа. Први пут откако постоје САД снизиле су кредитни рејтинг земље са максималног нивоа „ААА“  на „АА+“. Почетком августа 2011. Америка се нашла на корак од банкротства (то банкротирање, истина, више воле да називају „техничким“). 12 сати пре него што је објављен банкрот конгресмени су на волшебан начин успели да добију сагласност о дизању плафона, и то одмах за 2,5 билиона долара. Важно је да је компромис постигнут тек када  је постигнут договор са Обамом који је обећао да ће смањити трошкове буџета за 2 билиона долара.

Међутим, тако великодушан поступак  је потрајао  само две године. Обама изузетно хитно мора да опет подигне плафон за позајмице. Републиканци ће поново да подсете Обаму да није испунио обећање које је дао 2011.године, а које  се односило на смањење буџетских трошкова. Експерти  су скоро сигурни да ће у октобру рејтинг Америке опет да се спусти, а то би већ били стварни губици за државу и приватни бизнис, јер рејтинг утиче на ниво  каматних стопа и тржишну вредност  финансијских инструмената (у које спадају и обвезнице државне благајне). Треба да се очекује да представа у Конгресу у октобру 2013.године  буде бар онолико узбудљива, колико је то била она из 2011.г.