Када год видимо председника САД Доналда Трампа док „дебелим фломастером“ (специјалним налив пером) потписује неки акт који издаје у своје и у име своје администрације, а у „интересу америчког народа“, требали бисмо знати да следи нека крупна одлука, која ће се одразити како на стање у америчком друштву, тако и на међународне односе у целини. Трампов необичан потпис, који се састоји од низа краћих и дужих усправних и косих линија, типа коса, усправна, дебела, како смо некада као првачићи вежбали држање оловке и писање првих слова, као да одсликава амплитуде у његовој непредвидивости, и често мењање ставова и одлука. Да ли је то баш тако, с обзиром да ми врло често и брзо заборавимо неку Трампову претходну одлуку, која нам се више не чини необичном, јер уследe нове, и за неке непредвидљивије одлуке.
Трамп је у последњих неколико месеци предузео низ „неочекиваних потеза“, на унутрашњем и међународном плану, који су изненадили многе аналитичаре унутарамеричких и међународних односа. Наиме, реч је о честим именовањима и сменама Трампових сарадника, затим о упозорењима да ће се САД повући из нуклеарног споразума са Ираном, који је 2015. године постигло шест великих сила (САД, Русија, Кина, Велика Британија (ВБ), Француска и Немачка), а који се односи на ограничење иранског нуклеарног програма у замену за укидање међународних санкција. И поред настојања осталих потписница споразума и других чланица ЕУ да се наведени споразум поштује, Трамп с времена на време изађе са претњом да ће се САД повући из споразума и увести санкције Ирану. Такође Трамп је прво запретио, а затим и повукао САД из споразума о климатским променама.
Поред реченог, Трамп шаље врло контрадикторне изјаве о Севурној Кореји и њеном вођи у вези са њеним нуклеарним програмом. У једном тренутку Трамп је спреман да се састане са севернокорејским лидером и преговара о нуклеарном програму, а онда изрази жељу да војно нападне Северну Кореју и уништи њен нуклеарни потенцијал и свргне са власти режим „малог ракеташа“, како Трамп назива Ким Џонг Уна, председника Северне Кореје. Трамп у неком тренутку запрети „Исламској држави“ да ће да је уништи, као и све остале терористичке организације у свету, а онда председника Сирије Асада прозове као највећу претњу за мир и стање односа на блиском и средњем истоку, и отворено запрети његовим свргавањем, а на крају те претње и реализује кроз ракетне нападе на војне инсталације сиријске армије. Русија и Кина су за Трампа по свему судећи главна претња за САД, иако он председника Кине Си Ђинпинга, назива „добрим председником“ кога поштује, као и председника Русије Владимира Путина, коме је упркос саветима своје администрације, честитао поновни избор за председника Русије.
На трговинском и економском плану Трамп је повукао потез који би могао довести до избијања трговинског рата. Наиме он је почетком марта ове године, потписао указ о значајном увећању царина на увоз челика за 25 одсто и алуминијума за 10 процената. Вишим тарифама требају бити обухваћене земље ЕУ и Кина, али не и Канада и Мексико. У међувремену ЕУ преговара са САД да буду изузете из наведених мера. С обзиром да „Америка преговара тако да вам стави пиштољ на чело“, како то недавно рече белгијски премијер, није извесно да ће ЕУ извући неку корист. Трамп је почео борбу против „економске агресије Кине“, тако што ће против кинеске робе бити уведене царине, јер САД имају трговински дефицит са Кином, што је неодрживо, како каже Трамп. Тај дефицит се процењује на између 375 милијарди и 504 милијарде долара. Поред наведеног Трамп је наредио министру финансија да изради инвестициона ограничења за кинеске компаније у наредних 60 дана ради заштите америчке технологије итд. Упоредо са свим реченим САД настоје Русију истерати са Балкана и елеминисати сваки њен утицај, посебно у Србији и код српског народа, оцењујући руско присуство на Балкану погубним за САД. Трампов однос према мигрантима из латиноамеричких држава и изградња заштитне ограде према Мексику и слична питања добро су нам познати.
Да ли све набројано, као и сличне мере које предузима Трамп и слични потези које повлачи, треба да буде изненађење или нешто што није било очекивано. Свакако да не. Погледајмо само на кратко Трампове поруке, које је саопштио у пропратном писму (које је потписано Трамповим занимљивим потписом), као лајтмотив при изради Стратегије националне безбедности САД, коју је објавила Трампова администрација децембра 2017. године. Наведене мере које предузима Трамп и потезе које повлачи представљају операционализацију основних поставки Трампове Стратегије националне безбедности.
Трамп прво каже: “Амерички народ ме је изабрао да Америку поново учиним великом“, затим додаје, „обећао сам да ће моја администрација пре свега, и на првом месту, обезбедити сигурност и благостање нашим грађанима, да ћемо ревитализовати америчку економију, оснажити нашу војску, одбранити наше границе, заштити наш суверенитет и унапредити наше вредности“. Искуство нам говори, када је Америка велика, онда су други мали“.
Трамп је управо у првој години свога мандата, покушао да оствари обећано. Све потенцијале спољне политике је ставио у акцију. Истакао је као приоритет интересе америчких грађана, и њихова суверена права као нације. Трамп сматра да је Америка поново постала лидер на светској позорници, и да се не скрива пред никаквим изазовима и претњама, него им се одлучно супротставља. Очито да Трамп себе види онолико „великим“, колико су велике САД. Трамп сматра да се САД суочавају са до сада најекстремнијим опасностима и претњама које познаје свет. Ту пре свега убраја развој нуклеарног наоружања у тзв. „одметнутим државама“ (Иран и Северна Кореја), које сматра претњом по цео свет, као и радикалне исламистичке терористичке групе, које како каже Трамп, „цветају на Средњем истоку“. Трамп такође говори и о ривалским силама, благо речено, а у ствари их сматра непријатељским, које поткопавају америчке интересе широм света. Иако експлицитно не говори о којим силама је реч, из саме чињенице да те силе „поткопавају моћ САД у свету“, јасно је да то могу бити само Русија и Кина. Креаторима нове националне безбедносне политике Трамп указује и на опасност миграција и потребе заштите границе од истих, као и од криминалних наркокартела.
Трамп поручује да треба уништити „Исламску државу“, али створити нове савезнике на Средњем истоку, и захтевати од америчких савезника да се још више ангажују на заједничкој одбрани и да јачају властите способности. Трамп не заборавља да нагласи да ће САД врло јасно ставити до знања свима да неће још дуго толерисати „економску агресију и нефер трговинску праксу“.
Да би све ово било реализовано, и да би САД биле по Трамповој мери, он посебно истиче историјске војне инвестиције и повећање војног буџета, као и изградњу трговинских односа на бази „поштених релација и реципроцитета“, бранећи америчку сувереност без пардона.
На крају поменутог текста, Трамп жели новим мерама на унутрашњем и међународном плану да покаже да су САД обновиле своју моћ, и да свет треба да зна да је Америка просперитетна, да ће чувати мир снажним и одлучним америчким утицајем у свету. Он овакву визију САД сматра дивном, јер ће свет бити „снажан са сувереним и независним нацијама, које ће почивати на властитим културама и интересима, једни поред других, слободни и у миру, у наредном периоду“. Очито да је овде реч о свету како га виде САД на челу са Трампом, који каже: “Ради остварења будућности ми ћемо гледати на свет са јасним погледом, широм отворених очију и са новим концептом“.
Иако се Трамп вербално залаже за баланс снага у свету, он јасно фаворизује САД, а донекле и њене савезнике и партнере, и каже да “никада неће изгубити из вида америчке вредности и снаге, ради сталног напретка и обнове“. Као шлаг на торту Трамп у свом писму каже; „Стратегија националне безбедности Америку ставља на прво место“. То не значи да се САД повлаче на амерички континент, и да се неће бавити другим регионима у свету, него напротив, Америка је и на америчком континенту, и у Европи, на Блиском и Средњем истоку, на Пацифику, на руским границама, Америка свуда и прва.
Када све ово знамо, и не смемо испуштати из вида нити заборављати, онда нам треба бити посве јасно зашто САД на челу са Трампом воде приказану унутрашњу и спољну политику. САД ће увек наћи савезнике и када им требају и када им не требају. Савезника морају имати ради наводне легитимности потеза које вуку у свету ради остваривања својих интереса. Неке земље постају савезници САД из властитих интереса или из страха, а неке бивају на то приморане. Наша земља је најбоље искусила и непријатељство и савезништво и партнерство са САД. Чекају нас још тежа искушења, када је реч о решавању питања КиМ.
Иначе западним земљама, САД, ВБ, ЕУ и НАТО пакту је врло важно да сви говоре једним-истим гласом, иако је то често само привид. О томе најбоље говоре потези које вуче ВБ у вези са тровањем двоструког (руско-британског агента) Скрипаља у ВБ. Овај догађај је искориштен да се збију редови западних сила и да се заузме још „чвршћи, непријатељски став према Русији“. Видели смо када је преко „моста руске кривице“ прешао „ован предводник“, за њим је прешло цело стадо, понављајући исту мантру „Русија је крива“. Но ово је важна тема која захтева посебну анализу.
Трампова стратегија „Америка на првом месту“ изнедриће још много (не)очекиваних потеза, који ће опет „изненадити свет“.
Др Винко Пандуревић, генерал у пензији Војске Србије и ВРС
