Суданац Ел Фатих Хасанеин основао је хуманитарну организацију TWRA 1987. године заједно са својим братом Сукарном Хасанеином. Према наводима западних обавјештајних служби, првобитна намјера им је била да охрабре и потпомогну обнову ислама у источној Европи и тадашњем Совјетском Савезу. Није доказано да је иза ове организације стајао Судан, али поменуте обавјештајне организације претпостављале су, на основу информација којима су располагале, да је он одговоран суданском Националном исламском фронту за провођење ове политике у Босни и Херцеговини, Авганистану и Пакистану. Америчке обавјештајне службе сматрале су да је Ел Фатих Хасанеин радио на томе да босанске муслимане што више приближи радикалним муслиманским струјама на Средњем истоку, али је увијек истицано како се не вјерује да то желе сви босански муслимани. Са Алијом Изетбеговићем Ел Фатих Хасанеин се упознао 1970. године у Београду, гдје је студирао медицину. Изетбеговић је признао је Фатих „добар пријатељ“, а у аугусту 1996.год. уручио му је одликовање за хуманитарни рад у БиХ.
TWRA је службено почела сурађивати са Изетбеговићевом владом у Сарајеву, у другој половини 1992. године. Преко ње се финансирала и организовала набавка оружја за Армију БиХ, а новац је ишао преко Прве аустријске банке у Бечу (Die Erste Österreich Bank). Долазио је из Саудијске Арабије, Ирана, Турске, Судана, Брунеја, Малезије и Пакистана.
У септембру 1995. године аустријска антитерористичка полицијска јединица упала је у Бечу у просторије TWRA и покупила сву документацију. Према аустријским истражним органима који су радили на овом случају, 350 милиона долара су исламске земље донирале исламском покрету у БиХ. Највећи донатор је, према тим подацима, била Саудијска Арабија, а новац је долазио и из Пакистана, Турске, Брунеја и Малезије. Сумњало се да су се у финансирање TWRA укључили и терористи који су преко ове организације помагали владу у Сарајеву, која је била под контролом СДА. Међу прикривеним донаторима наводно је био и Осама бин Ладен, а истражитељи су пронашли документацију која је потврдила да је TWRA била повезана са Шеиком Омаром Абделом Рахманом, радикалним египатским имамом који је осуђен на доживотни затвор због планирања неколико терористичких, бомбашких напада у Њујорку. Од Б-Х политичара, са TWRA су директно повезани: Алија Изетбеговић (који је 1993. године написао писмо Die Erste Österreich Bank потврђујући да Ел Фатих Хасанеин има пуно повјерење босанских власти), затим Ирфан Љеваковић, за кога се вјерује да је био директно укључен у пројекат довођења 500 исламских плаћеника у БиХ под патронатом TWRA, те Хусеин Живаљ и Фарис Нанић као чланови Управног одбора ове организације, у којем је био и Хасан Ченгић.
У једном интервјуу који је дао 1994. године, Ел Фатих је изјавио: “Босна на крају мора бити муслиманска, јер уколико се то не догоди, цијели рат нема смисла. У БиХ треба помоћи оним Бошњацима који нису религиозни, или нису довољно религиозни, да се пробуде. Углавном, ситуација још увијек није добра и мислим да морамо пронаћи прикладне методе да раширимо правилно учење ислама међу босанским муслиманима”.
Осим Ченгића, једини који су могли потписивати девизне рачуне на које се слијевала помоћ БиХ били су Алија Изетбеговић, његов син Бакир Изетбеговић, тадашњи реис Мустафа Церић, а једно вријеме на самом почетку рата и Харис Силајџић. Временом се показало да то тако неће моћи функционирати у бесконачност, поготово након упада бечке полиције у TWRA, те да ће се морати створити правне основе које ће покривати ове финансијске трансакције. Одлучено је да се званично формира Фондација за помоћ муслиманима Босне и да се сва помоћ коју шаљу исламске земље усмјери на њу. Фондација је регистрована, у Високом, на адреси Хаџи Хасанова број 23.
Као званичне осниваче Фондације Хасан Ченгић је навео: Хусеина Кавазовића, Ирфана Љеваковића, Мунира Гавранкапетановића, Џемалудина Латића, Хилму Неимарлију, Кемала Терзића, Хасана Ченгића, Сеада Живаља, Дервиша Ђурђевића, Мевлудина Синанагића, Сулејмана Врања, Хусеина Омерспахића, Ријада Рашчића, Бећира Ченгића, Фахрудина Шувалију, Абдулаха Будимлију, Алију Изетбеговића, Салима Шабића и Ел Фатиха Хасанеина. Но, када су медији у БиХ објавили овај његов списак, рахметли Мунир Гавранкапетановић је у свом демантију написао да никада није био оснивач нити ове, нити сличне фондације. Круг око Хасана Ченгића на свој је начин поклопио финансије и директно одлучивао о дешавањима у БиХ, директно утицао на унутрашњу политику, која се директно одражавала на спољну, због чега БиХ и данас трпи посљедице. Име Ел Фатиха Хасанеина повезује се и са идејом стварања Муслиманске обавјештајне службе, иза које су стајали Млади муслимани, али и са Осамом бин Ладеном и Шеиком Омаром Абдел Рахманом, што довољно говори о природи и значају утицаја овог Суданца и његових ментора на дешавања у БиХ.
У Рјешењу бр. Р-ИИИ-60/96, стоји да је Виши суд у Сарајеву, и то судија Амира Садовић, “као судија појединац одлучујући о ванпарничном поступку по захтјеву Хуманитарне организације Фондација за помоћ муслиманима / The Foundation for help to the muslims of Bosna, скраћено FHMB/ из Високог за упис у регистар хуманитарних организација”, дана 8. маја 1996. године, донио Рјешење о упису у регистар ове хуманитарне организације. На крају Рјешења стоји да су лица овлаштена за заступање и представљање хуманитарне организације Фондација за помоћ муслиманима Босне из Високог: 1. Хасан Ченгић, 2. Мевлудин Синанагић, 3. Ирфан Љеваковић.
Ова Фондација под окриљем Владе у Сарајеву, удружена са Ел Фатихом Хасанеином и ABS банком из Тешња, основаће гласовиту BBI (Bosnia Bank International). Дионички капитал BBI износио је 47,52 милиона конвертибилних марака, што је тада представљало највећи уплаћени капитал у поређењу са другим банкама у земљи и привидно је припадао: Islamic Development Bank из Џеде (Саудијска Арабија – са капиталом од 45,46%), Dubai Islamic Bank (27,27%), Abu Dhabi Islamiс Bank (27,27%). У суштини, био је то новац настао злоупотребом донација из исламских и западних земаља употребљен у организованој и незапамћеној трговини оружјем. У банкарским кулоарима је познато да Ел Фатих Хасанеин стоји и иза International Commercial Bank p.l.c. Сарајево, иако га у званичном извјештају нема, већ је као највећи дионичар, који има 62 посто капитала, наведен Че Абдул Дам Бин Хаји Заинудин.
Према анализама ЦИА, један од послова којим се TWRA бавила у то вријеме било је прикупљање новца из исламских земаља за финансирање покрета Муслиманска браћа у Судану. Наиме, Ал Хасанеин је још из младости био сурадник и пријатељ др Хасана Абдулаха Турабија. Седамдесетих година овај Суданац био је генерални секретар Муслиманске браће и декан правног факултета на Универзитету у Картуму. Од времена када је био студентски лидер и главни реторичар против секуларистичких идеја, др Тураби је своје правничко знање посветио методама увођења шеријатских закона у Судану и другим исламским земљама. Крајем осамдесетих, Тураби је основао Национални исламски фронт (други назив за Муслиманску браћу у Судану). Влада Судана је 1989. забранила ову странку и ухапсила Турабија, оптуживши га да подржава све радикалне исламске покрете и даје им уточиште у Судану, што ова држава скупо плаћа на међународном плану.
Када је 1994. Саудијска Арабија одузела држављанство и пасош Осами бин Ладену, Тураби је Ладену омогућио уточиште. Под лажним именом, Бин Ладен је отворио трговачку експортну фирму која се бавила извозом гуме, кукуруза и сунцокрета. Осама бин Ладен је био највећи донатор новца за градњу аутопута од Картума до аеродрома у Порт Судану, уложивши педесет милиона долара. Како је градња цијелог пута коштала 300 милиона америчких долара, западни медији су објавили да је Бин Ладен “тежак” стотине милиона долара?! Под пријетњом економским санкцијама, Судан је крајем 1995. протјерао бин Ладена и његове двије стотине сљедбеника у Авганистан гдје су га прихватили талибани.
Наставља се…
слика http://www.balkaninsight.com/en/article/bosnia-s-wartime-legacy-fuels-radical-islam
