Београд, Запад, Приштина: односи на силазној путањи

284

 

Злочиначко друштво, које обједињује албанске нарко-кланове и црне трансплантологе подржане војном моћи америчке базе “Бонстил”, ускоро ће у свом поседу имати комплетно Косово. Приштина уз помоћ моћних савезника, у првом реду САД, инсистира на укидању “паралелних институција” на северу Космета, то јест, државних институција Републике Србије, које функционишу на територији четири српске општине у покрајини, са циљем интеграције Срба у албанску заједницу и “уставно-правни поредак Републике Косово”. Преговори Ивице Дачића и Хашима Тачија који протичу под патронатом ЕУ, у ствари и нису преговори као такви. Још у новембру 2012. године, главни уредник најутицајнијег приштинског часописа “Коха Диторе” А. Бајрами, поводом преговарачке платформе приметио је да је “најважнија и једино постојећа платформа – она иза које стоје САД и ЕУ: Косово је држава; његова деоба не долази у обзир; оквире за његово решење одредили су Брисел и Вашингтон; те оквире не може променити ни српска ни приштинска страна”.[1] На такозваним преговорима, после  “спуштања” са нивоа УН на ниво ЕУ које је учинила српска страна, Запад српској страни није оставио нимало простора за маневрисање. За Србе ти преговори личе на покушај договора са гладним крокодилом, који се спрема да се обрачуна са жртвом. Запад није могао и није желео бити посредник и одбацио је аргументе српске стране, у потпуности подржавајући захтеве Приштине, а званичном Београду остављајући незавидну улогу да покорно и без роптања очекује решавање своје судбине. Са почетком дијалога “Дачић – Тачи” показала се очигледна намера САД и ЕУ да у максимално кратком року ставе тачку на косовско питање. Линија Бориса Тадића, која се огледала у пружању једног за другим уступком Западу, по свему судећи добија логичан завршетак: очекује се поразна нееквивалентна “размена” код које ће за предају српских надлежности на северу покрајине под власт Приштине, српска страна коначно сазнати када ће Брисел благоизволети да започне преговоре о евентуалном приступању Србије Европској Унији.

У целини, односи Београда и ЕУ развијају се по силазној линији, постепено клизећи у самовољу и диктатуру Брисела, што у блиској будућности прети трагичним прогоном Срба са севера покрајине и неповратног губитка Космета.

Запад и Приштина су до завршног акта дошли уз озбиљну припрему. Албанска обавештајна служба АКИ заједно са структурама КФОР/НАТО спровела је операцију испитивања могуће реакције српске војске и полиције у случају насилног одузимања севера покрајине од стране Приштине и ликвидирања државних структура Републике Србије. У закључку, обавештајци сматрају да у случају ескалације конфликта на северу Космета, српско руководство неће издати наређење српској армији и полицији да пређу административну границу Србије и Космета. Уместо српских бебедносних структура на територији комплетног Космета, нема сумње, распоредиће се приштинске структуре, пре свега обавештајне. Косовска тајна служба KŠIK, створена 1999. године на основама обавештајне службе ОВК на челу са Кадри Веселијем суверено је преузела палицу од албанске службе AIK, која је формирана још 1990. године. Разлике међу обавештајним службама – супарницама, KŠIKи AIKкоје су се појавиле током косовског конфликта, нису нестале ни по његовом окончању, а суштина је у томе да је прва служба под контролом Демократске партије Хашима Тачија (напомињемо да је први подпредседник партије Фатмир Љимај оптужен за ратне злочине, мучења и злостављања над затвореницима у логору Клечка, но “због срећне случајности” као и други албански бојевици, избегао је праведну казну). АIК је деловао на бази FARK– албанске оружане формације самопроглашене Републике Косово, чији су борци били углавном бегунци из ЈНА, Државне безбедности и МУП-а Србије албанске националности и она је под контролом опозиционог Демократског савеза Косова.[2] KŠIK је званично прекинуо са радом још 2008. године, али у стварности до данас није престала да функционише.

После последњег сусрета са Хашимом Тачијем, српски премијер Ивица Дачић је изјавио да неће дозволити распуштање безбедносних структура на северу, све док не буде уверен у то ко ће их заменити.Kohaditoreје 24. фебруара известила о резултатима преговора Београда и Приштине, са аспекта рада полиције: службеници МУП-а Србије на северу Космета[3], постаће део Албанске Полиције Косова. Координатор преговора “о нормализацији односа Београда и Приштине” Блерим Шаља, известио је 24. фебруара о постигнутој принципијелној сагласности да се расформирају српске безбедносне структуре у области безбедности на северу покрајине и да се замене косовским структурама и он сматра да ће то трајати наредних пар месеци. Са своје стране, Тачи је указао да ће детаљи плана који се тичу прелазног периода бити објављени 4 марта. Дачић и Тачи тада треба да одреде статус тзв “официра за везу” Београда и Приштине (Немачка и Приштина инсистирају да им се призна дипломаски статус), а такође и да се одреде термини за заједницу Срба са севера, да ли ће то бити “савез” или“асоцијација” општина.[4] Међународна заједница са своје стране указала је свестрану подршку Приштини у спровођењу избора на северу покрајине под патронатом ОЕБСА.

Тако се уз фаталну неизбежност и уз доминантан утицај спољашњег фактора, приближава завршетак следеће етапе процеса историјски неосноване консолидације територије, насељене Албанцима, која им никада у историји није припадала.Супротстављање постоји само на личном нивоу косметских Срба, који категорички одбијају да испуне захтеве ЕУ чак и у случају потписивања споразума од стране српског премијера Ивице Дачића. Срби са Космета надају се одговору Уставног суда Србије који још није изнео мишљење о усклађености споразума са Приштином и Устава Србије и одлучни су да самостално бране институције своје државе и Устав Републике Србије.




[1]
  http://www.akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/22512-pada-sever-kosova.html

[2]  http://www.akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/22512-pada-sever-kosova.html

[3]  На северу Косова делује око 500 српских полицајаца из јединице града Краљева.

[4]  http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/294674/Koha-ditore-Pripadnici-MUPa-Srbije-prelaze-u-kosovsku-policiju

Историчар и аналитичар. Дипломирала: Ломоносов Универзитет, Историјски факултет, катедра историје Јужних и Западних Словена. Магистар историјских наука (PhD). 12 година радила као научни сарадник у Институту за словенске студије Руске академије наука, 4 године предавала у Универзитету за међународне односе (МГИМО (У) МИД РФ). Бивши главни уредник сајта и руководиоц српског филиала Фонда Стратешке културе. Главни уредник Српског става. Доцент Московског хуманитарног универзитета.