Борац против алкохолизма – Жозе Мануел Барозо

282

 

У Европи нема многобројнијег племена од племена економиста-експерата. То племе се бави свим оним што се тиче материјалног живота, од пројеката оплодње кунића на дну океана, до борбе против уских фармерица, као узрока демографског пада. Истовремено, западни универзитети који се поносе генерацијама својих дипломаца, покушавају да игноришу ту чињеницу да те генерације упорно воде слободну тржишну економију до оног места које се у руском народу зове “нужник”. Овде је неопходно помињање руског народа, јер су се управо због његовог растућег јачања у социјализму, западне владе упињале да подигну животни стандард својих грађана, узимајући кредите за социјалне програме, који их сада, као неке историјске грабуље на које су нагазили, лупају по челу.

То је добро позната и не толико занимљива чињеница. Најзабавнији део западне економије огледа се у томе, како су западни лекари замислили да се лече од чворуга задобијених од немилосрдне одмазде тих грабаља. Међу главним лекарима Европске Уније у овој области, уврстио се председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, који се дрзнуо да оживи дружину која се једва држала на ногама. Главна карактеристика његових пацијената данас одликује се стањем блиским алкохолном тровању, које је у народу познато као мамурлук: тело дрхти, руке не слушају, доле врење – горе тупост.

Овакви симптоми наводе нас да се присетимо милосрдних совјетских лекара, који су према алкосима примењивали просте али разумне методе одвикавања од тих погубних навика. Давали су пацијентима 50 грама водке а одмах потом лек антабус, који изазива конвулзивне реакције на алкохол. Тада би се милосрдни доктор прошетао ходницима гласно узвикујући: “Водка! Угушиће вас водка! Омрзните водку! Морате престати пити водку!”. Скупина пацијената која се превијала од конвулзивних пробадања, повраћала је и сумануто вриштала, молећи лекаре да их одмах убију. Најжилавији су обећавали да ће прекинути једном за свагда.

Са појавом либерално-демократског морала, тај метод је анатемисан у нашем друштву, но узалудно. Како се испоставило, тај метод је на Западу преузео сам Жозе Мануел Барозо и предлаже да се искористи у својству лечења оболелих европских економија.

Заправо, Жозе Мануел се мало удаљио од наведених метода и то што он у целини предлаже, добро илуструје пример Грчке – најовиснијег члана ове алкохолисане дружине. Лекари дају Грчкој, дрхтућој и сувога грла, “да мало цугне” у виду финансијске помоћи, а затим јој сипају антабус – захтевају смањење социјалних програма.

Грци мало живну, дођу себи, а онда од скраћења социјалке поново почињу конвулзивна пробадања. Они сумануто завијају, падају у делиријум и они им поново дају “да мало цугну”.

Лична иновација доктора Бароза огледа се у томе, да је он одлучио да у исту собу стрпа тешке пијанце, заједно са алкосима почетницима.

За почетак, доктор предлаже пројекат за водку – прикупљањем додатних фондова за хитну помоћ земљама у невољи. Али где ће хронични алкохоличари наћи новац за пиће? Шта у резерви има та иста Грчка?

Значи, поново Немачка? Како ће се немачки кулци обрадовати рецептима доктора Бароза! Нису ни јели, ни пили, нити орали или жњели, а онда је дошао Жан Мануел и наредио да изврну своје џепове.

Али да би ствар кренула набоље, доктор предлаже да се водки дода и пивце – издавање обвезница (дужничке хартије од вредности), које уместо новца може да скупи сваки члан дружине пијаница. Једина разлика је у томе што су рокови плаћања велики – можеш бити мамуран и 25 година. Мада се такво лечење и раније спроводило, но оно је доводило до великих непријатности. Зато сада Грчка не може да отплати дугове за пет, него за двадесет пет година.

Но доктор Барозо не би био Барозо, кад не би нашао прави лек за ову алкохоличарску епидемију. Он је одлучио да одустане од стварања јединственог буџета који ће подржавати оне земље које су се суочиле са проблемима, а такође и да створи банкарску унију са једним контролором и системом гаранција свих депозита. То је све записано у документу под називом “Европски семестар”.

Са тачке гледишта алкоса, сад ће водка бити у једном канистеру а сипаће је специјално одређени чиновник. Све је то у реду, но шта ће се током третмана променити? Ништа. Главни принцип удруживања остаје рефинансирање дуга, то јест, наставља се политика која је ЕУ већ довела до економске катастрофе.

Методика доктора Бароза постаје очигледна: он не зна шта да ради са зеленом змијом, која нагриза јетру ЕУ и покушава да је застраши својим страшним позама. А истовремено добија на времену, пошто пацијент још даје знаке живота. Уосталом, посао сваког рејонског борца против алкохолизма је добро плаћен.

За доктора нема питања. Зато постоје питања оним владама које с нестрпљењем ишчекују да постану чланови пијане репрезентације Европске Уније. За Украјину, за Србију и за неке друге, питање гласи – да ли сте се то зажелели мамурлука?