БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ ИЛИ СТВАРАЊЕ PAX AMERICANA (Други део)

204

Примери акција у оквиру FCPA: Сименс и Дајмлер

Све до сада, као највећи по износу у истрази FCPA, остаје предмет немачког концерна Siemens. Њега су окривили да је у периоду 1999 – 2006.   разним земљама у свету плаћао мито у укупној вредности од 1,3 милијарде долара. Конкретно, откривени су случајеви учествовања тог концерна у корупцији у Ираку у периоду извршавања програма УН „Нафта за храну“, као и у Венецуели, Бангладешу, Аргентини, Француској, Нигерији, Турској, Италији, Кини, Израелу, Вијетнаму, Русији  и Мексику.

Крајем 2008. године Министарство правде САД и Комисија за папире од вредности САД су због подмићивања  читавог света казнили немачки концерн са 800 милиона долара. Осим тога, за даљу истрагу у вези са кршењем закона о корумпирању  Сименс се обавезао да ће независном аудитору  омогућити приступ својој документацији. Треба констатовати да се чак и када се постигне мировни споразум  и исплате вишемилионске компензације,  неамеричке компаније које су доспеле под удар FCPA неколико година после тога налазе под контролом независног аудитора који им  одреде САД, и који обично буде из редова америчких адвоката или судија. То је још један начин како САД делују на страну компанију.

Кажњени су и топ-менаџери Сименса. У августу 2008.године  осуђен је први побуњенички, бивши директор концерна, који је одговарао за трговину медицинском опремом. Он је осуђен на две године затвора условно и плаћање казне од 108 хиљада евра. Директних доказа о његовој кривци није било, осуђеник је сам признао. Два бивша председника управе  Siemens, Хајнрих фон Пирер (Heinrich von Pierer) и Клаус Клајнфелд (Klaus Kleinfeld)  су одбијали да признају да су ишта знали о незаконитим исплатама. Отпуштено је укупно осам чланова  управе концерна. Сваки посебно је морао да делимично надокнади губитке концерна (износом између 0,5 до 4 милиона евра).

Није био ништа мање гласан ни скандал до кога је дошло 2010.године а који се односио  на немачки концерн Дајмлер. И њега је покренуло Министарство правде САД у оквиру FCPA. Према подацима америчког законодавства Дајмлер  је у 22 земље формирао цео систем за подмићивање чиновника како би себи омогућио што повољније наруџбине. Укупан износ мита за период 1998. – 2008. је процењен на 51 милион долара.  Како би се избегла даља правна истрага  Дајмлер се сложио да америчким властима вансудски плати казну од 185 милиона долара. Корпоративна  контрола  вршења комплексног програма у односу на Дајмлер,конкретно   како   тај концерн спроводи  закон „О спољној корупцији“ (FCPA) у следеће три године, дата је америчком судији. Суд је такође обавезао тај концерн да предузме низ других мера. Прво, да се пословање свих  Дајмлерових филијала подведе у законске оквире   и усклади са кодексом компаније. Друго, одлучено је да  ће  постављење локалних руководилаца да се врши искључиво по одлуци и уз знање руководства централне канцеларије Компаније. Треће, концерн се обавезао да ће извршити проширење међународног програма за припрему кадрова Компаније, међу којима ће се наћи редовне конференције, научни семинари, практичне вежбе и размена информација. И, четврто, од Дајмлера је захтевано да се формира специјална служба за надзор рада у складу са антикорупционим  законодавством.

Доктрина „минималног контакта“ САД. Американофобија.

Важно је рећи да су многе стране компаније биле „пригњечене“  од стране америчких власти  под изговором да су биле учесници Њујоршке берзе (тј. да су се налазиле   на њеном листингу). Реакција низа компанија-нерезидената на активирање примене закона FCPA  је била одлука да се напусти америчка берза. Тако је у мају 2010.године  већ помињани Дајмлер објавио да намерава да са Америчке берзе повуче хартије од вредности. Финансијски директор Дајмлера Бодо Уебер (Bodo Uebber) је објаснио да се тај корак чини како би се смањили трошкови управљања и поједноставило рачуноводство. У Њујорку се котира само мали део акција концерна, отприлике 5% од укупног броја (главно место трговине берзанским папирима као и до тада, остаје берза у Франкфурту). Главни разлог за одлазак са Њујоршке берзе је очигледно чињеница да када напусте ту берзу неће више бити потребе да се Комисији за хартије од вредности САД подносе финансијски извештаји.

У  априлу 2010.године је још један немачки концерн, Deutsche Telekom   одлучио да прекине са трговином својим берзанским папирима преко Њујоршке берзе. А у фебруару 2011. Тужилаштво Штутгарта је почело истрагу концерна  Deutsche Telekom  и  Volkswagen. Иследници сумњају да су корумпирани њихови бивши менаџери који су водили спонзорисање фудбала. Изгледа да се  Deutsche Telekom   одлучио на превентивне мере како не би морао да плаћа казну још и властима САД.

Сада више не мора ни да се каже да се све више европских компанија труди да се избави од акционара америчког порекла. Јер уколико    у компанији учешће америчких физичких и правних лица износи преко 10% капитала, таква компанија сноси одговорност у потпуности по  FCPA. Тако да су и европске банке почеле према својим клијентима се понашају на исти начин. Уколико су клијенти лица америчког порекла – могу се одбити када желе да отворе депозитни рачун. Истина, у том случају за европску банку се појављује опасност да се нађе под „шеширом“ другог америчког закона   – FATCA (The Foreign Account Tax Compliance Act). То је закон о опорезивању страних рачуна, донет 2010.године,  који има све особине екстериторијалног акта. Фактички – америчка пореска служба планира да све банке изван САД  претвори у своје пореске агенте и да кажњава неамеричке банке које не извршавају агентске функције како треба. Неамеричка банка може да се нађе у ситуацији  да ће морати да сноси солидарну одговорност за то, што амерички клијент није државној благајни САД уплатио обавезни порез. А успут да се нађе у непријатној причи која би била повезана са корупцијом по закону  FCPA.

Тако нешто правници називају доктрина „минималног контакта“. Њена суштина је да чак и најбезначајнији додир неамеричке компаније са правним или физичким лицем САД може да доведе до тога, да неамеричка компанија стекне статус person of the United States. Она  још увек није правно или физичко лице САД, али већ спада у лица  која по америчким законима сносе правну одговорност. Таквим,  какви су FATCA или FCPА.

FCPA: улога америчких тајних служби

Основне организације које одговарају за испуњење закона FCPА су Министарство правде САД и Комисија за хартије од вредности и берзе. Услов да се FCPА остварује како треба је да наведене организације добијају информације којима се чињенично потврђује да су амерички држављани и компаније, или нерезистенти који имају директан или посредан однос према америчком бизнису и САД, подмићивали стране чиновнике. Или – информације да су постојале намере да се ступи у корупциони однос (закон FCPА кажњава чак и намеру!). Истрага у вези са немачким Сименсом је показала да понекад нема чак  ни довољно директних доказа кривице за оптужбу због корупције. Тај проблем су власти САД покушале делимично да реше још почетком овог века, када је Министарство за трговину САД објавило да на интернету отвара „врућу линију“ како би било која особа и било која компанија могла да јави да постоји подмићивање и кршење закона FCPА. После прошле финансијске кризе у САД  је донет закон Дода-Франка (који је председник САД потписао 2010.године, а  који је ступио на снагу 2011.године). Његов потпуни назив је „Закон о реформисању Вол- стрита и заштити потрошача“ (Wall Street Reform and Consumer Protection Act).   Тај закон је врло опширан (преко 2300 страница текста). Да скренемо пажњу само на једну новотарију која постоји у њему – увођење институције финансијског денунцирања. Закон за сараднике компанија – и америчких, и неамеричких,   који имају статус person of the United States, предвиђа могућност да различитим организацијама и надлештвима САД преносе да постоји кршење америчких закона  (Пореској служби, Комисији за хартије од вредности, Министарству финансија, Министарству правде и т.д.).Између осталог – и о кршењу FCPА.  Уколико се потврди да постоји кршење и компанија-прекршилац буде осуђена на плаћање казне добровољни агент-информер има право да рачуна да ће бити награђен  износом који ће најчешће износити између 10 и30%   вредности обрачунате казне.

Очигледно је да је, како би закон FCPА био ефикасан, све што је напред набројано неопходно, али није и довољно. Неопходне су информације које се добијају специјалним средствима и методама. Једноставније речено, неопходно је да се раду прикључе тајне службе. Скоро од самог ступања на снагу Закона да би он био ефикасан био је прикључен и FBI – Федерални истражни биро, у коме је формирано чак и специјално одељење  које је одговорно за FCPА. Уосталом, с времена на време у медијима се у вези са FCPА помињу и друге тајне службе САД – CIA, ANB, финансијска обавештајна служба Министарства финансија САД и још неке.

Када је завршен хладни рат и америчке тајне службе се нашле, тако рећи, без посла, појавила се претња да ће се број запослених смањивати, баш као и њихов буџет. Међутим, лобисти тих служби су успели да се изборе за препрофилисање  њиховог рада у новим условима. Главни правац изван граница САД је постао економски обавештајни рад, а приоритетан задатак у оквиру економске шпијунаже – стицање информација о корупцији која се сматра за кршење закона FCPА и за претњу интересима САД у свету. Тако су у   припреми  извештаја Министарства трговине САД о корупцији изван граница САД који је поднет Конгресу 1995.године, учествовали и CIA, и друге америчке тајне службе. Тај извештај је представљао   захтев  како би америчке стајне службе добиле дозволу за обавештајни  рад  у вези са FCPА и у САД и  у иностранству.

Скандал до кога је дошло у вези са открићима Едварда Сноудена је заоштрио питање: из ког су то разлога америчке тајне службе развиле  тако буран рад у Европи, коју САД сматрају за свог  савезника? Не претендујући на потпуност одговора ипак ћемо да закључимо: како би се, осим свега осталог, пратило кршење америчких закона екстериторијалног карактера. А  информација о кршењу наведених америчких закона је апсолутно неопходна владајућим круговима САД како би могле да се позабаве успостављањем ефикасне економске и политичке контроле прво Европе, па за њом и читавог света.