Сага о хапшењу судије Хашког трибунала А. Акаја се наставља. Хапшење судије међународног трибунала је несвакидашњи догађај сам по себи. Међутим, развој свега произашлог открива све нове и нове моменте, који раније нису били баш видљиви…
Пре неколико дана у „Међународном резидуалном механизму за кривичне трибунале“ (МРМКТ) у Хагу одржана је расправа о предмету хапшења судије Акаја. Подсећамо да је судија Ајдин Сефа Акај био ухапшен у вези са његовим претпостављеним учешћем у покушају државног удара у Турској од 15. јула 2016. године. Међутим, турске власти не само да нису дошле на ту расправу, него чак нису ни одговорили трибуналу. Штавише, они нису примили од трибунала писмо послато куририма у амбасаде Турске у разним земљама и изјавили су да власти МРМКТ могу да упуте своје поруке и електронском поштом. На тај начин је и сам МРМКТ и његов председник Теодор Мерон јавно понижен.
Расправа је, међутим, показала веома неочекивану слику. Врло чудну позицију је заузео адвокат оптуженог Нирабатваре, Американац Питер Робинсон (он је и адвокат Радована Караџића). За време расправе он је одједном почео да штити не свог клијента, него… председника МРМКТ Т. Мерона! Ево шта је изјавио Робинсон:
„Господине Председниче! Ви сте јавно изјавили да нећете заменити судију Акаја у овом предмету. И то је исправна позиција! Ако поступите другачије – онда ће се имунитет судија међународног трибунала претворити у фикцију!“[1]
Овде адвокат Робинсон треба да се определи: да ли он сматра себе за адвоката Мерона, Акаја или ипак свог клијента који седи у затвору. Робинсон тврди да његов клијент незаконито лежи у затвору. А ако је тако, сваки савестан адвокат треба на све начине да обезбеди разматрање захтева свог клијента. Но, као што видимо, Робинсон је ступио у заштиту било кога (укључујући и Мерона, показује се да је заузео „правилну позицију“!). Није јасно због чега је Робинсон забринут за имунитет судија МРМКТ, а не брине га лишавање читавог низа права његовог клијента који се нарушавају због Меронове тврдоглавости.
И Мерон и Робинсон знају да се Турска не спрема да ослободи Акаја у догледној будућности. Дужина трајања његовог затвора показује да је Акај заиста узео учешћа у покушају државног удара у јулу 2016. године, у крајњем случају, видимо да постоје веома озбиљна сведочења против њега. Због тога још чудније изгледа позиција његовог адвоката.
Чудност позиције адвоката појачава се тиме што је права оптуженог Нгирабатваре, уместо адвоката који је прешао на страну суда, почело да брани… тужилаштво. Управо тужилаштво је предложило варијанту која би обезбедила права оптуженог и заштиту имунитета судије Акаја. Штавише, таквих предлога је било чак неколико! Међу њима:
- Продужити разматрање предмета одмах без судије Акаја (у саставу Претресног већа је пет судија и ако се четворо изјасни да је Нгирабатваре невин, позиција Акаја неће бити важна);
- Продужити разматрање предмета одмах без судије Акаја, не искључујући га из састава Претресног већа, но поставивши резервног судију;[2]
- Продужити разматрање предмета одмах, поставивши новог судију за овај предмет, и преименовати судију Акаја у други предмет.[3]
Као што видимо, предлози су у потпуности у складу са Статутом МРМКТ. Но… Мерон је упоран као магарац: нема никаквог разматрања предмета без Акаја! И та магарећа позиција има своје добре политичке разлоге.
И Теодор Мерон и адвокат Робинсон тврде да Турска одбија да сарађује са трибуналом иако је у обавези да то чини. Овај аргумент није био доказан, ни први ни други. Тако се П. Робинсон ослонио на две одлуке трибунала за бившу Југославију и трибунала за Руанду, у којима су те судије захтевале од власти Руанде и Хрватске да поштују имунитет ухапшених адвоката. Међутим, у оба случаја радило се о иностраним држављанима који су се налазили у указаним земљама ради вршења својих обавеза. Тако да указани преседани нису баш убедљиви у овом случају – када је Турска ухапсила свог сопственог држављанина.
Још једна чудна лаж која се непрекидно чује и од Мерона и од Робинсона. То је лаж о томе да Турска одбија да разговара са Трибуналом. То не одговара стварности. У ствари се позиција Турске огледа у томе да је она своју позицију изразила али да није спремна да ту позицију са било ким разматра. А то је сасвим другачија ситуација.
За време расправе П. Робинсон је покушао да игра улогу изузетно паметног правника па је у вези са одбијањем турских власти да дођу у Хашки трибунал почео да претпоставља могуће аргументе Турске у овом предмету. А уједно – и да их одмах оповргава. Испало је прилично лицемерно. Јер, понављамо – позиција Турске по предмету Акаја је била изражена. То је било учињено на седници Генералне скупштине ОУН као одговор на наступ председника МРМКТ Т. Мерона. Ево шта је изјавио представник Турске:
„…Ајдин Сефа Акај је био ухапшен у Турској у складу са одлуком компетентног суда Турске на основу подигнуте кривичне оптужнице против њега, која излази изван оквира његовог пуномоћја у својству судије Механизма. У овом тренутку се наставља истрага у оквирима поштовања принципа владавине права и у складу са националним процедурама Турске. У вези с тим изазива жаљење та чињеница да г. Мерон, који је у својој изјави дуго говорио о независности судија међународних трибунала, није пројавио сличне скрупуле у односу на питања о независности судија једне од држава-чланица. Ми не морамо да се сагласимо са таквим приступом, који предвиђа мешање у текуће судске процесе једне од држава-чланица и ми позивамо да се покаже више поштовања по том питању. Неприкосновеност која се даје званичницима Организације Уједињених Нација не сме се користити или злоупотребљавати у својству изговора за формирање и пооштравање културе некажњавања. Нико не сме бити изван закона.
Што се тиче наводне опструкције по питању ефикасности рада Механизма, хтео бих нешто напоменути, обраћајући се посебно судији Мерону, о одредбама о правилима за процедуру Механизма, које се тичу попуњавања упражњених места међу судијама. Господин Мерон се радије солидарисао са својим колегом уместо да испуни своје обавезе за обезбеђење ефикасности у раду Механизма. Он намерно не користи пуномоћја и зато јесте одговоран за кашњење рада судијске администрације у предмету Нгирабатваре. У вези с тим ми позивамо г. Мерона да уважава независност судских органа држава-чланица, а не да користи предмет Акаја како би оправдао спорост Механизма. Уместо тога, он је дужан да користи своја овлашћења за обезбеђење правовременог суђења по предмету Нгирабатваре. Ја поново изјављујем да нико не сме бити изван закона, било да се ради о чињењу злочина или кршењу права. Терористички акти, сексуално насиље или убиство не могу бити оправдани дипломатским имунитетом. Ми одбацујемо сваки покушај који може довести до некажњавања на сличној основи“.[4]
Као што видимо, потпуно јасна и убедљива позиција. П. Робинсон је приказао „предвиђања“ позиције Турске у то време кад је њена позиција већ била изнета и није имала ничег заједничког са визионарским способностима Робинсона.
Но, постоји још један аспект у целој овој причи. „Чудност“ позиције и Т. Мерона и П. Робинсона објашњава се њиховим држављанством. Оба су – Американци. Но, треба се сетити да су турске власти већ одавно изјавиле да је главна верзија у истрази о покушају државног удара – Фехтула Гулден, који се од турског правосуђа скрива у САД. На тај начин супротстављање у МРМКТ поводом судије Акаја треба разматрати не толико у контексту предмета Нгирабатваре, колико у контексту америчко-турских односа. Нећемо тврдити да магарећа позиција Т. Мерона одражава политику познате магареће партије САД. Нама је то доста непознато. Но, амерички траг у читавој овој причи је више него очигледан. И, можда најзанимљивији елемент америчког трага – јесте време постављања Акаја у састав Претресног већа.
Ради се о томе да је судија Акај био незапослени судија МРМКТ и био је постављен у предмет Нгирабатваре само 10 дана после покушаја преврата. Случајност? Веома сумњиво.
Као прво, пре тога Акај није био учесник разматрања никаквих предмета у МРМКТ током неколико година.
Као друго, у међународним трибуналима нема никаквих правила о постављању судија у састав овог или оног већа. То постављање се спроводи лично од стране председника трибунала. У нашем случају – Т. Мерона.
Као треће, захтев о ревидирању предмета је био упућен Т. Мерону 8. јула, учинио је то тај исти Американац П. Робинсон. Т. Мерон је издао указ о постављању судије Акаја у састав овог судског већа тек 25. јула! Упоређујући те чињенице, може се са великом дозом сигурности претпоставити да је Мерон по наређењу САД поставио Акаја у предмет покушавајући да га спаси од хапшења, а у случају хапшења – да ојача његов имунитет и да има могућност да се брани од стране међународног трибунала, користећи медије и наводно, аргумент о кашњењу суђења у том предмету.
Међународни трибунали никада нису били, заиста, судске институције. Они су били и јесу – политички органи. Њихов циљ од самог почетка је била ликвидација неугодних шефова држава. Изгледа да ћемо имати могућност да у предмету судије Акаја видимо неке нове аспекте прљаве кухиње Хашког трибунала и његових газда…
[1] Види официјелни сајт Механизма за кривичне трибунале на интернету: http://jrad.unmict.org/webdrawer/webdrawer.dll/webdrawer/search/rec&sm_titleword=ngirabatware&sortd1=rs_datecreated&count&template=reclist [NGIRABATWARE – TRANSCRIPT OF 17/01/2017]
[2] Уобичајена пракса међународних трибунала, вишеструко коришћена и раније. Њена суштина се огледа у томе што резервни судија обезбеђује непрекидност разматрања предмета у случају немогућности једног од судија да изврши своје обавезе из овог или оног разлога.
[3] Види официјелни сајт Механизма за кривичне трибунале на интернету: http://jrad.unmict.org/webdrawer/webdrawer.dll/webdrawer/search/rec&sm_titleword=ngirabatware&sortd1=rs_datecreated&count&template=reclist [NGIRABATWARE – ORDER TO THE GOVERNMENT OF THE REPUBLIC OF TURKEY FOR THE RELEASE OF JUDGE AYDIN SEFA AKAY]
[4] Види наступ Бегеча, представника Турске у СБ ОУН, од 9. новембра 2016. године // Документ ОУН: A/71/PV.44.
