БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА: ИСЛАМИЗАЦИЈА, РАСПАД ИЛИ „ЦИВИЛИЗОВАНИ РАЗВОД“?

317

Ових дана је председник Републике Српске (РС) Милорад Додик, у интервјуу који је дат српској агенцији ТАНЈУГ,претпоставио да се Босна и Херцеговина (БиХ) распада исто онако, како се распала Југославија. Он је подвукао да је сигуран, да ће од БиХ остати само оно, што у њој нормално функционише, а то је, баш, РС.(Треба да се присетимо да се БиХ састоји из две аутономне формације – ентитета: РС и муслиманско-хрватске Федерације БиХ (ФБиХ). Према мишљењу Додика више није могуће да се односи између тих ентитета пријатељски регулишу, јер Сарајево од Бања Луке (главног града РС) уместо партнерских односа захтева потчињеност.

Међутим, у самој ФБиХ се разгорева политичка криза, која прети распадом комплетне Федерације на муслимански и хрватски део. Ствар је у томе да је Скупштина ФБиХ тек 5 месеци после (!) избора, одржаних у октобру прошле године, 17. марта, изабрала нову владу. Кабинет је сачињен од министара Социјал-демократске партије (СДП) и Партије Демократске Акције (ПДА), као и две ситне хрватске партије. ПДА је бошњачка (муслиманска) партија, СДП себе означава као вишенационалну, мада у ствари у њој превладавају Бошњаци, иако у њој има и Хрвата, и Срба.

У новоформираној влади је седам министара из СДП, пет из ПДА и четири из ситних хрватских партија. За премијера Федерације скупштина је изабрала Нермина Никшића из СДП, а за председника – Хрвата Живка Будимира.

А криза се развија зато што су две највеће хрватске партије из ФБиХ: ХДЗ-БиХ(1)и ХДЗ-1990, одбиле да присуствују оснивачкој скупштини једног од скупштинских већа – Већа народа, јер не признају за легитимне нову скупштину  и владу. Веће народа има 58 посланика, али је заседању присуствовало само 33.

Суштина конфликта је у томе, да су главне партије босанских Хрвата – ХДЗ-БиХ и ХДЗ-1990, које су на општим изборима у октобру прошле године добиле велику већину гласова Хрвата, изјавиле да имају право на комплетну националну квоту у структурама власти на свим нивоима. Међутим, бошњачка СДП, која је укупан победник избора у Федерацији захтева, зато што су у њој и Хрвати и Срби, четвртину места „хрватских портфеља“.

Преговори између представника највећих политичких партија су трајали скоро пола године и завршили су се без резултата, односно – изгласавањем нелегитимне скупштине (јер је заседање одржано са недовољним бројем посланика) и исто такве владе ФБиХ. Истовремено је претходни председник ФБиХ Борјана Кришто одбила да своје функције пренесе на Живка Будимира.

Треба да констатујемо да је уочи заседања Централна изборна комисија саопштила да остаје при мишљењу да још увек нису створени услови за потврђивање резултата избора у Веће народа Скупштине ФБиХ, јер избори још нису завршени у свих десет кантона хрватско-босанског ентитета.

Међутим, треба да се истакне да од децембра прошле године органи власти у РС нормално функционишу. Зато је већ 18. марта о.г. председник РС Милорад Додик  себи дозволио да констатује да је избор делегата у Веће народа федералне Скупштине без представника две ХДЗ нелегитиман. Он је новинарима изјавио следеће: „Представници народа су они, који у име тог народа треба да доносе важне политичке одлуке. У наведеном случају у Федерацији БиХ су то, без сваке сумње, ХДЗ-БиХ  и ХДЗ-1990. Игнорисањем те две партије се игнорише један од конститутивних народа“.

Председник Народне скупштине РС Игор Радојичић је изјавио да начин како је формирана федерална власт представља потпуно кршење Вашингтонског споразума,  према коме је Федерација БиХ створена, те то не може да остане без утицаја на Дејтонски споразум. Подвукао је да је део посланика себе прогласио за револуционарни орган, који ће да формира комплетну власт. Радојичић се плаши да ће већ сутра исто то покушати да се учини и на нивоу БиХ.

Власт без две ХДЗ представља опасност не само за Федерацију БиХ, већ и за целу БиХ – изјавио је председник Председништва БиХ Небојша Радмановић. Он је навео да се ни Срба нико није сетио у време док је у Федерацији БиХ формирана власт.

Председник владе РС Александар Џомбић је рекао да нова власт у Федерацији БиХ, у којој нема представника једног од конститутивних народа целе државе, у овом случају Хрвата, представља најгрубље кршење Дејтонског споразума и Устава БиХ, у којима је јасно одређен однос (квота) националних представника који учествују у власти. „Формирање БиХ према мери само једног народа неће довести до уравнотеживања односа и већег узајамног подношења народа између себе већ, напротив, до онога што је очигледно – до нове дезинтеграције“ – изјавио је Џомбић.

Председник ХДЗ-БиХ, Драган Човић, сматра да у Федерацији БиХ влада анархија и да једини излаз из ње представљају нови избори. Рекао је да ће обе странке ХДЗ – и ХДЗ-БиХ, и ХДЗ-1990 – на нивоу кантона, како се у Федерацији називају административне јединице, формирати заједно органе власти. „Почећемо да учвршћујемо власт, како бисмо имали легитимну власт у оним кантонима, у којима већину чине Хрвати. Тај део власти ће функционисати према закону, као што је то, нпр, у РС“ – подвукао је Човић.

Председник ХДЗ-1990, Божо Љубић, подвукао је да је ово што се сада дешава, најозбиљнија криза у БиХ још од времена рата, али да ће хрватски народ показати одлучност да се бори за своју самосталност. Подвукао је такође да изјава председника Милорада Додика, о непризнавању нелегитимне власти, представља логичан и принципијелан однос према организацији власти у БиХ.

Заменик председника РС Емил Влајки је међународној заједници упутио саопштење о томе, да хришћански хрватски и српски народ неће признати исламизацију БиХ коју, пошто је натурена Сарајеву, хоће да натуре и читавој Федерацији.

Упозорио је да међународна заједница мирно гледа на кризу власти у Федерацији, како би искористила моменат да би натурила и нови Устав БиХ, који би  легализовао апсолутну власт Бошњака.

СМИ БиХ која представља бошњачко (муслиманско) становништво земље изјавила је да се брине да следећих дана обе ХДЗ могу да позову Хрвате и све органе власти у Федерацији БиХ где живе Хрвати, да одбију сваки вид сарадње са властима СДП и ПДА у Сарајеву, као и да не признају ни једну њихову одлуку.

Најзад, лидери главних партија босанских Хрвата су поднели захтев да се у уторак, 18. априла, унесу измене у Устав БиХ, које би дозволиле да се БиХ реорганизује у три аутономне области (ентитета), од којих би један био хрватски. Захтев о посебној хрватској аутономији је био изложен у резолуцији, донетој у Мостару, на скупу, на коме су ХДЗ-1990, ХДЗ-БиХ и друге, ситне хрватске партије, организовале Хрватски народни сабор (ХНС). Сабор су организовали Драган Човић и Божо Љубић. Њему је присуствовало око 500 хрватских политичара из БиХ. За председника ХСН је изабран Човић, а Љубић за руководиоца Централног савета Сабора. Учесници скупа су се сложили да је хрватски народ у БиХ маргнализован и лишен права, која су дата Бошњацима и Србима. Драган Човић сматра да центар тог новог ентитета треба да постане Мостар. У донетој резолуцији се конкретно каже: „Само потпуна реформа Устава, која предвиђа једнакост и ново административно-територијално устројство земље коју би сачињавало неколико федералних јединица, од којих ће најмање једна бити предвиђена за хрватску већину, може да гарантује праву једнакост хрватског народа у БиХ“.

Иницијатива о поновном успостављању ХНС представља одговор на формирање нове владе Федерације БиХ, у којој нема представника ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990.

Учесници састанка од 18. марта су подвукли да не признају недавно формирану коалициону владу Федерације БиХ и окривили су већину локалних политичара да нису водили рачуна о вољи бирача хрватске националности. Критици је подвргнута и међународна заједница која је „делимично одговорна за неправедне поступке и дискриминацију, који су довели до уставне и правне кризе у БИХ“.

Најзад је и Централна изборна комисија морала формирање власти у Федерацији БиХ од 17. марта да призна за незаконито.

Очигледна је не обична борба за места у влади, већ права конституциона криза БиХ, као „детета“ Дејтонског споразума, чија је петнаестогодишњица потписивања прошле године прошла у БиХ потпуно непримећено.

БиХ сваке године све очигледније доказује свој симболичан назив, који јој је дао политичар и публициста Н.Кецмановић, да је она „немогућа држава“.

Најновије, у суштини једногласне изјаве хрватских и српских политичара БиХ показују да, што јаче политичари-Бошњаци буду под различитим облицима натурали идеју унитаризације БиХ, а са њом, јасно је, и идеју исламизације земље, то ће бити јача, потпуно законита, жеља њених хришћанских народа да живи по сопственим законима.

Признавање независности Косова само подгрева стару жељу руководства РС да направи референдум о независности Српске. А садашњи притисак Сарајева на Хрвате хрватску националност само гура да оствари давнашњу жељу, те да створи свој, одвојен од Бошњака, самостални ентитет.

И тако – све до сада није формирана власт у Федерацији БиХ, што је почетком априла у Бриселу констатовао и Високи представник за БиХ Валентин Инцко. У вези с тим он је изјавио да је процес европске интеграције БиХ потпуно заустављен. Инцко је пожурио да окриви лидере ГДС-БиХ и ХДЗ-1990 да крше устав БиХ. Са своје стране, Човић и Љубић су окривили Инцка да подржава СДП и њене партнере да превазилазе овлашћења која имају јер је Инцко тај, који је сторнирао одлуку Централне изборне комисије те су тако избори од 17.03. проглашени за незаконите.

У међувремену је, 13. априла, Скупштина РС подржала идеју о расписивању  референдума, на коме грађани треба да се изјасне о свом односу према одлукама међународне администрације које се тичу формирања суда и тужилаштва БиХ. Евросавез је одмах објавио да је због тога узнемирен!

Власти РС су до сада више пута подвргавале критици одлуке међународне администрације у БиХ (Апарат Високог представника), којим у овом периоду  руководи већ поменути аустријски дипломата Валентин Инцко, па и у вези са формирањем суда и тужилаштва БиХ Руководство РС сматра да  рад тих органа има антисрпски карактер, те да потпомаже развијање размирица и нетрпељивости међу народима у БиХ. Валентин Инцко је изразио да је озбиљно забринут због одлуке скупштине Републике Српске. Подсетио је да мандат и пуномоћја Високог представника произилазе из Дејтонског мировног споразума, потписаног 1995 године, више пута после тога потврђеног од стране Савета Безбедности ОУН. Инцко сматра да покушаји оспоравања закона, донетих на државном нивоу представљају кршење Дејтонског споразума. Републици Српској је припретио санкцијама. Амбасада САД у БиХ је такође руководство РС обасула грозним изјавама.

На референдуму ће грађанима бити понуђено да одговоре на  питање: „Да ли подржавате законе, које је у БиХ увео Високи представник у Босни и Херцеговини,  конкретно у вези са судом и тужилаштвом, и њихово неуставно одобрење од стране  Парламентарне скупштине БиХ“. Референдум је иницирао председник РС Милорад Додик.

Али даље од свих је у вези са претњама руководству РС отишао по злу познати бивши Високи представник у БиХ Педи Ешдаун који је изјавио да, ако се ствари у тој земљи и даље буду развијале у истом правцу као сада, он не искључује ни примену силе. Ешдаун је, конкретно, изјавио: „Међународна заједница мора да делује према БиХ потпуно другачије. Она мора потпуно јасно да каже да је спремна по сваку цену, укључивши ту и војну акцију, да сачува територијалну целовитост и суверенитет БиХ. Европска заједница и САД треба да се пробуде и да схвате да је политика немог посматрања у БиХ  изгубила, а да уколико се то и не деси – ситуација ће се свакако у тој земљи погоршати. Надам се, да ће се у Бриселу и у осталим европским главним градовима најзад пробудити, те да ће схватити у ком правцу иду процеси. У свим деловима БиХ постоји  врло опасна развојна динамика.“ Јасно је да је овај интервју Ешдаун дао сарајевској штампи. А то је и разумљиво јер ни за кога није тајна да овај енглески обавештајац са дугим стажом  заговара исламизирану унитарну БиХ.

Изјаве Ешдауна су најоштрије осуђене у РС, мада су и хрватски политичари из Федерације БиХ речи високог представника подвргли критици.

Није случајно, што Додик говори о распаду БиХ. Такође, вероватно, није случајно ни што је прошле јесени Савет безбедности ОУН продужио за годину дана мандат међународних снага ЕЗ за стабилизацију у БиХ (ЕВРОФОР).

(1) ХДЗ – Хрватска демократска странка