Босна и Херцеговина очима Високог представника и СБ УН

Извештај такозваног Високог представника СБ УН  о напретку у Босни и Херцеговини, разматран је 15. маја текуће године. Овај извештај садржи две карактеристике. Као прво, он је подвргнуо унизујућој критици партије у Федерацији БиХ, оптуживши их за озбиљну економску и политичку кризу. Друго, он је подвргао жестоком нападу Председника Републике Српске Милорада Додика. Та два аспекта овог извештаја захтевају подробнију анализу. Политичка криза у Федерацији БиХ траје мало дуже од једног месеца. Валентин Инцко је отворено стао на страну једне од страна у конфликту, изјавивши како је “политички легитиман” покушај Социјал-демократске партије да избаци Странку Демократске Акције из владајуће коалиције на нивоу федерације и кантона.[1]У резултату кризе дошло је до парализе владе и у знатној мери и Уставног суда федерације. Тек произашло хапшење председника федерације БиХ због корупције, само је погоршало ситуацију.

Изазива пажњу и отворено мешање амбасадора земаља чланица Руководећег Савета за имплементацију мировног споразума, који су изјавили да све групације партија у федерацији сносе одговорност за насталу ситуацију и захтевали су да надлежни органи одмах попуне слободна радна места у Уставном суду федерације и Одбору за обезбеђење виталних националних интереса. Амбасадори су такође “упозорили” власт да “док у федерацији не буде елиминисан застој, влада и парламент морају да делују у складу са својим уставним овлашћењима, странке морају међусобно да сарађују како би омогућили да обе институције поступају строго у складу са законима, чак и уколико то значи да је потребно хитно предузимање далекосежнијих иницијатива”.

Истовремено, поставља се питање да ли Високи представних схвата реалне узроке кризе док критикује политичке партије за “тврдоглавост”? Сигурни смо да то он схвата али о томе не говори ни речи. То је јасно, јер је нестабилност у БиХ – основа за постојање самог Високог представника и његове многобројне и добро плаћене екипе. Није случајно што Инцко црним бојама приказује ситуацију, посебно подвлачећи да ни једна од тачака 5+2 није испуњена. Да напоменемо да је међу условима за затварање Канцеларије Високог представника у Босни, било постављено 5 задатака и 2 услова.[2]Инцко је победнички рапортирао да се не примећује помак у њиховој реализацији.

Штавише, Високи представник је истакао да ће се Босна и Херцеговина без војске ЕУ и НАТО распасти. Крајем 2012. године у састав војске ЕУ улазило је више од 600 људи и њихов мандат је продужен за још једну годину. В. Инцко је подвукао да снаге ЕУ и НАТО играју “кључну” улогу у одржању безбедности у Босни и Херцеговини.  А у току је и активан рад на остварењу “реформи” за “евроатланске интеграције” у Босни.[3]

У децембру 2012. године истекао је рок за пуномоћје такозваних “међународних” (а у ствари иностраних) судија, тужилаца и истражитеља у Суду и Тужилаштву Босне и Херцеговине. Високи представник такође изражава своју бојазан да ће то изазвати неуспех у функционисању правосудног система у Босни и Херцеговини!

Ништа мањи застој у функционисању власти неће бити на општедржавном нивоу. Тако, без обзира што кривично законодавство БиХ предвиђа казне у виду лишавања слободе са роком до 5 година у случају неизвршавања одлука Уставног суда, до дан данас није извршено више од 80 таквих одлука и притом није отворен ни један случај пред Уставним судом БиХ. Осим тога, такође и по питању извршења одлука Европског суда за људска права за предмет Сејдич-Финчи није било извршења. Све то више него очигледно демонстрира “одрживост” данас постојећих механизама.

Потпуно природно је да у таквим условима лидери Републике Српске дају трезвене оцене за босанску стварност. Упркос свему, то изазива нове провале гнева Високог представника. Посебно беснило код Инцка изазивају наступи Председника Републике Српске Милорада Додика. Он је оптужио Председника Републике Српске за “нападе на територијални интегритет и целовитост” БиХ и за подривање Дејтонског споразума. Заиста је М. Додик дао низ изјава које се тичу будућности БиХ. Тако је на пример он рекао “да ће за десет година Република Српска бити моћна и јака држава коју ће волети и овде, у Србији, више него данас и ја сматрам да ће она бити самостална”.[4]М. Додик је такође изјавио: “Босна и Херцеговина не одговара интересима српског народа и потпуно је могуће да за десет-петнаест година не буде Босне и Херцеговине. После распада Југославије БиХ не одражава политичке нити историјске интересе српског народа”.[5]Међутим, зар то није слика данас постојеће реалности у Босни и Херцеговини? Зар Председник Републике Српске не одражава мишљење апсолутне већине становништва Републике Српске? Међутим, Инцко у Босни и Херцеговини не спроводи интересе Срба, већ интересе уже групе земаља Запада, које су за себе присвојиле назив “међународне заједнице”. Толико је очигледан бес Инцка према Србима, да он чак није могао да се уздржи ни од тога да извештава о “провокацијама” – израз Високог представника – око градње православне цркве. У чему је овде господин Инцко видео провокацију? Испоставља се да се она огледа у томе да се црква гради недалеко од меморијалног центра у Поточарима – места где су по тврдњама Високог представника, “упокојене хиљаде жртава геноцида у Сребреници”. Међутим, у тој земљи је упокојено хиљаде жртава управо муслиманског геноцида према Србима. Тако да православна црква треба да буде баш тамо. И никакви меморијални центри који због нечега исказују поштовање само према одабранима, не могу бити препрека за изградњу цркве. Наравно, осим ако у заштиту не дође “Високи намесник”.

За време расправе о реферату В. Инцка у СБ УН, представник Руске Федерације је приметио да је овај извештај исувише далеко од објективне анализе стања у земљи. Ситуација у земљи наставља да се погоршава, но разлог томе нису наступи Председника Републике Српске. Представник РФ је приметио да је Русија дубоко узнемирена грубом реториком босанске стране која тврди да је Република Српска настала искључиво као резултат етничког чишћења и ратних злочина. Међутим, Инцко је “заборавио” да помене те, заиста екстремистичке испаде са босанске стране.

Русија се заложила за преношење управљања у руке самих грађана БиХ и у вези са тим представник Русије се изјаснио за укидање канцеларије Високог представника и за немешање у унутрашњи преговарачки процес у БиХ. Представник РФ је подвукао да свака подршка извана само једној страни нарушава крхки баланс снага у земљи.

Русија је иступила против покушаја Канцеларије Високог представника за имплементацију “Европског дневног реда у Бих” оценивши да одлука о питању будућности БиХ треба да буде у рукама самих грађана Босне и Херцеговине. Русија је поново упозорила Високог представника о непожељности коришћења такозваних Бонских овлашћења уз напомену да је употреба ових овлашћења увелико допринела данашњој кризи. Русија се заложила за што скорије скидање санкција против босанских Срба, због прекидања режима међународног надгледања за Брчко. Русија је ставила до знања да се залаже за успостављање истине о догађајима 1992-1995. године али је приметила да садашња истраживања и у МТБЈ и у судовима БиХ показују отворено пристрасан приступ. Русија је указала и на демонстративно одбијање главног тужиоца МТБЈ да контактира са организацијама родбине српских жртава у оружаним сукобима на простору бивше Југославије.

На тај начин је пресечен покушај Високог представника Инцка да представи лажну информацију у СБ УН. Разматрање питања стања у Босни и Херцеговини у СБ УН је показало да само прекид иностраног протектората над Босном и Херцеговином може довести до решења кризе. У овом тренутку делатност Високог представника и у целини иностране контроле представља највећу препреку у нормалном функционисању босанске државе, пре свега Републике Српске, која је – без обзира на жестоке притиске и санкције – доказала своју одрживост и ефикатност.