Прошле недеље одржано је још једно заседање СБ ОУН по оцени ситуације у Босни и Херцеговини, у контексту ипуњења Дејтонског споразума.
Као и увек, седница је одржана на основу извештаја Високог представника (ВП) за Босну и Херцеговину. У свом наступу, ВП Валентин Инцко је, као и увек, прославио своју канцеларију и власти БиХ и поливао блатом руководство Републике Српске.
Овај пут је у извештају Инцка био издвојен цео одел под претећим називом “Посезање за суверенитетом и територијалном целовитошћу Босне и Херцеговине”. У њему је ВП утврдио да званична лица из владајуће партије Савеза независних социјал-демократа (СНСД) У Републици Српској настављају са залагањима за одвајање Републике Српске и поделу Босне и Херцеговине, “самим тим посежући за суверенитетом и територијалном целовитошћу Босне и Херцеговине”. Наравно, главни напади били су усмерени на председника СНСД М. Додика. ВП Инцко је саставио својеврстан списак изјава М. Додика. Тако је на пример Инцко цитирао изјаву М. Додика да је Република Српска већ држава, док то Босна и Херцеговина није. Притом је тешко схватити у чему то Додик није у праву?[1]
Инцко је свој наступ искористио и да би изразио и своје предрасуде у вези са одлуком МТБЈ. Тако је он изјавио да је “шокиран” да је име Радована Караџића носио један студентски дом у Републици Српској. Истовремено, ослобађање Војислава Шешеља – према Инцку – прети “подривању међуетничких односа”. Управо тако је изјавио Инцко поводом демонстрација присталица Војислава Шешеља у вези са његовим ослобађањем. Притом Инцко уопште не покушава да прикрије своју пристрасност, већ је са задовољством демонстрира: “те демонстрације су посејале страх међу босанцима повратницима, који све до сада покушавају да се примире за злочинима из прошлости”.[2]
Међутим, као и увек, главни задатак ВП био је у доказивању сопствене неопходности. У вези с тим у извештају се вештачки ствара претња која наравно долази из Реепублике Српске, а такође ескалирају околности по питању безбедности. Тако Инцко детаљно описује “терористичке нападе” почињене у Сарајеву још 18. новембра прошле године (формално тај период припада времену између два извештаја), “када је злочинац, делујући сам, убио двојицу наоружаних војника армије Босне и Херцеговине”. Он је такође одједном проговорио о “учешћу држављана Босне и Херцеговине у иностраним сукобима, од којих се део вратио у земљу и може представљати претњу будућој стабилности земље”.
Отуд и главни закључак извештаја: “У тешкој ситуацији у којој се земља налази, присуство миротворних снага ЕУ у БиХ које имају извршна овлашћења, као и раније има животно важно значење, пошто то омогућава мојој канцеларији и другим субјектима међународне заједнице, да испуне задатке који су нам постављени, а такође да грађанима земље који представљају све етничке групе, омогући мирну и безбедну ситуацију”.[3] Шта рећи, све је јасно…
Наравно, постоји проблем учешћа грађана БиХ у иностраним војним сукобима. Међутим, нити власти у БиХ, нити ВП, не чине ништа да би се то питање решило. У априлу је суд БиХ изрекао пресуду оптуженом на једну годину затвора за учешће у организацији терористичке групе. Та пресуда је била донета после потписивања споразума о признавању кривице, у којој је оптужени признао да је прикупљао средства и напустио БиХ са циљем да ступи у “Исламску државу”. Ова одлука – једина до дан данас – била је донета само због тога да би изгледало како се води борба против Исламске државе. Иако је свима јасно да то није тако. Везе Босне са ал-Каидом и Исламском државом су давне природе и дубоке, стваране су на вишем државном нивоу и остају државнообразујући елемент. Што се, узгред, налази у директној супротности са одлуком СБ ОУН од 30. маја 2013. године (у којој се указује да је Комитет СБ ОУН створен на основу Резолуције 1267 (1999) и 1989 (2011) о “ал-Каиди” и лицима и организацијама повезаним са њом), којом се одобрава уношење Исламске државе у списак терористичких организација. Ето где би ВП могао да се позабави конкретним пословима реалне безбедности у БиХ. Но, њега терористи ал-Каиде интересују само за застрашивање међународне заједнице, као повод да се сачува његова канцеларија.
Разматрање извештја Инцка у СБ ОУН текло је по устаљеној форми: сви чланови СБ били су задовољни извештајем осим Руске Федерације. Представник Русије оценио је поднети извештај Инцка и изјавио да “исказане оцене не доприносе националном помирењу” у земљи. Било је поново директно изјављено да је представљени извештај далеко од објективности и избалансираности. У том документу се само констатује постојање проблема у босанском друштву без покушаја да се проникне у суштину објективних разлога њиховог појављивања.
На жалост, поновљен је и закључак: “Ми још једном рачунамо да ће ВП у будућности почети да се у вишем степену фокусира на оцену реализације свог мандата, делатности која је поверена његовој структури у рачунатом периоду, да ће се ограничити чисто Дејтонском проблематиком, узимајући у обзир и уважавајући мишљења свих народа у тој држави”. Није јасно на којој основи је донето решење да се поново рачуна да ће ВП одједном постати објективан и почети одједном да уважава оне које сам мрзи и кога мрзи становништво Републике Српске.
То је посебно нејасно у позадини активног укључења ВП у започети процес укључења земље у НАТО и у ЕУ. То очигледно излази изван оквира његовог мандата, но он се једино тиме бави. Стиче се утисак да је ВП све до сада бркао свој положај са дужносшћу Специјалног представника управо ЕУ, иако је постојећа одлука о подели мандата била донета још 2011. године. Штавише, управо та делатност и јесте рушилачка за јединство БиХ, коме се, наводно, толико радује Инцко: јер свакако не желе сви у Босни и Херцеговини да постану чланови НАТО пакта.
Оштрој критици од стране Русије подвергнута је позиција коју је заузео ВП у односу на реформу Уставног суда БиХ (УС БиХ). Као што је познато, УС БиХ је 26. новембра 2015. године донео одлуку о неуставности низа чланова закона Републике Српске о празницима, између осталог и о проглашењу 9. јануара за Дан Републике. Све најважније партије Републиек Срспке су одбациле ту одлуку, јавно подвргавајући оштрој критици сво троје “међународних” (правилније је говорити “иностраних”) судија УС и позивајући их да поднесу оставку. Партије које су представљене у Народној Скупштини РС су 29. новембра изашле са заједничком изајвом, затраживши да се припреми пројекат закона о Уставном суду БиХ који предвиђа одсуство “међународних” судија. М. Додик је у децембру, марту и априлу изјавио да ће Народна Скупштина РС ускоро донети одлуку о спровођењу референдума ради потврђивања 9. јануара у својству Дана Републике Српске. Засад таква одлука није донета, али му је Високи представник већ објавио рат. У вези с тим Русија је подсетила В. Инцка да таква његова делатност представља мешање у унутрашње ствари РС, а његов покушај да се “заштити садашње стање ствари где у УС БиХ главну улогу имају судије из иностранства” Русија је оценила као контрапродуктиван.[4]
[1] Поред тога, на списак Инцка стигле су идруге изјаве М.Додика, посебно о “претњама растурања земље” у случају да не буду испуњени одређени услови, о неизбежности распада БиХ и позивима за самосталност Републике Срспке, о томе да Савет министара БиХ није влада. Заједно са Додиком, низ других чланова СНСД је такође тврдило да институције БиХ немају пуномоћје у односу на Републику Српску.
[2] Четердесет девети извештај ВП о остваривању мировног споразума за Босну и Херцеговину // Документ ОУН: S/2016/395 од 27 априля 2016 године. С.6.
[3] Исто.
[4] Види стенограмм 7688-ог заседања Савета Безбедности ОУН од 5 маја 2016 године // Документ ОУН: S/PV.7688. С. 17-19 // https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N16/127/59/PDF/N1612759.pdf?OpenElement
