Брисел мора да се супротстави стаљинстичким конзервативцима

437

Моји пријатељи у европским престоницама никада нису сумњали да Организација за Колективну Безбедност (ОДКБ) представља гнездо стаљинистичких конзервативаца, спремних да угуше било какав народни порив ка слободи. На пример, после “обојених револуција” у републикама Централне Азије, које су протекле прилично бескрвно, буквално уз неколико хиљада мртвих, они су почели да праве планове како би спречили такве револуције у будућности. У њиховој успаљеној машти јавила се мисао да “обојене револуције” представљају “специјални модел остваривања државног преврата уз примену политичких, информативних, комуникацијских и морално-психолошких метода утицаја”, а њихов коначни циљ је “потпуна дезинтеграција државе, смена власти и успостављање спољне контроле над земљом”.

Наравно, овако глупи закључци нису могли да не упозоре моје пријатеље из Брисела, али све док су се стаљинисти-конзервативци међусобно само тешили разговорима, на њих су мотрили са пола ока. Слава Богу, све је ишло по плану, у страну против ОДКБ. Завршава се деоба Србије и видиш да ће се на њеном месту за десет година појавити читав низ истински независних држава на челу са Великом Албанијом, истинском предводницом западних вредности.

Ускоро ће се и Молдавија придружити заједници слободних народа, премда стаљинисти из Придњестровља неће поћи скупа са њом. Али ће зато Молдавци коначно добити прилику да се дочепају свих благодати Румуније и пређу из положаја нелегалних робова Европе, у легалне робове.

Све је ишло по плану док није стигао неуспех са Украјином. ОДКБ се због нечега силно забринула због национално-ослободилачког покрета унучади хероја из батаљона “Нахтигаль[1]’и почела је да показује негативне реакције на његов рачун, чак и да гради лоше планове. Ових дана она је сакупила свој вриштећи сабор и одлучила да се супротстави Западу, који “активно утиче на рад мозга интернет корисника, преко друштвених организација и медија искривљујући слику о друштвеном расположењу у ЗНД”, на тај начин “припремајући нове обојене револуције”.

Николај Бордјужа, Генерални секретар ОДКБ, задао је тон дискусији. “Запрепашћује вероломство организатора и спроводника револуционарних промена који имају веома себичне циљеве и не гнушају се никаквих метода како би остварили свој циљ, рачунајући и прелазак изван оквира законских и моралних норми”. У његовој конзервативној свести чак и сусрет Министра иностраних послова Литваније Линаса Антанаса Линкевичиуса са једним од организатора украјинског Мајдана, лидером партије “Слобода” Олегом Тјангибоком, изгледа као неморалан поступак. Али господо, зашто министар не може да се сретне са лидером ослободилачког покрета? Да, он јесте антикомуниста, али на његовом личном рачуну нема ни једног обешеног комунисте. Да, он је антисемита, али покажите бар једног обешеног Јевреја кога је он лично мучио у свом подруму! Да, он некад каже да је украјински шовиниста, понекад да није, понекад у својим говорима каже да ће наводно вешати комунисте, протерати Јевреје и Русе из нане Украјине и упућује сличне ватрене позиве. Још тако млад, а тако пасиониран. Данас је потребно такве довести на власт. Они су нада и узданица Запада.

Стаљинисти у ОДКБ то не могу да схвате па чак сматрају да су догађаји на Мајдану последњи доказ да се “опасност од “обојених револуција” истиче у први план у низу изазова, претњи и ризика за колективну безбедност чланова ОДКБ”. Штавише, они су закључили да “Русија губи информативни рат од Запада који се не гнуша да користи пропагандне методе које је још 1970. године разрадио НАТО пакт”. По њиховом мишљењу данас се тиме баве специјалисти центара кибер-безбедности алијансе, од којих се један налази у Естонији. Ето у каквом искривљеном огледалу они виде пориве народа за неограниченим суверенитетом и коначном слободом на постсовјетском простору.

Апсурдни су њихови покушаји да невладине организације, медије и међународне организације за мониторинг избора (поменути су ПАСЕ и ОЕБС), као и социолошке компаније које спроводе изборне анкете, прикажу као агенте утицаја Запада. Потребно је потпуно изгубити осећај за реалност па посумњати да ови храбри и некористољубиви људи раде у корист иностраних интереса.

Али чак ни то није најважније. Сличне оптужбе Брисел је више пута имао прилику да чује из Кремља. Тамо је такође јака концентрација конзервативаца. Најгоре у свему је то што је ОДКБ одлучио да ради на разради програма противдејствија “обојеним револуцијама”.

Одлучено је да се припреми списак мера за супротстављање спољним интервенцијама и “обојеним револуцијама” које ће циркуларно разаслати руководствима земаља-чланица ОДКБ. Изражене су намере да се позабаве “блокирањем негативних информација које омогућавају ескалацију напетости у земљи – потенцијалној жртви револуције”, а такође и “разради инструмената контрапропаганде”.

А то већ није безначајно. И без тога, национално-ослободилачки покрети имају превише непријатеља. Узмите те исте Србе са севера Космета – постали су стена на путу слободе и независности албанских криминалних кланова.

Значи, сад ће и они имати помоћ? Јер ОДКБ – то већ није мала сила – читавих шест држава предвођених Руском Федерацијом.

Не господо, то се не може игнорисати. Брисел мора да размисли о томе како да елиминише сличне планове.




[1]
(Нем. Nachtigall) – Специјална јединица (батаљон) украјинских колаборациониста који су помагали Хитлеровим нацистима у остварењу плана “Барбароса” на територији Украјине за време Другог светског рата (примедба преводиоца).