“Бриселска шницла” на ватри инквизиције

308

Ипак треба схватити да у светској политици не постоје независни међународни органи. То јест, они постоје на папиру, а у пракси не. То се односи и на МТБЈ – институцију основану по одлуци СБ ОУН у време тих жалосних година када је глас Русије као главног савезника Србије, на светској арени практично био једва чујан. Услед тога МТБЈ се од самог почетка претворила у средњевековни суд инквизиције у којој су улогу главних аргумената играле сопствене фобије судија. У тим фобијама слика света је изгледала као одбрана европских светиња од налета српских демона и обрачун са демонима се остваривао свим расположивим средствима. Методика МТБЈ с разобличавањем српских учесника рата веома подсећа на времена Томаса Торквемаде: ако вештица не призна своје вештичарење, треба је бацити у рупу у леду. Ако не потоне, онда значи да је она вештица и треба је спалити на ломачи. Аргументи оптужених нису узимани у обзир. Због тога се списак заувек несталих Срба од суда инквизиције, непрекидно умножавао. Истина, рупа је замењена ћелијском самицом, а ломача – одбијањем да се затвореним Србима пружи медицинска помоћ. Нећемо писати о сумњама да су они тиме затвореницима помагали да што пре напусте наш грешни свет, јер сумњама се нећеш приближити делу.

Обзиром да суд инквизиције захтева велико мајсторство, за њега се специјалисти бирају дуго и служе много година. Један од водећих мајстора свог посла у МТБЈ је судија Алфонсо Ори из Холандије, која се, као што је познато, у Средњем веку прославила масовним спаљивањем лепих девојака осумњичених за контакте са нечистом силом. Од тада староседелачко становништво Хопландије не блиста лепотом, што се на најбољи начин види и на примеру тог истог Орија. Од самог погледа на њега, јавља се питање: ко коме суди? Међу највеће подвиге великог инквизитора Орија спада скидање кривице са крвавог косовског људождера Рамуша Харадинаја, које потврђује закључак о томе да ми уопште не преувеличавамо ствари. Видети у Харадинају заштитника европских светиња, општечовечанских вредности, могао је само судија који је или решио да добро заради на својој дужности или има болесно расуђивање.

Рекло би се да је рат у Југославији и његов славни финални део у виду демократског бомбардовања Србије, давно иза нас, али још не догорева пламен Хашке инквизиције. Још увек се арогантно игноришу аргументи оптужених, вређа се њихова одбрана и шаљу се у сигурну смрт тешко оболели затвореници.

Ових дана Алфонско Ори је поново показао себе у правом светлу, да су се узјогунили чак и руководиоци Србије који су раније гледали кроз прсте на рад МТБЈ.

У суду су нитковски увредили представника српске стране који је намеравао да изнесе своју позицију по питању захтева МТБЈ да се Хагу испоруче представници СРС (Верица Радета, Петар Јојић и Јово Остојић) осумњичени за притисак на сведока у предмету лидера СРС Војислава Шешеља.

И заиста, каква ту може бити позиција? Рекли су да се испоруче осумњичени, значи треба да се испоруче. Остало ће одлучити Алфонсо Ори.

Нешто раније, у октобру 2015. године Србија је упутила захтев трибуналу са молбом да се привремено пусти у Србију бивши заменик команданта армије Републике Српске, генерал Здравко Толимир, у вези са његовим лошим здравственим стањем.

Тај захтев је бачен у смеће јер је Толимир већ био осуђен на ломачу путем непружања медицинске помоћи. У ноћи на 9. фебруар тај човек је скончао у затвору Хашког трибунала.

Сада је Александар Вучић упутио протестно писмо у МТБЈ са захтевом да се уважава мишљење Србије.

Но, да би се схватило да ли ће МТБЈ икада уважавати мишљење Србије, мора се покушати сагледати слика у целини.

МТБЈ је изворно био замишљен као казнени орган НАТО пакта и он наставља да испуњава своју функцију. Јер та околност да ће Србију ипак увлачити у Североатлански блок, постаје све јаснија. Ево већ је и Одбор за одбрану Скупштине Србије дао пристанак на ратификацију споразума између Србије и Агенције НАТО за подршку (NATO Support Agency (SIPA). Eво већ је на прагу и учешће српских војника и добијање налога српских одбрамбених предузећа од армија НАТО. Срби се спремају за “пушчано месо”, а као што је познато, пре припремања, месо треба добро истуцати. И за ту улогу је веома погодан МТБЈ са Алфонсом Оријем. Њихов задатак је – припремити од Србије “Бриселску шницлу”. Они то и покушавају.

А за протестне писма они имају посебну посуду– корпу за папир, испод стола.