Иако су Влада Србије и медијска машинерија којом она управља учинили све да максимално исполитизију и сатанизују протест Војног синдиката Србије (ВСС), одржан 27.11.2016 године, нису у томе успели. Организатори су се мудро држали својих, пре свега, егзистенцијалних захтева који проистичу из важећих законских решења, којих се бахата влада не придржава, иако их је сама предложила а њена скупштинска већина усвојила, избегавајући да одговарају на неодмерене и неутемељене оптужбе дежурних Вучићевих лајача из власти и јефтине таблоидне провокације.
Народ их је разумео! Разумео је да ти људи не траже ништа што им не припада, а пре свега да они не подривају већ опомињу. Све нас! Зато би Вучић уместо што нас обасипа фантомским цифрама и офуцаним демагошким флоскулама морао да најозбиљније размисли о узроцима који су припаднике војске извели на улицу и преко 30.000 тужби којима официри и професионални припадници Војске Србије туже државу којој су служили како би наплатили зараде који им по Закону о војсци припадају. Непоштовање закона које сама доноси свакако је највећи степен осионости неке власти, а „Вучићевoј ери“ не може бити оправдање што је такво стање наследила од претходника.
И зато, ако постоји нека политичка порука протестног скупа војног синдиката онда је то његов датум одржавања непосредно пред скупштинску расправу о усвајању буџета за 2017. годину. Но, нема сумње, да за такву поруку нису имали слуха ни економско шарлатанство премијера, ни осиона владајућа већина предвођена искомплексираном особом, ваљда женског пола, која преседавање скупштином користи за иживљвање над свима који би да изразе било какво неслагање са Вучићем. Отуда, пропуштена је прилика да, управо усвојени, буџет за 2017. годину буде амортизер који би, без политичких трзавица, допринео неопходном уклањању дисхармоније између онога што гарантује Закон о војсци и стварног материјалног статуса припадника Војске Србије.
Зато ћемо се у овом тексту позабавити односом новог буџета и адекватног функционисања Војске Србије. Но, пре тога пар општих напомена.
УСВАЈАЊЕ БУЏЕТА ЗА 2017.
Овогодишњи буџетски циркус започео је, а ко би други, премијер Александар Вучић, изјавом да је „све предлоге министарстава за буџет поцепао и вратио им на поновну израду, јер није био задовољан што им је расходна страна била већа за 100 милијарди динара“.(1) Само пар дана након овог хвалисања сопственим неваспитањем у комуникацији са подређенима, незабележеном у раду влада цивилизованих земаља (ради се о министрима које је сам бирао, какви год да су), премијер се на седници парламента од 05.12.2016., приликом подношења Предлога буџета за 2017, подичио како је за следећу годину предвиђен „најмањи буџетски дефицит у савременој историји Србије“ и како је „ово је најбоље кројен, а реално скројен буџет икада“ (2), одваливши при том како ће, настави ли овим темпом, Србија стићи Немачку и Француску за 30 година. И при томе је још закључио: „да смо радили као раније, не би их стигли ни за 200 година“, као да је то „стизање“ из његове фантазије већ готова ствар.(3)
Иначе, дан након његове театралне објаве о цепању Предлога буџета, Вучићеви омиљени таблоиди провукли су вест су да су „кривци“ за премијеров налет беса министарства енергетике и одбране својим нереалним захтевима, а дан пре његовог уобичајено-демагошког наступа у парламенту покрет „Доста је било“ упозорио је како је предложени буџет „пун брљотина“ и да се бројеви, за исте економске квалификације, у члану 1. и члану 8. Предлога не подударају. Као пример навели су како „у члану 1, економска класификација 411, пише да се за плате запослених издваја 193.693.428.000, а у члану 8 за исту класификацију 411 предвиђа се 275.000.000. динара“, као и да се за економску квалификацију 412 у члану 1. наводи цифра 38.682.085.000, а у члану 8. цифра 49.226,000 (4).
Након расправе која је, као и обично, због дугих тирада премијера и безочности председнице парламента према опозицији, изгубила сваки стручни и конструктивни смисао Буџет је у начелу усвојен 10.12.2016., тако што је за њега гласало 153 посланика, против је било 26, а није гласало троје посланика.
Буџет на страни прихода има 1.092 милијарде, а на страни расхода 1.161 милијарду динара. Укупни расходи буџета биће од прихода већи за 69,1 милијарду динара, што представља 1,7 одсто БДП. Ове цифре планиране су на основу прогнозе да ће реални раст БДП-а у 2017. износити три одсто, а инфлација 2,4 процента.
Буџетом за идућу годину АП Војводина добија 7,3 одсто средстава из државне касе, а за плате запослених у јавном сектору предвиђен је износ од 253,7 милијарди динара, што је за 0,8 одсто више него ове године. Ово ће омогућити увећање плата запосленима у Министарству унутрашњих послова, БИА, Министарству одбране, установама социјалне и здравствене заштите, Управи за извршење кривичних санкција, установама културе, као и запосленима у правосуђу за пет одсто.
На веће зараде могу да рачунају и запослени у установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за шест процената, запослени у установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за три посто, а предвиђено је повећање плата у научно-истраживачкој делатности – истраживачима и помоћном особљу за пет процената.(5)
За субвенције је предвиђено 84,43 милијарде, од чега највише отпада за пољопривреду 31,6 милијарди (треба пажљиво пратити како ће и на шта ова средства бити утрошена!), затим железницу 15,89 милијарди, привреду 14,31 милијарди, а посебно је занимљива ставка „остале субвенције“ за коју је намењено 11,15 милијарди (НВО организације, родна равноправност, пројекти тзв „цивилног друштва“ и сл.)(6)
Колико су све ове пројекције реалне остаје да се види, али уз Сашу Радуловића озбиљне примедбе на њих имају и представници фискалног савета. Но, да се ми вратимо војсци и ономе шта практично значи предвиђених 57,49 милијарди за њене потребе у 2017.
НАСТАВАК ЛОШЕГ БУЏЕТСКОГ ТРЕТМАНА ВОЈСКЕ
Иако предвиђа извесно повећање плата, усвојени буџет за 2017. једноставно је превише „танак“ за стварне потребе Војске Србије, па је несумњиво да Влада а не војни синдикат гурају објективни материјални проблем у политизацију, која ће сигурно највише штетити држави и њеној способности за одбрану.
Како би што пластичније предочили садашњу материјалну ситуацију у Војсци Србије навешћу пример да пилот ратног ваздухопловства, мајор по чину, као припадник најплаћенијег рода војске, има плату тек нешто већу од 80.000 динара, као и да лети на ловачком авиону “миг-29”, купљеном пре равно 30 година(7). И то је прва димензија проблема – слабо плаћено људство и застарела техника.
Друга димензија постаће вам јаснија када упоредимо следеће податке. Према писању хрватских медија ова земља предвидела је, у 2017, за одбрану 4,2 милиона куна, што је еквивалент цца 560 милиона евра. Српски буџет којим се Вучић дичи као „најбоље скројеним у савременој историји“ (која је код њега веома растегљив појам), за војску предвиђа 57,49 милијарди (8) односно цца 470 милиона евра. При томе, Хрватска има око 17.500 припадника оружаних снага, док Србија има око 32.000. Ово практично значи да ће Хрватска по глави свог војника трошити 32.000 евра, а Србија више него двоструко мање, цца 14.700 евра. А то је отворено непријатељска земља у непосредном окружењу. Дакле, Србија није у стању да испрати развој оружаних снага у региону и њено заостајање у том смислу ће се наставити.
Нажалост, постоји и трећа димензија проблема, она временска. У усвојеној фискалној стратегији која увек претходи усвајању буџета, Министарство финансија предвидело је за 2018. и 2019. годину даљи пад војног буџета, односно цифру од 54,9 милијарди по години, што сада износи по 446,5 милиона евра, али ваља рачунати на даљи раст евра, па ће реално то бити и мање.(9)
Дакле, јасно је да држава нема намеру да у наредном периоду повећава издвајања за војску, што озбиљно угрожава усвојену доктрину Дугорочног развоја система одбране Србије, која је орочена на 2020. годину и која предвиђа набавку 26 система оружја и опреме за пешадију, али и набавку нових оклопних борбених возила точкаша, куповину речног вишенаменског брода и наоружавање беспилотних летелица, као и осавремењивање авијације и ПВО са модерним радарским системима. Вероватно неће бити ништа ни од коначног комплетирања Копнене војске по моделу „Војник 21. Века“(10)
Све те неопходне набавке у Војсци Србије изгубиће се у Вучићевом очијукању са ММФ-ом и цепању Предлога чије му се цифре не свиђају, ма колико да су реалне и неопходне. Уосталом, који развојни или стратешки документ ум попут Вучићевог и може да испоштује?!
Зато, морамо бити свесни да цифре потпуно демантују Вучићеву јефтину демагогију о намери значајнијег улагања у модернизацију српске војске, изузев ако не мисли да ће му Русија или НАТО савремена борбена средства понудити бесплатно (да рачуна на кредите морао би да их негде пројектује). Следећи погубну рестриктивну политику ММФ-а која има за циљ не само потпуну распродају државних ресурса страним инвестиционим фондовима, већ и уништавање свих потенцијала који гарантују самосталност државе и нације, Вучићева влада се заправо заклања иза тзв. „Аранжмана из предострожности“ који служи као димна завеса за испуњавање давно преузетих обавеза српских властодржаца, међу које спада и девастирање Војске Србије.
Колико неадекватан буџетски третман наноси штету Војсци Србије најбоље се види из податка да је у периоду јануар – новембар 2016. Војску Србије, због лошег стандарда и преоптерећености на војничким дужностима, напустило 972 припадника са тенденцијом још већег одлива кадра. „Да је Војска Србије ратовала од почетка године не би имала оволике губитке“ – речено је у саопштењу Војног синдиката Србије тим поводом.(11)
З А К Љ У Ч А К
Држава која жели снажну војску мора да се побрине да обезбеди њено стабилно финансирање, али и политичку вољу за пројекте наоружавања и јачање њене моћи. Гледајући по буџету садашње српске власти очигледно немају ни једно ни друго.
Никаква штедња не може оправдати Владу за непоштовање законске обавезе да Буџет за војску мора износити 1,2 % БДП-а, као и да се зараде морају исплаћивати сходно коефицијентима и методологији коју предвиђа Закон о војсци. Уколико се овом накарадном фискалном политиком не може обезбедити довољно средстава мора се размислити о неким додатним изворима. Специјалним таксама на извоз наоружања, рецимо. Сви знамо да је „извоз оружја у пријатељске земље“ некада била важна приходна ставка у финансирању ондашње ЈНА, али сада је нема у билансним позицијама. А шеици задовољно трљају руке…
Друга могућност је прерасподела у постојећем буџету. Зато сам посебно апострофирао ставку „остале субвенције“ која износи 11,15 милијарди, односно преко 90 милиона евра. Ништа Србија не би изгубила да се бар 60 % тога преусмери на Војску. Напротив. Исто тако, из ставке „путеви“ могле би се изузети и преусмерити на војску све цифре везане за аутопут Ниш-Тирана. И тако редом.
Једно је сигурно, стабилна војска је превасходна потреба државе и народа и власт која не успева да изнађе средстава за њено постојање и пуно функционисање или је издајничка или неспособна, али у сваком случају директно одговорна за крупне последице који из тога могу проистећи. А у буџету се увек може изнаћи довољно пара за оно што је непходно, само ако се жели!
____________________________________
Упутнице:
(6) http://www.alo.rs/budzet-zakocile-energetika-i-odbrana/83996
(7) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:617668-Vojska-cilja-bolji-standard
(8) http://www.vojnisindikatsrbije.rs/index.php/1456-2016-11-23-18-20-19
(9) http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=12826
(10) као 5.
(11) као 8.
