Ових дана влада Савезне Републике Немачке донела је одлуку о продужетку учешћа у косовској операцији, а Бундестаг је гласао за ту одлуку. У вези са напетом ситуацијом на северу Косова и Метохије, НАТО користи у резерви Немачко-Аустријски батаљон од 700 људи, од којих су више од 500 војници Бундесвера.
Та одлука није донета случајно. Положај на северу Косова и Метохије и даље је сложен. Срби се супротстављају покушајима албанских власти да прошире своју власт на крајеве у којима они традиционално живе, и не дозвољавају у своја насеља постављање пунктова са албанским представницима. Процес “изградње младе косовске државе” излази из замишљеног графикона и Западу је поново потребан немачки пендрек.
“Командант КФОР-а, као и раније, сматра могућим погоршање ситуације” – појаснила је команда косовске мисије Бундесвера у Потсдаму. Немачки и Аустријски војници ће крајем септембра доћи на смену италијанском батаљону, чија се мисија завршава у планираном року, преноси ДАПД. Увођење додатних снага на Косово и Метохију, Бундесвер ће највероватније започети у првој половини септембра.
Резервни батаљон Савезне Републике Немачке и Аустрије, биће по трећи пут укључен у операције на Косову и Метохији. У овом тренутку, на Косову и Метохији се налази 5 600 војника КФОР-а из 29 земаља. При том је контингент Бундесвера један од најбројнијих – уз италијански и амерички.
Укупна бројност тог контингента износи 1850 људи.
Немачка влада спада међу најватреније поборнике стварања независне државе Косово, на коју Запад може да се ослони у спровођењу своје политике на Балкану.
Њу превише не узнемирава то што је владајућа елита те “државе” криминалног порекла, коју свакако не задовољавају “исецкани” делови српске територије. У њиховим плановима је добра трећина Македоније са крајем око Тетова, као и јужни крајеви Србије са Медвеђом, Прешевом и Бујановцем.
Њихово маштање пропраћено је конкретним акцијама. У мају текуће године, албанско становништво српских рејона организовало је масовне протесте због хапшења неколико војних злочинаца, демонстрирајући своју отуђеност од српске владе и жељу за самосталном националном егзистенцијом.
Ни у Македонији такође нема спокојства.
Међутим, Приштина нема већих присталица у Европи од Немачке власти. Почевши од 1999. године (од тренутка завршетка агресије против СР Југославије), на Косову и Метохији се заротирало око 100 000 војника Бундесвера. Ни једна од 29 земаља које су имале војнике на Косову и Метохији, не може се у том послу такмичити са Берлином. Стиче се утисак да су “ред и законитост по Немачки” на Косову и Метохији, прворазредна брига руководства СРН. Због тога и не чуди да су се Немци нашли на првој линији сукоба са Србима у Митровици. Управо они су покушали у јулу ове године да уклоне барикаде на улазима у овај град, које су Срби поставили пре годину дана. Тиме се становништво Митровице супротставило предаји власти на северу покрајине албанским представницима. Међутим, приликом покушаја уклањања барикада, војници КФОР-а су наишли на отпор локалног становништва. Око 500 Срба је ушло у сукоб са њима. Војници су испалили сузавац а затим су се зачули и пуцњи. У резултату сукоба, рањена су два немачка војника и четворица Срба. Ипак, ситуација није решена. Уместо уклањања барикада, Срби су поставили нове. Сад је НАТО донео решење да појача контингент Бундесвера на Косову и Метохији, да би коначно постигли оно чему теже. Влада СР Немачке очигледно иде у сусрет тим тежњама.
Немачка дипломатија је од XIX века дубоко укључена у Балканске послове и добро је упозната са суштином косовског проблема. Због тога се поставља питање: до чега ће довести покушаји Берлина да наметну на Косову и Метохији “ред и законитост по немачки”, имајући у виду одузимање права локалним Србима на постојање као националне групације? Јер Немци знају да ће албанска власт у Митровици доследно уништити све националне елементе живота српског становништва.
Како схватити беспоговорну подршку Немачке властима у Приштини? Јер се та власт на све стране не пројављује никако другачије него као експонент властољубивих криминалаца.
Ту имамо и трговину људским органима и наркотрговину, и злочине против човечности. Треба само прочитати исказе о “оптуженима” пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију у Хагу, да би се разумела злокобна суштина владара овог краја. Ти искази се игноришу, они не допиру до светске јавности, али није проблем да водећи немачки политичари сазнају како је Хашим Тачи руководио “болницама” за сечење живих људи на делове, како је ОВК организовала провокацију у Рачку, како се спроводи геноцид над Србима и тако даље.
Да би се могли схватити мотиви немачке политике, треба знати да је још крајем осамдесетих година немачка тајна служба успоставила и активирала такозвану “спавајућу агентуру” у Југославији и Албанији.
У Албанији су немачке специјалне службе подржавале Сали Беришу, захваљујући чему је његова партија одржала победу на изборима 1992. године, када је почео буран период подршке косовским сепаратистима, преко “зелене” границе између Албаније и Србије. Истовремено је обавештајна служба СР Немачке изградила односе и са ОВК, коју је финансирала и наоружала Федерална обавештајна служба Немачке. БНД није пројавила сличне активности ни у једном рејону света у то време.
Може се рећи да су Немци пошли укорак са Англосаксонцима, освајајући нову за себе улогу закулисних владара европске политике.
Видимо да нису умрле империјалистичке традиције немачких владајућих кругова, који су увек били склони да се ослоне на људски отпад, стварајући у иностранству своје саучеснике. То важи и за новију историју – прогерманске фашистичке диктатуре у Европи, међу њима и у Хрватској, концентрисале су у себи максималан степен окрутности и нељудскости. Истина, сви они су, заједно са политиком Трећег Рајха, лоше завршили.
Сада се нешто слично пројављује на Косову и Метохији. Псеудо-државни механизам Приштине који је у рукама бивших крвника и садашњих наркобосова, постао је најближи сарадник Берлина у његовој политици на Балкану.
Историја нас учи да је неморална политика – политика ходања по гробовима. Но, истовремено историја учи, да она ничему не учи. Како ко, али немачки политичари имају из чега да извуку поуку из историје.
