Након уласка у НАТО у јуну 2017. у Црној Гори није наступило ”благостање” као што су обећавали црногорски руководиоци. Напротив, уместо решавања свих ”овоземаљских” проблема црногорског друштва, фракцијске борбе у црногорској елити су испливале на површину (неочекиваном жестином). Као да је улазак у НАТО био окидач за сукобе унутар владајуће елите. Тачније, након јуна 2017. постало је јасно да постоје две фракције у ДПС. Једну предводи премијер Марковић а другу председник ДПС премијер Ђукановић.
Први јавни сукоб је био онај између Владе Републике Црне Горе и Универзитета Црне Горе, т.ј. сукоб између новог премијера и ректорке Војводић. Ректорка Универзитета Црне Горе Радмила Беба Војводић је годинама била изузетно утицајна особа у црногорском друштву. Позоришни редитељ, потпредседница такозване Дукљанске академије наука, члан Управног одбора Прве банке у власништву ”првог брата државе” Аца Ђукановића али и оснивач Института за јавну политику који води Беба Поповић, као и супруга амбасадора ЦГ у Србији (и сестра бивше амбасадорке у истој земљи) била је особа која је годинама уживала велику подршку премијера Мила Ђукановића.
Међутим, њен покушај да укине Високу медицинску школу у Беранама је наишао на противљење новог премијера Душка Марковића. Након вишенедељног међусобног оптуживања у медијима између новог премијера и ректорке, Влада је именовала нове чланове Управног одбора Универзитета Црне Горе. Марковић је јавно поручио студентима да уписују Високу медицинску школу у Беранама и осудио је ”запрепашћујућу агитацију” Универзитета. Ректорка је одговорила да је такво понашање премијера грубо ”нарушавање” аутономије Универзитета. Марковић је затим и лично напао до тада ”недодирљиву” ректорку. Како су пренеле црногорске Вијести, он је изјавио:
”Комфорно је бити у Подгорици, и лијепо се бавити академским послом у кварту од једног километра, имати станове, кабинете и спроводити академску расправу”. Додао је, очигледно мислећи на ректорку, да су руководиоци Универзитета ”умишљени” и острашћени и без ”доброг укуса”, што је свакако била додатна увреда за лепу ректорку (која посебну пажњу обраћа на свој младалачки изглед и облачење по последњој моди). Коначно, ректорка је јавно понижена тако што је новчано кажњена 26. јула 2017. од стране просветне инспекције.
Ђукановић је упадљиво ћутао током овог јавног сукоба и није узео у заштиту ректорку као много пута раније.
Други сукоб за који сматра да је био одмеравање снага између садашњег и бившег премијера је смена директора Луке Бар у јулу 2017. Уместо Слоба Пајовића, досадашњег извршног директора, постављен је Зарија Франовић.
Такође, да односи између Ђукановића и новог премијера нису најбољи показала је и посета Ђукановића Петњици, општини на северу државе. Ђукановић је обавио састанак са активистима ДПС не сачекавши Марковића, чији је долазак био најављен. Да би скандал био већи, када се Марковић појавио Ђукановић је већ увелико био на путу ка Подгорици.
Коначно, ”историјска” посета потпредседника САД Мајкла Пенса почетком августа 2017. године Црној Гори је показала и да страни фактор има свог фаворита у међуфракцијским борбама унутар ове мале државе. Упркос чињеници да је боравио два дана у Црној Гори и да се сусрео и са делом опозиције, Пенс ”није имао времена” за Ђукановића. Пенс се чак сусрео и са командиром ватрогасне Службе заштите Подгорице, Андријом Чађеновићем. Тако је ватрогасац постао важнији за амерички протокол од некада неприкосновеног владара Црне Горе.
Ово није било само велико лично понижење за бишег премијера и садашњег шефа владајуће ДПС који је своју политичку каријеру везао још 1998. за САД (дајући све од себе прво у обрачуну са својим бившим ментором Милошевићем а затим и у изливима неконтролисане русофобије).
То је био и јасан знак гомили медиокритета и опортуниста који чине већину у владајућој ДПС да ”шеф” више није амерички фаворит у Црној Гори.
То може бити врло опасно за Ђукановића у неком будућем ”историјском” гласању у страначким органима или у Народној скупштини када се буде одлучивало између њега и новог америчког миљеника (полицајца из Мојковца и бившег шефа тајне службе) или садашњег премијера Марковића.
Ђукановић је тога свестан, посебно јер зна да је мање од годину дана остало до председничких избора (за које ДПС још увек нема свог кандидата). Посебну нервозу овај сукоб унутар ДПС изазива у Ђукановићевом породичном окружењу. Ђукановићев брат, сестра, син и сестрић скоро у свакој црногорској општини имају економске интересе, фирме и велике некретнине. То у сиромашној и малој црногорској средини изазива велики одијум али и бројне непријатеље (посебно због незаконитих ”победа” на намештеним тендерима). Сличан одијум изазивају и бројни Ђукановићеви кумови од Улциња до Жабљака. Никакав судски имунитет дат Ђукановићу након пада са власти не би тим људима омогућио ”пријатну” шетњу црногорским градовима.
Ситуацију у новој НАТО држави отежава и лоша туристичка сезона и непрестани криминални обрачуни. У Херцег Новом је крајем јула убијен пријатељ Аца Ђукановића и бивши шеф полиције у том граду Нико Рогановић. Нешто касније, почетком августа, су погинуле две особе у Тивту приликом припреме атентата на члана супарничког клана. У Бару је убијен у другој половини јула Игор Митровић у преподневним часовима на прометном месту (пред децом и супругом). Месец дана раније, из снајпера је рањен у центру Бара такође у преподневним часовима Дејан Боровић. Почетком августа у Подгорици је дигнута у ваздух пословна зграда (експлозија је била толико јака да се осетила у целом граду). Полиција није у стању да нађе починиоце и налогодавце ових кривичних дела.
Такође, упркос пропаганди коју предводе Вучићеви Пинк и Беба Поповић по којој је ова сезона најбоља у ”историји” Црне Горе, голим оком је видљиво да је она катастрофална. Саобраћај је знатно смањен у односу на претходну сезону. Слично је и са потрошњом у угоститељским објектима. То је потврдио и туристички руководилац из Будве Драган Иванчевић Пурко:
– У великим хотелима на јужном Јадрану, током јула је попуњеност била мања за 30 одсто, због чињенице да су руски турооператори послушали препоруке тамошњих власти и отказали аранжмане за Црну Гору. Нажалост, тај тренд ће вероватно бити и настављен – изјавио је почетком августа 2017. председник Одбора за туризам Привредне коморе Црне Горе
Дакле, Ђукановић је ”успео” да својом примитивном русофобијом смањи број туриста у Црној Гори за једну трећину. Заузврат је ”добио” од САД статус који је нижи од онога који има први ватрогасац Подгорице. Зато му предстоји грчевита борба за утицај у црногорском друштву али и у ДПС. Ипак, он није без савезника, Вучић и Пинк су још увек уз њега.
Нажалост, опозиција не користи у потпуности овакво стање у држави и ДПС. Након исхитреног самокандидовања за председничког кандидата (испред целокупне опозиције) младог лидера Демократа Бечића, започет је медијски рат између Демократа и Демократског фронта. Међусобне оптужбе две најјаче опозиционе групације су спуштене на лични ниво и разматрање приватних живота. (У саопштењима је писано чак и о борби ”традицоналне Црне Горе” против ”геј лобија” али и слању ”бомбоњера и Рафаело куглица”.)
У Демосу већ неколико недеља траје покушај преузимања странке од стране Горана Даниловића који преко медија напада своје страначке колеге и председника партије Лекића више него владајућу ДПС (што може бити и показатељ чију подршку има у разбијању странке).
У СНП недељама не могу да постигну сагланост око новог председника странке, Напустио их је шеф посланичког клуба Дамјановић.
Да ли оваква опозиција може да се уједини око једног кандидата (као 2013. око Лекића) на председничким изборима велико је питање. Године 2013. је остварила de facto победу а за неколико месеци има шансу и за de iure победу ако буде јединствена, јер је Ђукановић у озбиљним проблемима.
