Прошле недеље на дужност је ступио Кармел Агиус (Малта), који је још у октобру изабран за председника МТБЈ. Своје ступање на дужност Агиус је обележио специјалном изјавом у којој неколико постулата захтевају посебну пажњу. Као прво, Агиус је изјавио да ову функцију преузима непосредно пред затварањем трибунала и истакао да је то “болно”. Нема сумње да ће затварање трибунала за Агиуса заиста бити болно, јер таквих плата као у МТБЈ нема ни у једном другом међународном трибуналу, укључујући Међународни кривични суд или Међународни суд ОУН. Зато је тешко поверовати да је Агиус заиста пун одлучности да затвори тај трибунал. Посебно ако имамо у виду непрекидна фалсификовања од стране руководства МТБЈ (где се Агиус налази већ дуго година) о роковима завршетка овог или оног предмета. Прихватајући се положаја председника МТБЈ Агиус је потврдио да трибунал треба да буде затворен до краја 2017. године. Међутим, низ фактора говори о томе да тај рок неће бити поштован. Тако на пример привлачи пажњу чињеница да руководство МТБЈ у последње време непрекидно продужава рокове за изрицање пресуде у предмету генерала Ратка Младића. У овом тренутку као тај рок је одређен крај 2017. године. Не треба сумњати да уз одсуство било каквих фиксираних рокова и правила процедуре, тај рок неће бити испоштован. За такве ствари трибунал има на располагању довољно свакојаких трикова. Ко је могао претпоставити да је на пример, могуће да се отегне на 12 година изрицање пресуде по резултатима судског разматрања и то само у првој инстанци (предмет Војислава Шешеља)? Узгред, пресуда у предмету В. Шешеља је поново била одложена за почетак (прва три месеца) 2016. године. Међутим, где је март, ту је и мај, и уопште, МТБЈ формално ништа не крши јер делује не као правни суд (где су рокови основа за дефинисање законитости или незаконитости процесуалних дејстава), већ као гангстерски суд где уопште нема никаквих рокова!
Штавише, обећања Агиуса да ће затворити трибунал у року који је одредио СБ УН, изгледа као јавно изругивање, јер је сам Агиус већ навео те разлоге које ће изнети у тренутку када тај рок не буде испоштован. Међу таквим разлозима посебно се издвајају по својој смехотворности “одласци висококвалификованих правника” због наводно лоших услова који сада постоје у МТБЈ (укључујући брзи рок његовог затварања).[1] Тај аргумент је смешан из два разлога.
Прво, у МТБЈ никада није било висококвалификованих правника. Свако ко има времена да прати предмете у МТБЈ не у пролазу, него прилично подробно, може да се наслађује извештајима тужиоца Џефри Најса на процесу против Слободана Милошевића. На пример, покушајима претње руском сведоку Јевгенију Примакову о томе да уколико он буде одговарао на питања Најса онако како треба, он може закаснити на свој авион. Или начин вођења унакрсног испитивања: “Јел ви лажете, сведок”? А Џефри Најс је био најбољи тужилац МТБЈ – ником другом није поверен предмет С. Милошевића. Ништа мање упечатљиво не изгледају ни други “најбољи” правници МТБЈ – на пример, главни тужилац у предмету Радована Караџића Х. Вертц Ретелаф који је демонстрирао потпуну беспомоћност у доказивању оптужби и коришћењу само театралне интонације приликом задавања најпримитивнијих питања таквим тоном који треба да код публике изазове утисак потпуног растурања сведока одбране. Узгред, Џефри Најс је заиста побегао из МТБЈ али не због тога што су се погоршали услови рада како тврди Агиус, него у вези са сексуалним узнемиравањем сарадника трибунала од стране самог Најса.
Као друго, смехотворност аргумената Агиуса огледа се у томе да се бекство кадрова може лако спречити уз помоћ правилног закључивања одговарајућих радних споразума. Управо у томе се и огледа рад руководства трибунала приликом комплетирања кадрова.
Такође, прошле недеље је одржано заседање СБ ОУН на коме је била донета важна одлука о спровођењу провере делатности МТБЈ и Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ). Интересантно је да та одлука није привукла пажњу медија и чак то није истакнуто на званичним сајтовима МТБЈ или МРМКТ на интернету. Ипак, СБ ОУН је дао налог МРМКТ да спроведе анализу своје делатности и да у најскорије време поднесе извештај о току свог рада у почетном периоду, укључујући и рад на завршетку својих функција. СБ ОУН је посебно истакао да је МРМКТ дужан да свој извештај пропрати детаљним графиконима рада по предметима који се у овом тренутку разматрају, а такође и излагањем фактора који утичу на прогнозиране датуме завршетка разматрања предмета и других питања која спадају у јурисдикцију МРМКТ. Савет безбедности је такође наложио Незваничној радној групи СБ ОУН за међународне трибунале да пажљиво изучи извештај МРМКТ, у том смислу и проверавајући резиме постојећих извештаја Управљачке службе унутрашњег надзора ОУН (“УСУНОУН”) по тој теми. Такође, Савет је тој групи наложио да предочи своје ставове и друге закључке и препоруке које ће Савет размотрити приликом преиспитивања рада МРМКТ, укључујући и рад на завршетку његових функција, ефикасно обављен и под ефикасним руководством. Тај преглед ће бити завршен до 21. децембра 2015. године и његови резултати треба да буду предочени СБ у одговарајућој форми.[2]
Мало је вероватно да ови покушаји могу довести до било каквог озбиљног резултата. Да би се схватило да МРМКТ дејствује не просто неефикасно, него да представља пети точак у запрези, очигледно је и без икаквих додатних извештаја. Штавише, ми смо не једном писали о томе како МТБЈ и МРМКТ (којима је до данашњег дана руководио један те исти лик – Теодор Мерон) уопште толико не информишу, колико дезинформишу. Због тога је, благо речено, наивно очекивати да ће у овом тренутку МРМКТ приказати реално стање ствари, са графиконима или без њих. Пре може бити речи о криминалном немару од стране СБ ОУН. Поред тога, налог да се спроведе оцена извештаја МРМКТ Незваничној радној групи СБ за међународне трибунале такође изгледа као узалудан посао, јер је раније та група не једном затварала очи пред свим злочинима међународних трибунала.
[1] См.: Statement by President Carmel Agius.17 November 2015 // http://www.icty.org/en/press/statement-president-carmel-agius
[2] См. Заявление Председателя Совета Безопасности ООН, сделанное на 7559-м заседании Совета 16 ноября 2015 года // Документ ООН: S/PRST/2015/21
