ДА ЛИ ЋЕ УКРАЈИНА ПОСТАТИ ДЕТОНАТОР НОВЕ КРИЗЕ У ЕВРОПИ?

195

Данас је већ потпуно јасно да је својим подстрекивањем Европа допринела дестабилизацији ситуације у Украјини. Пузеће ширење хаоса може да постане детонатор финансијске и економске кризе. У најмању руку    европске, али и много више од тога – светске кризе. Откако је постала независна Украјина је потпуно растурена. Само за испуњавање текућих обавеза које се односе на државне зајмове и кредите она мора  хитно   да створи око 35 милијарди долара. А  да би  се  њена реална економија и покренула  украјински руководиоци сматрају да је потребно између 150 и 200 милијарди долара.

Као  и до сада остаје да у ваздуху лебди питање   ко ће финансијски да спасава Украјину.  Русија не признаје садашњи кијевски режим.  Америка је спремна да подржи „јунаке мајдана“, али само морално. Истина, Вашингтон има своју „кесу са новцима“. Она се зове Међународни монетарни фонд, али та Кеса реагује само на команду Државне благајне САД и Стејт департмента. Ипак,  вашингтонски функционери ММФ-а нису толико плитки да кредитирају земљу која је на корак од банкрота. Пре ће бити да ће ММФ да се потруди да натера Кијев да уредно враћа  кредите који су му одобрени пре избијања кризе.

Остаје Европа, али финансијско-економска ситуација је и у њој јадна. У јануару ове године Евростат је објавио најновије податке о сувереном (државном) дугу Европске уније и земаља који припадају зони евра (Табела Но 1).

Табела Но 1

Суверени дуг земаља Европске уније и земаља из зоне евра

 

 

Дуговање у милијардама евра            

 

Дуговање у односу на БДП,%

 

3.тромесечје 2012.г.                              

3.тромесечје 2013.  

 

3.тромесечје 2012.г.

 

3.тромесечје 2013.           

28 земаља ЕУ        

 

10.959,4

11.310,5

84,9

86,8

17 земаља   зоне евра

 

8.529,3

8.841,8

90,0

92,7

 

 

Види се да је за годину дана (од краја 3.тромесечја 2012. године до краја 3.тромесечја 2013.) суверени дуг земаља  ЕУ повећан за 351,1 милијарду долара или за 3,2%. Суверени дуг земаља из зоне евра повећан је за 312,5 милијарди долара или за 3,7%. Релативни ниво сувереног дуга земаља зоне евра већ пред крај 2015.године може да дође до нивоа од 100%  њиховог БДП-а . Уосталом, већ данас многе земље ЕУ имају релативан ниво сувереног дуга изнад 100% БДП-а. Највиши показатељи националне задужености у односу на БДП крајем 3.тромесечја 2013.године забележени су у Грчкој (171,8%), Италији (132,9), Португалији (128,7%) и Ирској (124,8%). Европска унија данас – то је својеврсна кула од карата. Ако само једна земља објави банкрот  државне задужености, она ће за собом повући и све остале земље које улазе у ЕУ. Најслабије карике европског финансијског система су земље Јужне Европе и Ирска. Рефинансирањем њихових дугова  се баве Европска централна банка, специјални фондови Европске уније, ММФ, али је њима то све компликованије. Зато почињу да прибегавају експропријацији, односно баналном брисању обавеза банака и држава (кипарски модел експропријације). Једноставно  – Европа за Украјину нема новца.

Уколико се позабави финансијским спасавањем Украјине  Европа и сама брзо може да потоне, јер је већ данас и она у ћорсокаку. Да спаси Украјину не може, али не може и да не покуша да је спаси, јер јој од стране Украјине долазе  озбиљне  претње.

Прво, Европа може да осети директну физичку претњу. На украјинској територији раде 4 нуклеарне електране. Оне представљају идеалне објекте за терористичке акте. Европа, уосталом, још није заборавила Чернобиљску  хаварију.

Друго, уколико се настави  дестабилизацијаУкрајине, из ње према Европи може да потече река избеглица.

Треће, преко Украјине пролазе гасоводи који плаво гориво преносе у више  европских земаља. Прошле године је обим потрошње гаса у Европи износио 541 милијарду кубних метара, а увоз гаса је био 253 милијарде м3. Испоруке  „Газпрома“ Европи (заједно са Турском) су прошле године достигле 161,1 милијарду м3. Руско гориво на европском тржишту гаса учествује са 30%, а велики део се још увек испоручује преко украјинске територије. Кроз украјинске гасоводе испоручено је 83,7милијарди  м3 , односно – преко украјинске територије сада пролази 33% од укупне количине европског увоза и 15,47% од укупне потрошње.

  У 2013.години кроз Украјину је прошло 52% руског извоза у Европу. Раст нестабилности у Украјини уз нови режим ће натерати да се размотре и  такве  ванредне ситуације, у  којим може доћи до пресецања пролаза руском гасу ка Европи или се због диверзија могу појављивати привремени  прекиди  при протицању  гаса.

У том случају, на удару ће се наћи Италија, Турска, Француска, Чешка, Словачка, Аустрија, али не само оне. Неизбежно ће доћи до повећања цена компримованог гаса, па нафте, а одмах после тога и осталих врста енергената и нафтних деривата.    Може да дође до ефекта „окидача“. Најслабију карику у европској конструкцији   највероватније представља  Италија, која је по релативном нивоу суверене задужености у Европи на другом месту, одмах после Грчке, са 132,9% БДП-а. Апсолутни обим италијанске задужености је 2,1 билион евра. По том показатељу Италија у Европи заузима прво место. Било какав прекид у транспорту природног гаса преко Украјине може Италију у тренутку да нокаутира.  А после тога ће у року од  24 сата  европска кула од карата да се сруши.

Да ли ће то бити довољно да избије светска криза тешко је рећи. Озбиљан ударац може да се нанесе и кинеској економији која у великој мери зависи од увоза енергената. Али за САД повећање цена енергената данас не представља претерано снажан  критични фактор какав је представљао  пре неколико година. Зависност Америке од увоза енергената је смањена тако да она може и да преживи. Рекло би се да је Вашингтон управо на то и рачунао.

Има стручњака који претпостављају да је садашњи украјински  „хаос којим се може управљати“  и створен како би се дестабилизовала енергетска ситуација у свету и испровоцирала нова светска финансијска криза. Они такође претпостављају  да је тај план створен у Вашингтону. За његову реализацију Америка се спремала неколико година тако што је повећавала сопствену енергетску довољност. Ујесен 2013.године требало је да проради детонатор који се назива „Сирија“, али он није прорадио. Сада као такав детонатор може да послужи Украјина. За вршење операција у Украјини Вашингтон је, као и увек, позвао своје атлантске савезнике из Европе. Неће бити страшно ако се они   нађу  истовремено и међу првим жртвама ове нове „природне“ енергетске и финансијске кризе. 

 

фото http://expert.ru/2013/12/16/iz-revolyutsii-v-ekonomicheskij-krizis/