МТБЈ је основан са претензијама успостављања “високих стандарда правосуђа”. Тако тврди Трибунал сам за себе. Колико је основана ова претензија? Да би била основана, Трибунал мора у најмању руку обезбедити поштовање људских права у складу са већ постојећим нормама међународног права. Ми смо на примерима различитих права више пута разматрали начин на који се у МТБЈ поштују људска права. У овом тексту ћемо размотрити како МТБЈ испуњава право оптуженог на привремено пуштање на слободу.
Право на привремено пуштање на слободу са једне стране представља самостално право оптуженог, али са друге стране оно постаје елемент другог комплексног права сваког човека – претпоставке невиности. Савремено међународно право о људским правима, посебно Међународни пакт о грађанским и политичким правима, наводи да притвор представља изузетак, а не правило. У МТБЈ ова норма наведеног Међународног пакта је укинута.
Први велики проблем код принципа претпоставке невиности у МТБЈ представља проблем притвора као основног правила за све оптужене. Привремено ослобађање је предвиђено у МТБЈ али је условљено низом правила која нису у складу са нормама међународног права. Штавише, терет доказивања тих услова није стављен на тужиоце, него на самог оптуженог.
Према нормама националног права већине држава, оптужени за почињени злочин мора имати право на привремено ослобађање до почетка суђења. То право је садржано, на пример, у кривичном праву земаља на свим континентима и у свим правним системима.
Међународно-прав
Ово је очигледно кршење саме суштине принципа претпоставке невиности. Тачка 3. Члана 9. Међународног пакта о грађанским и политичким правима (1966. године) утврдио је да је “притварање лица које очекује суђење не треба да буде опште правило…”.
Тачка 3. Члана 9. Конвенције о заштити људских права и слобода из 1950. године прописује да сваки притворени или ухапшени има право на брзо суочавање са судијама и на суђење у разумном року или на привремено ослобађање до суђења. Европски суд за људска права у пресуди у предмету Иљков против Бугарске је пресудио да сваки систем који предвиђа обавезан притвор пре суђења није спојив са Тачком 3. Члана 5. Европске конвенције о људским правима per se.
Међутим, Правила процедуре и доказивања (ППД) МТБЈ прописују друго правило. Према одредбама правила 65 ППД оптужени не може бити ослобођен осим по одлуци Претресног већа и само под условом да Претресно веће буде уверено да ће се оптуженом судити и да неће представљати претњу за жртве, сведоке и друга лица.
Занимљиво је напоменути да је у предмету тужилац против Т. Блашкића Претресно веће признало да норме ППД МТБЈ нису у складу са нормама Међународног пакта о грађанским и политичким правима (1966. г.) али је покушало да оправда законитост те одредбе тиме да “Слово и дух Статута захтевају да је основно правило – притвор, а привремено ослобађање – изузетак”. Тешко је овакву аргументацију сматрати убедљивом.
Правно регулисање привременог ослобађања оптуженог пред МТБЈ регулисано је правилом 65 ППД. Првобитна варијанта текста тог правила предвиђала је између осталих услова за привремено ослобађање “изузетне околности”, то јест могућност привременог ослобађања је предвиђена за само ретке и изузетне случајеве. У новембру 1999. године био је измењен текст правилника и више у њему нема помена изузетних околности. Међутим, одмах након ове одлуке Претресно веће у предмету Тужилац против Квочке и других је ипак поново истакло да промена правила 63 не значи да притвор треба разматрати као изузетак, а ослобађање као норму. Претресно веће није образложило овакво тумачење.
Треба напоменути да су услови за доношење одлуке о привременом ослобађању доста нејасно формулисани. Као прво, не постоје апсолутне гаранције тога да ће се оптужени у случају ослобођења заиста појавити пред судом. Омогућавање суду да то питање решава уз помоћ нејасних формулација “бити задовољен (уверавањима)” правила процедуре, даје широке могућности за дискриминацију по питању привременог ослобођења ових или оних оптужених. Ова дискриминација у пракси МТБЈ најочигледније се манифестовала на етничком принципу. Штавише, нејасне формулације ће “бити задовољене” па још и у односу на хипотетичка питања (“изведен пред суд”, “неће представљати претњу”) у суштини омогућавају да се одлука донесе на најразличитијим основама. У предмету Тужилац против Хаџихасановића и других Претресно веће је на одређени начин покушало да ублажи овај проблем субјективности. Веће сматра да приликом тумачења правила 63 ППД МТБЈ треба да се узме у обзир принцип пропорционалност
Ова анализа има посебан значај кад је у питању одлука Претресног већа у предмету Војислава Шешеља. Пре неколико дана Претресно веће је – на своју иницијативу – почело разматрање питања о могућности привременог ослобађања В. Шешеља. Међутим, В. Шешељ је већ изјавио да неће поштовати ни један захтев који се обично потеже према онима који претендују на привремено ослобађање (осим обавезе да неће напуштати територију Републике Србије).1
И последње. Чињеница да је Претресно веће на сопствену иницијативу покренуло питање привременог ослобађања В. Шешеља не треба да промакне нашој пажњи. Претресно веће први пут пројављује овакву иницијативу. Шта то може значити? Здрав разум не дозвољава да поверујемо у хуманост судија после 11 година најгрубљих кршења права Шешеља. У одсуству Шешељеве молбе ова иницијатива суда може имати у најмању руку два разлога. Прво, могуће је да трибунал покушава да покаже “бригу” о правима В. Шешеља. Суд ће на крају одлучити да нису поштовани захтеви о привременом ослобађању и пресудити остајање оптуженог у притвору, но иницијатива ће бити записана као оправдање Трибунала. Други могући разлог је озбиљнији. По свој прилици здравствено стање В. Шешеља се последњих месеци озбиљно погоршало. О овом говоре бројни показатељи, укључујући и изостанак – супротно правилима МТБЈ – сазивања статусне конференције на којој би јавност могла да види В. Шешеља. У таквим околностима злокобно изгледа покушај Трибунала да “привремено” удаљи Шешеља из Хага (и то још под наизглед благотворним изгледом деловања забринутог суда).
1 Одговор В. Шешеља трибуналу на молбу да изнесе своје мишљење по питању услова његовог евентуалног привременог ослобађања. Види: http://icr.icty.
фото http://srbin.info/2013/01/31/vojislav-seselj-haski-sud-za-racun-sad-spijunirao-milosevica-u-zatvoru/
