ДА ЛИ ОПТУЖЕНИ У МТБЈ ИМАЈУ ПРАВО НА ЖАЛБУ

214

Поводом подношења жалбе од стране генерала З. Толимира

Пре неколико дана генерал Здравко Толимир поднео је поново своју жалбу на изречену пресуду. Да напоменемо да је 12. децембра 2012. године Претресно веће осудило Здравка Толимира на доживотну робију, прогласивши га кривим због почињеног геноцида. Међутим, одлука је донета већином од само једног гласа. Један од судија је изјавио да је Толимир невин и да мора бити ослобођен по свим тачкама оптужнице. И тако, генерал Толимир је поднео захтев за ревидирањем одлуке Жалбеном већу, које разматра жалбе на одлуке Претресног већа.

У МТБЈ оптужени су лишени права на подношење жалби на судска решења. Са једне стране у саставу трибунала делује Жалбено веће које разматра жалбе на одлуке судског већа. Али то не може обезбедити право сваког човека на судско преиспитивање, како је утврђено међународним уговорима о поштовању људских права (на пример, у тачци 20. Међународног пакта о грађанским и политичким правима или у тачци 20. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода).

Ствар је у томе да сама суштина преиспитивања судске пресуде није повезана са самим разматрањем дела као таквог, него са новим разматрањем предмета од стране вишег суда. Међутим, Жалбено веће МТБЈ не може се сматрати «вишим судом» у односу на Претресно веће. Наравно, у Статуту МТБЈ записано је да су одлуке Жалбеног већа обавезујуће за Претресно веће, но, очигледно то није довољно. Овде је у питању нешто апсолутно друго! Посебно. Ради се о независности више судске инстанце од ниже. А у случају са Жалбеним и Претресним већем МТБЈ, ми се срећемо са различитим органима једног истог тела! То је више него очигледна профанација саме суштине права оптуженог на судско преиспитивање одлука. Понекад та правна скрнављења изгледају трагикомично. Тако можете само замислити колико су независни чланови Жалбеног већа према предмету који је разматрало Претресно веће у коме се налазио и Председник МТБЈ! То јест, судије наводно више судске инстанце – Жалбеног већа – у том предмету су били потчињени у односу на једног судију чију пресуду они треба да «преиспитају»!

Поред тога, карактер вишег суда такође претпоставља да се у њему налазе искусније судије, које могу уочити правну грешку коју су себи дозволиле судије ниже судске инстанце. У Жалбеном већу МТБЈ заседају судије које се бирају на исти начин као и судије Претресног већа. Од тих судија се не захтевају никакви додатни захтеви ни по питању квалификације, нити по питању њиховог искуства. Штавише, тамо се налазе и судије које пре избора за рад у МТБЈ нису ни један једини дан радили као судије! Они су једноставно «постали» судије зато што су их њихове државе поставиле на ту дужност! Тако да следеће чланове Жалбеног већа МТБЈ уопште не можемо назвати судијама:  М.Гјунеј из Турске, Ф.Покар из Италије, Д.Лиу из Кине, П.Робинсон из Јамајке, Б.Тузмухамедов из Русије, а на крају, ни сам председник трибунала Т.Мерон из САД такође никада није био судија. И ето, те непрофесионалне судије треба да преиспитају пресуде које су изрекле судије које имају искуство од две, па и три деценије судске праксе. Јасно је да овакви принципи формирања Жалбеног већа немају ништа заједничко са обезбеђењем међународно признатих људских права од стране више судске инстанце.

На крају, последњих година у МТБЈ Жалбено веће као такво потпуно је престало да постоји. Ради се о томе да за сваког оптуженог постоји потпуно различит састав Жалбеног већа. Судије овог већа мешају се као шпил карата. И сам председник МТБЈ одређује судије за сваког конкретног оптуженика. Управо је таквом својом одлуком председник МТБЈ Теодор Мерон одредио следећи састав судија за разматрање жалбе З. Толимира: Мерон, (председдник), Гјунеј, Дакин Лиу, Р. Хан, Б. Тузмухамедов. (1)

Који су основи за жалбу генерала Толимира?

Њих је само 25. (2) Међу главним разлозима за ревизију одлуке, издвајамо следеће. Као прво, Жалбено веће је погрешило признавши одмах 523 чињенице у својству «установљених». Међутим, у стварности, те чињенице на одржаним судским процесима нису установљене, него су једноставно биле «пренете» из других судских процеса. На тај начин је одбрана лишена могућности да докаже њихову лажност. Као друго, Претресно веће је приликом изрицања пресуда узимало у обзир пресретнуте телефонске разговоре генерала Толимира, али знатан део тих доказана не може бити потврђен објективним доказима (на пример, многи «записи» постоје само у виду рукописа које је донела непријатељска страна). Још једна дефектна одлука Претресног већа јесте та, да је оно установило кривицу З. Толимира тако што се позивало на теорију о удруженом злочиначком подухвату «Joint criminal Enterprise» (JCE), што није предвиђено Статутом МТБЈ. У својој жалби Здравко Толимир је исправно указао да теорију о «Joint criminal Enterprise» не признаје обичајно међународно право и због тога се не може признавати од стране међународних судских институција. Међу осталим разлозима такође се могу указати и грешке које је допустило Претресно веће приликом примене појединих законских одредби, на пример, приликом тумачења термина садржаних у међународним уговорима (као што је термин «заштићене групе» у Женевској конвенцији из 1949. године). Наравно, говорећи о «грешкама» које је учинило Претресно веће, жалба генерала Толимира само уважава форму пристојности. Наравно, не ради се ни о каквим грешкама, то јест, не ради се о неумишљеним дејствима. Ради се управо о свесним и намерним активностима да се оптужени осуди по сваку цену. Чак и ако због тога треба неправилно тумачити текст међународних уговора или заменити форму одговорности, која је директно прописана у самом Статуту МТБЈ и да се она замени неком «концепцијом» коју је смислио сам трибунал. Подразумева се да је немогућа случајност такве грешке. Није случајно да жалба генерала Толимира низ одлука које су донеле судије, назива још једном «грешком» Претресног већа. Испада да Судско веће зна да прави грешке, али их једноставно није могло засновати, па је одлучило да уопште не образлаже њихову заснованост! Шта рећи, то су вам стандарди Хашког трибунала за Србе…

(1) Prosecutor  v. Zdravko Tolimir. [President] Order Assigning Judges to a Case Before the Appeals Chamber // http://www.icty.org/x/cases/tolimir/presord/en/121227.pdf
(2) Prosecutor v. Zdravko Tolimir. Amended Notice of Appeal. 9 September 2013 // http://icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Notice/NotIndexable/IT-05-88%232-A/MSC8410R0000404515.pdf