Обележавање Дана примирја, век после Великог рата има наглашено мирољубиво лице, присуство униформе и ратних застава победника није пожељно, биће зато да се не увреде потомци некадашњих агресора и нападача, тако осетљиви на грубе речи и поступке наспрам својих драгих предака!
Поводом такo појавног заједничког обележавања, у београдској католичкој Crkvi Uspenja blažene device Marije пред олтаром су припадници аустријске и мађарске војске, Малтешки витезови и други редови, у свечаном строју!
Пригодну мису служи и аустријски војни бискуп (неупућени медији тако називају викара, војног првосвештеника) Вернер Фрајштетер, уз чланове међународне бискупске конференције „Свети Ћирило и Методије“ (за неупућене, то је некадашња бискупска конференција Југославије!), свештеници Београдске надбискупије RKC, а посебно драги гост је бечки кардинал Кристоф Шенборн, који је и предводио саму свечаност поводом обележавања завршетка Великог рата, под геслом мисе-задушнице „За мир, помирење и правду међу народима“!
Свечаности присуствује и његова узоритост Лућано Суријани, папски нунције у Србији, те потпредседник владе и министар иностраних послова Србије, који је ничим изазван, на конференцији за новинаре објаснио потребу доласка католичког светог оца у још увек православну Србију, притом истичући да је потребно превазићи неке ситнице из мрачне прошлости, децидирано изјављујући– „Погрешно је на однос са Светом столицом гледати кроз проблем са Kатоличком црквом у Хрватској у Другом светском рату“!
Ако министар-певач мисли да је заборављена чињеница да је Ватикан одмах по проглашењу NDH упутио специјалног папског изасланика опата Марконеа, са писаним упутством и обрасцом за прелаз у католичанство, и то под претњом усташког ножа, грдно се вара, јер постојећи документи казују праву истину, а нарочито талијанска војна документа, чак и писмо упућено светом оцу лично, о водећој улози римокатоличких свештеника у том геноциду над Србима!
Неосуђивање геноцида над православним Србима, што су чинили припадници „цркве у Хрвата“, ипак нису хрватско-српске међусобице које се лако могу превазићи, већ је то суштинска провалија у међусобним односима СПЦ и Ватикана, у које се Дачек понајмање треба да уплиће, без обзира на тренутну функцију!
Она изрека ватиканаца – млинови Господњи мељу споро, али темељито — још једном је дошла до изражаја у изјави бечког кардинала Шенборна, који вешто изјављује да је веома важно сести за исти сто и пружити руку помирења, овде где је Први светски рат и почео!
Као да је српска војска извршила агресију на тадашњу Аустроугарску, побила толике недужне цивиле, силовала толике девојке и девојчице, поклала рањенике,опоганила католичке храмове, опљачкала музеје и банке, отела све што је могло да се однесе, окупирала делове царевине, силом натурила окупациону управу, потом интернирала све школоване као наводне непријатеље!
Ето, век касније, они хуманисти и заговорници помирења долазе у Србију на ноге тим злотворима, да пруже руку помирења, ма нема везе што сте нам све учинили, ми смо велики народ и праштамо! Праштамо вам и зато што смо вас силом унијатили и покатоличавали, четири стотине година терали у наше освајачке ратове као топовско месо,праштамо вам све што смо вам чинили, само дајте то Косово већ једном признајте, одреците га се да докажете да сте и ви велики народ, па вас можда једном и примимо у распадајућу породицу европских народа, али најпре признајте самосталну македонску, монтенегринску, хрватску и косовску православну цркву, да докажете да немате великосрпске аспирације на свој етнички простор, чији су знатни делови данас у саставу неких држава које управо расписују конкурс за уметничка дела из области доказивања „великосрпске геноцидне намере“ запоседања територије Аустроугарске царевине, која је била вишевековни окупатор над Србима и осталим Словенима, па изгубила тај несрећни Велики рат у ком су српски војници само бранили своју Отаџбину, а бројни Срби -добровољци из аустроугарске војске и Америке, сада пошли да оружјем ослободе своје покрајине, од пораженог окупатора!
Нажалост, неразумни српски историчари никако да прихвате неке „исправне рецензије“ версајских одлука о кривици за тај рат и слично, а кога брига, ал` ваш неразумни Гаврило је ипак био „терориста“, те је усред нашег Сарајева на Апелплацу пуцао у мирољубивог надвојводу Фердинанда, претечу европске демократије и толеранције, ватреног присталицу бошњачког језика и народа, јер у Босни живе Босанци, зар не!
Београдска надбискупија RKC, као организатор помен обележавања стогодишњице примирја, организовала је, уз малу али значајну подршку владе Србије, промоцију на Теолошком факултету (па то је ипак државни факултет, а не само СПЦ!), управо објављене књиге драгог бечког госта!
У духу гесла о толеранцији, драги гост ће обићи и мигранте (случајно све муслиманске вернике) у прихватилишту у Обреновцу, али им неће моћи понудити да се доселе у земљу „аутохтоног европског Ислама“ (од далеке 1912.г), јер тренутно неразумно политичко руководство у Бечу има ускогруде погледе на ту стварност, за разлику од доказљиво толерантног београдског колаборантског друштванцета, чији узалудни покушај уласка у „срећну ЕU породицу“ одавно има карактер питања за златну рибицу, која нажалост више не станује ни у Бечу, ни у Паризу, ни у Бриселу , ни у Лондону, а прекоокеански каубоји имају своје проблеме са насртањем миграната из Мексика, те немају времена за те трице и кучине на брдовитом Балкану!
Остаје само драги НАТО, да упорно доказује и показује намеру да „демократски“ штити цео брдовити Балкан, упркос српског опирања и указивања на злочиначку акцију бомбардовања осиромашеним уранијумом недужног становништва Србије и нешто раније и Р Српске, да би потом католички свети отац могао у Бањалуци да прогласи светим и хрватског Ханса (пардон Ивана) Мерца, од оца и мајке аустријских Немаца, ал` циљ оправдава средство, једнако као што ће у управо освећеном жупном двору цркве Uspenja blažene device Marije почивати мошти светог Јована Павла Другог, иако је он био Пољак и некадашњи краковски надбискуп!
За неупућене, то је онај злотвор што је са америчким председником Роналдом Реганом склопио PAX AMERICANA ,чији је узгредни учинак и насилно разарање заједничке државе Југославије, коју су управо пре сто година створили српски ослободиоци и победници, а не никакви договори и преговори, нарочито не са Ватиканом!
