Четвородневна дипломатска реторика на релацији Београд – Скопље (од 20. до 23. августа 2017. године) оснажена повлачењем свих запослених у Амбасади Србије у Скопљу и потом њиховог ургентног враћања у Скопље, представља бомбастичан догађај који је поново упозорио јавност на огромну деструктивну моћ Вашингтона да уколико жели, може у свако доба да активира балканско „буре барута“ у корист џихадиста (пројектованог балканског калифата) – наравно на штету православаца на Балкану. Уколико се занемари поменута суштина и не извуче квалитетна поука о том дипломатском двобоју између Србије и Македоније, изгледно је режирање сличних „несмртоносних“ конфликата у наредном периоду и могућност да ескалирају у смртоносни сукоб.
„Изненадни“ заплет – шта се догодило у поменутом периоду?
Македонска Телевизија „Телма“ јавила је касно увече 20. августа да су сви запослени у амбасади Србије у Скопљу повучени на хитне консултације у Београд, али да се не зна разлог за повлачење особља. Београдска агенција „Бета“ јавила је да је српска амбасада, позивајући се на Женевску конвенцију, замолила македонске власти да појачају безбедност амбасаде Србије у Скопљу. Министарство спољних послова Македоније саопштило је да је добило ноту од Амбасаде Србије у Скопљу, међутим навело је да није упознато са разлозима ове одлуке и стога успоставља комуникацију са Министарством спољних послова Србије.
21. августа, највиши званичници Србије су саопштили јавности разлог повлачења особља српске амбасаде у Скопљу. Председник Србије Александар Вучић је изјавио: „надлежни органи су установили и пружили нам доказе и сазнања о веома офанзивном обавештајном деловању против органа и институција Србије. Има мешања неких других сила. Наше је да умемо да одговоримо и да умемо да заштитимо наше деловање од утицаја спољних фактора“. Министар иностраних послова Ивица Дачић је потез да сви запослени у Амбасади у Скопљу буду повучени на хитне консултације у Београд, оценио као оправдан јер је „недвосмислено установљено појачано офанзивно обавештајно деловање према Србији у целини и нашој амбасади, у чему је свакако присутан страни фактор“.
Македонска агенција Макфакс, позивајући се на неименоване изворе, навела је (21. августа) да је Београд имао информације да ће Македонија бити предлагач за гласање о уласку Косова у УНЕСКО, те да је то разлог што су српске дипломате повучене. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је гостујући на ТВ Пинк (22. августа) овако објаснио одлуку Србије о повлачењу особља амбасаде из Македоније: „То се не ради пријатељима. Иако су и раније постојала обавештајна деловања према Србији, у последњем периоду дошло је до наредбе да се појачају. То може имати тешке последице по наше интересе, јер циљ таквог деловања је да дође до свакаквих лажних оптужби да од Србије прети опасност и да Србија жели да инсценира неке сукобе у Македонији. Неће бити лако ни властима у Македонији. Заев мора да зна да ми знамо за све што се дешавало, а у шта је, нема дилеме, укључен страни фактор. Дакле, ми знамо све. Знамо шта су одлучили, шта раде и шта ће радити“.
Министар спољних послова Македоније Никола Димитров, на конференцији за новинаре у Скопљу (22. августа), између осталог, поручио је: „Нисмо имали намеру, нити смо дали налог за прислушкивање“. Председник Републике Србије Александар Вучић и председник Владе Републике Македоније Зоран Заев у телефонском разговору (тачно у подне, 23. августа) окончали су поменути дипломатски двобој. Наиме, размотрили су све новонастале околности и договорили пет тачака на којима ће се убудуће темељити односе две државе. Министарство спољних послова Србије саопштило је да ће повратак особља српске амбасаде у Скопљу почети 23. августа, а амбасадор Србије да ће се вратити 31. августа.
Ко и зашто је режирао дипломатски двобој између Србије и Македоније?
У изјавама српских званичника о наглом повлачењу особља амбасаде из Скопља ради њихове заштите од офанзивног обавештајног деловања, крајње увиђајно помиње се умешаност неких светских сила. Избегавање њиховог персоналног помињања много казује о незавидном међународном положају наше Отаџбине, који, наш председник (Вучић) у изјави за ТВ Пинк (9. 8. 2017), оцењује овако: „Ми смо данас под великим притиском великих сила, ја то први пут на овакав начин говорим. Више је немогуће да се појавите било где на Западу а да вас не питају за Русе, да вам Руси не замерају што нешто нисте урадили, а што они сматрају да је интерес, а против чега је Запад…“ и поручио могући излаз из овакве неповољне ситуације,: „Ако направимо осовину мира и стабилности на линији ”север – југ“ на Западном Балкану, између два највећа народа, Срба и Албанаца, у наредних сто година решили смо 80 одсто наших политичких проблема…“.
Обавештајни наступ према особљу наше амбасаде у Скопљу и друга сазнања о планираним сценаријима против наше Отаџбине, ургентно су демантовале наговештену визију о могућем решавању 80 одсто политичких проблема између Срба и Албанаца у наредних сто година. Заправо, агресивно-аргументовано упозоравају на то да џихадски пројекат (калифат на Балкану), чије језгро чини лажна држава „Косово“ на Српској територији, као у недавној прошлости, и данас, има несебичну подршку Вашингтона. С тим у вези, поменимо само неке чињенице.
Под претпоставком да је тачна тврдња македонског министра Димитрова („Нисмо имали намеру, нити смо дали налог за прислушкивање“) о укључености македонских власти у офанзивно обавештајно наступање према особљу наше Амбасаде у Скопљу, информације које су процуриле у медијима указују на то да је територија Македоније ипак, злоупотребљена у шпијунске сврхе од стране Сједињених Америчких Држава (САД). Наиме, у делу македонске јавности појавила се информација да су структуре у Скопљу користиле базне станице из америчке резиденције да би прислушкивали српске дипломате (Резиденција САД налази се на свега 50 метара од српске Амбасаде). Македонски портал на енглеском језику „Минарипорт“ је изнео тврдњу (23. августа) да је у аферу прислушкивања директно укључен амерички амбасадор Џес Бејли, који је својевремено морао да напусти Турску због организовања неуспелог државног удара против турског председника Тајипа Реџепа Ердогана. По писању овог сајта, Бејли је преко премијера Зорана Заева затражио да се припадници македонске Управе за безбедност и контраобавештајне послове (УБК) укључе у прислушкивање српских дипломата, али и Александра Вучића и констатује: „Бејли користи идентичан сценарио, којим је рушио власт ВМРО-ДПМНЕ, али је сада циљ Србија. За ЦИА пад Македоније није довољан. Мора да падне и Србија, како би Америка комплетирала власништво над Балканом. Зато су америчка ‘дубока држава’ и њихови вазали Британци и Немци дали зелено светло да се Скопље претвори у штаб из којег ће се водити активности чији је циљ дестабилизација Србије“.
Споредно је да ли је главни узрок дипломатског двобоја између Београда и Скопља било сазнање Београда да ће Македонија бити иницијатор учлањења лажне државе „Косово“ у УНЕСКО или „јавност никада неће сазнати шта су били конкретни разлози за избијање кризе између Србије и Македоније („дошла је изненадно, а како се брзо појавила, још већом брзином се и спустила“), како је Александра Јоксимовић оценила (27. августа). Кључно је то што су „односи Македоније и Србије постали талац Косова, односно албанске политике“, оценио је (22. августа) македонски аналитичар Бранко Ђорђевски и додао: „Албанци траже да Македонија подржи пријем Косова у УНЕСКО, и не видим који би други потез Заев могао да повуче у таквој ситуацији. Али сад је заиста он на потезу. Сам је рекао да Македонија треба да буде неутрална, сам је изазвао реакције албанских странака“( Е.И.: Заев: Убиће ме Шиптари, „Информер“, Београд, 23. 08. 2017, стр. 3.).
Имајући на уму охолу подршку албанској геополитици на Балкану од стране САД (међу првима су признали лажну државу „Косово“ и систематски дрско инсистирају од Србије да „нормализује односе са Приштином“ а то подразумева захтев Србије да се сагласи са разбијањем сопственог територијалног интегритета, те да се праве као да не препознају промовисани џихадски пројекат/калифат на Балкану), Бејлијева субверзивна операција из Скопља против Србије могла је да изненади само наивне или недовољно упућене државнике у суштину тајних (тзв. „мокрих“) и јавних шпијунских делатности САД на Балкану, тежишно усмерених против наше државе и народа, нашег опстанка и просперитета. Наиме, актуелна, све израженија нестрпљивост америчке (Клинтонове) администрације ван адекватне Трампове контроле, у покушају реализације плана о апсолутном овладавању Балканом, која се тежишно и на нашу несрећу, испољава на штету Српског народа, и у наредним месецима ће производити сличне безбедносне претње нашој Отаџбини.
