Подмукло и безобразно ћуте историчари “претече ЕУ” већ век цео, о злочинима над СРБИМА у Великом рату где је и модел концентрационих логора примењен, за уништавање целокупног српског становништва у појединим деловима, тадашње покрајине БиХ!
Пре почетка рата, испланирао је војни врх Аустро-Угарске да систематски затире Србе у БиХ, Хрватској, Славонији, Срему, Барањи, Бачкој, Банату и Далмацији, а након првог ватиканског концила.
Као узор за ове планове послужило је британско “искуство” из земаља афричких Бура, где су острвски “хуманитарци” брутално и безобзирно проводили операцију насилног пресељења цивилног становништва, у логоре опасане бодљикавом жицом. Имања им је прогутао пламен а стоку је енглеска држава великодушно понудила својој војсци за шницле, разуме се, без икакве накнаде тако насилно лагерованим Бурима.
Чувари су силовали младе жене и девојчице, понеки и дечаке (укуси су различити!) а све у циљу уништавања сваког оружаног отпора, који су поносни и ратоборни Бури успешно показали према енглеским окупаторима! Узалуд су малобројни лекари Бури молили за медикаменте док су заразне болести косиле логораше, као снопље.
Овај модел “спаљене земље” одушевио је планере рата на брдовитом Балкану, јер је ту било много простије провести га у дело. Села су дуж комуникација а локално становништво је измешано. Вековни отомански окупатори силом су натерали малодушне да продају вјеру за вечеру” (како записа Вук Стефановић-Караџић), доказујући потом своју оданост у злочину над словенском православном браћом.
Данас, покварењаци из ЕУ, потомке тих исламизираних Срба називају Бошњацима, именујући их “аутохтоним исламским староседеоцима Балкана”, безобразно тврдећи да они исповедају “европски ислам”, који им је “претеча ЕУ” и признала за “државну” религију 1912.године.
Припремали су их за злочиначку улогу, после српске величанствене победе на Куманову, где је поломљена отоманска кичма, иако су је Германи узалуд здушно ојачавали!
Плашећи се све видљивије жеље и намере српског становништва да збаци окупаторски јарам европских, католичких “усрећитеља”, и живи по својој слободној вољи у јединству са матичном државом, режим царске тираније премрежио је БиХ (која се граничи са краљевином Србијом) мрежом жбира, денунцијаната и шпијуна (типично европски манир!) из редова муслиманског и католичког становништва, уз српске отпаднике као “шлаг на торту”!
Чим се за то укаже погодна прилика, планирано је завођење војне управе, како би војно-полицијски апарат царевине у пуном капацитету могао прорадити.
Сарајевски атентат био је идеалан повод за почетак већ испланиране операције, као модел удруженог злочиначког подухвата “претече ЕУ”, над српским народом.
Листе обележених као наводни “државни непријатељи”, заправо су друго име за свештенике СПЦ, школоване и просвећене јавне раднике али и државне чиновнике, који су поносно и јавно исповедали своју светосавску веру! Иако је православље било законом изједначено са РКЦ као “царском” вером, нису душобрижници РКЦ никако могли да поднесу те “шизматике” у својој земљи!
Зато су одмах почели да хапсе и затварају по списковима, које су тако пажљиво састављали прваци ХСП (Хрватска странка права) познати као франковци.
“Претеча ЕУ” обиловала је тамницама, није да их није било, ал Срба ипак беше далеко више и очас тамнице испунише, те поче примена већ готовог плана српског лагеровања.
Методично, без емоција, приступише полицијски чиновници извршењу задатих наређења. Оформи се одмах помоћна полиција “шуцкор”, коју чине злотвори из редова франковаца и муслиманска фукара као башибозук (добровољачке, локалне групе) који се попут најезде шумских мрава, сручише на мирно, голоруко, српско цивилно становништво. Уз хапшења по списковима, провођена је и пљачка, паљење и разарање стечене имовине, на коју су власници уредно плаћали порез “претечи ЕУ” као њени цивилизовани грађани, а не дивља, побуњена племена, како су их неморални новинари (претече BBC, DW, RFE, ZDF, CNN) злонамерно приказивали у својим написима за бечке, пештанске, аграмерске (загребачке) и лајбахске (љубљанске) новине.
Разуме се да су “шуцкори” сасвим слободно вршили многобројна силовања српских младих жена и девојчица као “друштвене игре” о чијим детаљима су радо казивали, јер “жене су одмор ратника” како рече један истакнути европски војсковођа и освајач!
Правда је слепа да се не огреши, ал толики број “ћоравих” државних чиновника, да не би видели злодела још невиђена после најезде Хуна, није европска историја до тада забележила!
Бринула је “претеча ЕУ” о свему државном, те тако и о војничким коњима без којих нема ратовања. SAKAGIJA, тешка коњска заразна болест, опасност је и за људе, те су зато кажњеници радили у коњској болници, смештеној уз касарну у Добоју. Заражена слама избацивала се веома брижљиво и ретко, а гомила тако затечене сламе послужила је за импровитовани лежај првих српских логораша, православних свештеника. Њих као “државне непријатеље” дотераше “шуцкори” из срезова зворничког и сребреничког, додавајући им успут угледне Србе из Семберије, извучене напречац из својих домова.
Ту ће без одговарајуће неге, исхране достојне чак и утамничених људи, основних потреба преживљавања, провести неколико месеци, док “умни” стараоци царско-краљевске “правне државе” не одлуче у који ће логор бити упућени, широм двојне монархије.
Војнички пораз казнене експедиције солдатеске КуК разбеснео је властодршце, и почеше у сабирни логор Добој трпати и комплетне породице оних Срба који ступише у српске добровољце.
Очас никоше широм БиХ бројни логори, од којих се прочуше по злу уз Добој, логор у Жегару и Бихаћу, као први концентрациони логори на тлу Европе, која се тада (као и данас!) поносила својом културом и хуманошћу.
Српска победа у Великом рату и последично стварање заједничке државе са жељом за помирење и сваки напредак, учинише да се свесно потисне и не помиње овај страшни пример планског, организованог удруженог злочиначког подухвата царско-краљевске војне и цивилне власти Аустро-Угарске. Ово стога, што су у злочину учествовали и њихови католичко-муслиман ски поданици, а сада југословенски становници.
Срби, зарад будућности заједничке, опростише овај злочин, јер праштање је у основи православља као српског темеља.
Прваци српски грдно погрешише, јер злочинци католичко-муслимански помислише да је сваки злочин над Србима могућ, а казне неће бити!
Стварање НДХ 1941.године, они дочекаше одлучни да свој злочиначки посао и заврше, те одмах почеше планско истребљење свега српскога, пошто новостворена хрватска фашистичка држава у свом Сабору изгласа расне законе против Срба, а против Јевреја само применише већ донете немачке.
Бесомучни и бестијални лов на Србе као сеоску шумску дивљач, спроводили су некадашњи припадници “шуцкора” али и младе снаге, тек стасалих усташа, домобрана и муслиманске сеоске милиције.
Суочени са биолошким истребљењем, Срби као народ подигоше општи устанак, први у земља ма поробљене Европе, без обзира на цену коју морају да плате!
Када британски покварењаци (тобожњи антифашисти) окренуше ћурак наопако и издаше генерала Михаиловића, подржавајући КуК feldvebela JOSIPA BROZA (TITO) као самопроглашеног маршала, понови се историја. Feldvebel КуК постиже договор о преласку фашиста из редова НДХ у редове НОВЈ, и одједном читаве фашистичке јединице “прогледаше”, убрзано мењајући само ознаке на капама и реверима својих блуза, али наставише прогон и убијање Срба, само сада као непожељних монархиста!
После слома фашизма, коме совјетски (руски) борци сломише кичму, забранише комунистичке власти Југославије сваку причу, о злочинима над Србима у два светска рата. Све зарад некаквог “братства-јединства” kao нове велике српске заблуде, са вером у бољу и срећнију заједничку будућност!
Тек ће грађански рат у БиХ деведесетих година прошлог века, отрезнити део Срба, да након трогодишњих ратних напора и стварања свог државног ентитета у БиХ, почну систематски да изучавају своју историју, јер без познавања историје, нема ни будућности, ни бољитка.
Истина о Добоју као првом концлогору у Европи, још чека своје истраживаче, да најзад прогледају (после једног века!) као слепи мачићи, и суоче своје народе са потребом доношења резолуције о геноциду над Србима. Разуме се, уз одговарајуће школске програме, који би можда и помогли да се барем успори талас неофашизма, који се све отвореније ваља ЕУ земљама!
“Другосрбијанци” и НВО у Србији, могу као свој допринос да планирају трасу путовања за школску децу, уместо што (узалуд!) измишљају некакве масовне гробнице из грађанског рата на простору бивше заједничке државе. Нека почну од плавог Јадрана, јер је на острву Паг био логор за српске и јеврејске жене са децом и девојке, а данас ту белосветски голаћи “прже” дупе на летњем сунцу. Нема никаквог обележја у чланици ЕУ (да се не загађује чист “хрватски зрак”) о овоме стратишту, где је 15.августа 1941.године (католичка Вела госпа) РКЦ жупник пашки организовао за узванике, колективно силовање Српкиња и Јеврејки (као “шведски сто”!). Згрожени талијански официри известили су писмено начелника генералштаба, али као добри католици написаше писмо и светом оцу (PIJE XII.) у Ватикан, да зна шта раде његови “пастири”!
Едукативна екскурзија би се свакако завршавала на старом Сајмишту, где се завршавала и фашистичка хрватска држава НДХ. Као наратор екскурзије, вероватно би радо наступио Ефраим Зуроф, као понајбољи садашњи познавалац фашизма и учинака његових, а ипак није Србин, да буде пристрасан!
Срби имају пословицу која каже: Бој се Бога истинога! Али ЕУ баш и не мари за Господа!
