Jош од оног времена кад су фрањевци по наводном „Љетопису попа Дукљанина“ писали „хрватску“ историју, тадање неутемељене тврдње добивају озбиљну конкуренцију, у тезама о „домовинском“ рату и „бранитељима младе хрватске демокрације“!
Љетопис попа Дукљанина, тобож се загубио у бурним временима, јер је непросвећени народ превидео његов будући значај, зато се данас толико и измишља и пише, лажно тврди и доказује, да се „истина“ о домовинском рату и бранитељима, никако не загуби!
Ипак, тако је лако сложити чињенице које видно показују злочиначку намеру сакривања истине, да радознали посетилац Нета, часком сложи хронологију стварног догађања.
СФР Југославија, била је међународно призната држава, чланица и један од оснивача ОУН, а тадање њене републике нису биле међународно признате.
Југославија је имала сложен систем одбране, бравар BROZ захтевао је да се користи њему драги модел из Аустро-Угарске, те је тако настао двокомпонентни одбрамбени систем.
ЈНА (Југословенска народна армија), као оперативна компонента која обучава регруте и школује активне и резервне подофицире и официре, покривала је целокупну државну територију, коју је по важећем уставу била обавезна да брани и одбрани, и од спољњег агресора и од унутрашњег непријатеља, ако угрозе суверенитет и територијални интегритет!
Републике су имале структуру названу ТО (територијална одбрана) као своју војску, али подређену штабу врховне команде, у ванредним или ратним околностима.
Да се то регулише, донет је савезни закон о општенародној одбрани и друштвеној самозаштити, свака република донела је свој републички закон, али је он обавезно усклађен са савезним, тако да је функционисање система одбране ипак било јединствено.
ЈНА је по том закону била једина оружана сила Југославије, међународно призната, и као таква остваривала своје обавезе (међународна војно-дипломатска активност, војно-техничка сарадња, школовање припадника страних армија, међународне мисије).
Тим је законом регулисано, да припадници СУП (секретаријат унутрашњих послова) у републикама чине део структуре ТО у ванредном и ратном стању, обављајући специфичне послове за које су обучени.
Зато су и имали део резервиста, који су бирани преко органа ТО у општинама, у складу са важећим законом обучавани и теоретски и практично, по плановима одобреним од надлежне институције у Југославији.
Чим преузе власт у Хрватској у мају 1990.године, победничка ХДЗ донесе одлуку да повећа резервни састав СУП, али тако да полазници „течаја за хрватске редарственике“ буду искључиво Хрвати, и да потичу из породица чији су чланови били припадници хрватских усташа, домобрана и редарственика у време НДХ (видно доказано у безбедносним проверама кандидата)!
Њихова обука није била проведена по важећим плановима, нити усклађена са савезним законом о унутрашњим пословима.
Тако је почело планско рушење јединственог (договорног) југословенског система безбедности, где су републике биле носиоци активности, а федерација само координатор!
За смештај ових будућих „демократских редарственика“, одређена је дотадашња југословенска партијска школа „ЈОSIP BROZ-ТIТО“ у Кумровцу, који ће тако постати појам зла, у свести Крајишника.
Чим завршише убрзану обуку, већина ових редарственика врати се у матичне СУП, почеше да раде као активни милиционари, носећи са поносом на капама амблем –шаховницу-, што изазва реаговање Срба, као конститутивног народа.
Задужени „јавни радници“(тобожњи хрватски „левичари“), почеше да убеђују Србе да је то „повиестни хрватски знамен“, иако се у јавној употреби појавио проглашењем НДХ, као хрватске фашистичке државе, а носиоци чинили злочин геноцида!
Убрзо се сазнало да су ови јавни радници били претходно на тајном договору са врховником Туђманом, и да су обилато плаћени за то лагање (које траје до дана данашњег!).
Ови редарственици почеше прогон и малтретирање Срба, у име „хрватске демокрације“, као њено драго прворођенче!
Део редарственика, упућен је на специјалистичку обуку коју су изводили Хрвати – припадници француске легије странаца, уступљени по налогу НАТО, али и инструктори немачких, америчких и британских специјалних служби, са искуством из локалних ратова.
Део инструкторског тима, били су и припадници усташких емигрантских тајних група, обучаваних за специјална дејства по моделу антикомунистичке борбе, у камповима ЦИА!
Ови редарственици-курсисти, своју јавну промоцију имаће на Јаруну (део Загреба) крајем маја месеца 1991.године, када ће се приказати као део МУП, назван ЗНГ („Збор народне гарде“)!
Тако је настављена традиција „франковаца“ из 1908.године, када је у Двојној монархији основана партијска „народна гарда“, са наменом да уништи Србе!
Већ у лето 1991.године, почеће у хрватским градовима физичка блокада касарни ЈНА, искључивање струје и воде, прогони породица војних старешина, од припадника ЗНГ!
Када припадници ЗНГ и МУП Р Хрватске, као терористичке паравојне формације, оружјем насрнуше на припаднике ЈНА, легалну оружану силу, донесе тадашње председништво СФРЈ одлуку да мобилише припаднике ТО у зони одговорности појединих корпуса ЈНА, као ратну резерву!
Резервисти добише законски „Позив на службу у оружане снаге СФРЈ“ (мобилизацијски позив), на који се већина Срба у САО Крајини и одазва, да се одбрани слобода од неофашизма!
Свесни чињенице, да су законски терористи и параформације које међународно ратно право не штити, почеше хрватски политичари и медији оркестрирану лаж, о агресији на „младу хрватску демокрацију“ од стране србо-четничке ЈНА, а тадашњи председник савезне владе и председник председништва, као најодговорнији за употребу војске, бејаху Хрвати, као и знатан део високих војних старешина ЈНА.
Представници ЕU, позвани од тадањег председника савезне владе да изигравају „анђеле мира“, обукоше одмах бела одела, да маскирају црне намере подршке неофашистима!
Ту праксу данас успешно врше у Донбасу, стекли су у тадањој Југославији завидно искуство!
Они почеше злонамерно да шире лаж о „српској агресији“, јер је штаб врховне команде ангажовао поједине јединице ТО из Црне Горе, Србије и БиХ, да би се уопште могло ставити у оперативну функцију, поједине корпусе ЈНА!
Иако су детаљно упознати са системом функционисања оружаних снага СФРЈ, њима су само биле битне чињенице да су те јединице ТО домицилне у општинама Србије и Црне Горе, те ето очитог примера за „агресију“ легалне војске, и то на својој државној територији!
Прошло је већ четврт века од почетка терористичких акција хрватских неофашиста, на тада легалну оружану силу ЈНА, у тада заједничкој држави, а прича о „великосрпској агресији“ на младу хрватску демокрацију, само јача, подржана „експертима“ из NАТО и ЕU, учесницима хрватског удруженог злочиначког подухвата, сорош бакама, тетама и девојчицама, разним НВО на апанажи „хуманитарних фондова“ ЦИА и пратећих вокала.
Крајишници, некадашњи војни обвезници ТО, који су се одазвали на позив да бране државу и слободу, ако нису изгинули, данас су развејани по целом свету!
Они који као прогнаници живе у остатку Србијице, чекају позив србијанског тужилаштва за ратне злочине, јер хрватски домољуби упорно пишу измишљене оптужбе за учешће у „великосрпској агресији“, а Хрватска је чланица ЕU, користи свој положај да цементира „истину“ о непостојећем домовинском рату, као што су хрватски комунисти цементирали бездани по Крајини, у које су дедови и очеви домољубних „зенгића“ трпали заклане Србе, у претходном рату!
Време је да влада Србије почне да користи документацију некадашње ЈНА, да аргументовано бетонира „хрватску истину“ о домовинском рату и младој хрватској демокрацији, без обзира што ће ДЕВЕНПОРТ, КЕРИ, тетка ВИКТОРИЈА и mutti ANGELA, упорно викати „фактору стабилности у региону“ — NO, NO!
Мртви и рањени припадници некадашње ТО КРАЈИНЕ, макар толико заслужују од оних који упорно причају о патриотизму, који су они и доказали!
____________________________________________________
Lobotomiја – сложени хируршки захват којим се пресецају путеви преноса импулса у мозгу, те се тако отклања агресивна реакција.
