ДОШЛИ СМО ДА ВАМ ДОНЕСЕМО СЛОБОДУ И … ДА ВАС МУЧИМО

212

 

Међу споразумима који су постигнути у току последње посете Х.Карзаја Вашингтону, био је и споразум о томе да ће Американци почети да локалним властима предају Авганистанце које су ухапсили и држали по затворима. Врло брзо после тога Мисија ОУН за помоћ Авганистану (МООНСА) је објавила годишњи извештај у коме је речено да су се мучења у авганистанским затворима претворила у свакодневни поступак.

Х.Карзај није успео да се одбрани тиме, да мучења представљају резултат поступака „неколико несавесних службеника“. Морала је да се формира комисија која је ту ствар истражила, али и потврдила закључке извештаја Уједињених нација. После тога је авганистанским чиновницима наређено да „извршавају препоруке“ комисије. Као препоруке предложено је да се саслушања снимају, да се казне они који су криви за мучења, да се затвореницима да право да комуницирају са адвокатима, да се обезбеди медицинска помоћ за оне који су бијени и болесни. „Нису нас само странци мучили и кажњавали, нас су терорисали и мучили и сопствени синови“ – признао је Х.Карзај  говорећи слушаоцима војне академије у Кабулу. – Извештај УН је показао да чак и после 10 година наше грађане  по затворима злостављају и муче“.

Затим се представа  наставила. Главна управа за националну безбедност Авганистана (ГУНБ), коју највише окривљују за злочине,  је телевизији отворила врата својих затвора. Затвореници  су једногласно  тврдили да у затвору имају скоро идеалне услове. Новинарима су показани записници  комисија које су проверавале (на челу комисија су били представници јединица ИСАФ-а). А саветници Х.Карзаја ипак сумњају: када већ у тим записницима нема никаквих примедби, зашто се дигла толика прашина? „Авганистанска влада  не прихвата  такве прекоре“  – кажу они. – није наш метод да мучимо људе, тим пре свакодневно. Немамо ми толику ширину о којој говори МООНСА.“

Као одговор на такве изјаве представник ИСАФ-а је показао писмо које је командант удружене групације, генерал Џон Ален,  приложио уз извештај МООНСА.  Генерал је констатовао да је после посета његових службеника авганистанским затворима он авганистанским властима саопштио  да су његови људи  открили 80 случајева мучења и да је то, очигледно, само кап у мору. Од претходног извештаја МООНСА који је објављен у октобру 2011, насиље у авганистанским затворима се повећало. Овога пута је анкетирано 635 затвореника из 89 затвора и истражних затвора, и више од половине је изјавило да су били бијени и мучени. Мисија УН је открила 14 врста мучења, које користе чиновници који саслушавају у авганистанским затворима. Посебно су свирепи у затворима јужне провинције Кандахар. Више од половине анкетираних затвореника, између осталог и деца (анкетирано је 150 деце) је изјавило да су их мучили помоћу струје, батинама, вешали уз истезање и користили  и друге методе физичког и моралног утицаја како би извукли  жељене одговоре.

У захтевима који су поднети Авганистану је категоричан и Amnesty International.  Та организација се залаже за ангажовање Међународног кривичног суда како би се испитале све чињенице у вези са кршењима  људских  права у Авганистану – од погибије цивила у току ратних дејстава до насиља по местима где су људи затварани. Међутим, у том случају судије ће морати да истраже и злочине војних лица ИСАФ-а, на пример, према подацима МООНСА, у 2011. је у току ратних сукоба погинуо 3021 цивил. Од њих је 77%  погинуло од талибана, а 23 % због погрешног коришћења оружја од стране војника коалиције.  У  2012. број таквих жртава је још већи.

А за то време Талибан, са којим се преговара, и који је избрисан из спискова терористичких организација  Уједињених нација, не смањује своје борбене активности. По информацији МООНСА, за терористичке нападе џамија, пијаца и густо насељених делова талибани све чешће прибегавају експлозивним направама, а осим тога редовно нападају и сараднике међународних хуманистичких организација. Недавно су напали амбасаду САД у Кабулу, када је у току сукоба убијено 15 људи, а рањено 25. 

Наведена ситуација рата без краја значи да ће мучења по авганистанским затворима да се наставе и када Американци оду. У своје време је „Патриотски акт“, који је у САД донет после 11. септембра 2001. озаконио нови кривично-процесуални кодекс по коме се при саслушањима особа за које се сумња да су терористи дозвољава цео низ мучења, између осталог и коришћење електрошока и „гажење у води“. Данас стотине саветника ЦИА обучавају у Авганистану своје авганистанске колеге како да користе те методе. Зато генерал Д.Ален не би требало да се чуди свирепости која влада по авганистанским затворима. Американци само преносе своје искуство … Они  су дошли да тамошњем народу „донесу слободу“,  а дали су им крвопролиће коме се не види крај…