Лоботомија (од старигрчке речи λοβός – резање и τομή – одрезак) – је облик психохирургије, неурохируршка операција приликом које се уклања један од делова мозга (фронтални, темени, јагодични и потиљачни) сечењем или раздвајањем од других делова мозга.
Што се Србија даље увлачи у евроинтеграције, то постаје јасније да се спрема масовна лоботомија Срба са циљем њиховог претварања у послушно стадо закулисних пастува светске политике. Задатак европских хирурга на одстрањивању дела националног мозга (одговорног за историјско памћење и трезвену оцену стварности) тог народа, апсолутно је схватљив. У свом данашњем стању Срби се не могу укључити у “европску симфонију”, која више личи на пожар у оперском театру.
Но, за пастуве апсолутно баш брига што се ЕУ тресе изнутра услед сопствених противуречности и због протеста и што је подвргнута јаким ударима извана. Они су из неког разлога уверени да увлачење народа у ЕУ служи делу његовог јачања. Истина, процес увлачења она комбинује са процесом њиховог преваспитавања.
И ево, већ Дејвид Меккалистер, крупни специјалиста за Србију у Европском парламенту, објашњава Србима шта их очекује. Уочи почетка конференције о глобалним проблемима у Београду, он је изјавио:
“Србија има традиционално солидне економске, социјалне и културне везе са Русијом. Но, Русија мења европске границе, покушавајући да прошири свој утицај и узима под контролу делове других земаља”.
Овде, наравно, господин европосаник није узео у обзир ту особеност српског аудиторијума, да Србија такође мења европске границе. Само под знаком минуса и не у своју корист. Зато је познато под чијим притиском и у чијим интересима.
Треба рећи да мит о руској територијалној агресији уопште не даје резултата. Судећи по ономе што се догађа у Украјини, по узору на Крим могле би кренути путем рефрендумског одвајања и други региони те земље. И Западу неће бити једноставно да докаже да су људи гласали против режима лопова-олигарха и нациста под цевима руских аутомата.
Не могу бити паметан да замислим шта ће измислити пропагандна машинерија НАТО и ЕУ. Но, уверен сам да ће нешто смислити. А та измишљотина ће донети нову напетост у Европи. Но, пошто се нови митови окрећу ка старој лажи, многи у њих неће веровати. Зато је неопходно пожурити. И Меккалистер жури.
По мишљењу Меккалистера, ЕУ треба да постане “видљива и гласна на западном Балкану”. На пример, ЕУ је током 2014. године потрошила 172 милиона евра за хуманитарну помоћ и реконструкцију у поплављеним регионима Србије. По питању помоћи од стране Русије, њему ништа није познато. Али о пожртвованости ЕУ у Србији мало ко зна.
Овде европосланик треба да узме у обзир да је незахвалност Срба добро позната на Западу. Они све до сада не љубе ноге америчким дипломатама због “кажњеничког бомбардовања” из 1999. године. И никако не могу да схвате колико се велико добро на њих обрушило због насилног одвајања Космета.
А што се тиче руске помоћи, познато је да је у време поплава у Србији радила авиомобилна групација у саставу два АН-76 и 2 вишенаменска хеликоптера, 10 спасилачких чамаца, велики број сарадника Министарства за ванредне ситуације Русије, а такође је вршено достављање намирница. Москва не труби која је сума издвојена за ту помоћ, јер то није радила ради пропаганде, него из братског осећања.
Најважније у говору Меккалистера огледа се у томе што је “задатак Србије да усагласи своју политику безбедности са политиком ЕУ, када је реч о Русији”. Поред тога, Србија има добру и плодотворну сарадњу са НАТО пактом и он је позвао Србију да продуби те односе.
После тога некако чудно се доживљавају уверавања српског руководства да ће приступајући ЕУ Србија спроводити независан курс у односу према Русији, Брисел ће се побринути за то да за управљач у Београду заседну “атлантисти”. Ако, наравно, Брисел и даље буде престоница ЕУ и НАТО пакта. Но, да би се то десило неопходно је да српско становништво заврши курс лоботомије, који почињу хирурзи типа Меккалистера. Истина, нема апсолутне уверености да ће Брисел остати престоница свемогућих НАТО и ЕУ. Зато постоји апсолутна увереност да ће се, у случају да у Београду заседне политичар сорте Мила Ђукановића, илузије српских политичара о слободи, независности и процвату показати као утопија.
Не ради се чак о томе да је он претворио своју земљу у криминалну таверну у којој добро живе само његови бандити.
Страшније је то што је Ђукановић почео отворено да позива на “примену жестоке регионалне стратегије у односу према руском непријатељу”. Плаши се руског утицаја као лопов тужилаштва. Но, ко би могао пре 20 година помислити да ће се у земљи која живи под паролом “На Небу Бог, а на земљи – Русија” појавити такав владар.
слика https://virink.com/art/419599
