О америчкој Фемиди могу да се причају приче. Колику је егзотику само она произвела на свет, која нема никакве везе са здравим разумом и природним људским осећањима! Мене, на пример, и сада одушевљава америчка навика која се појавила пре извесног времена, да се од процеса извршења смртне казне прави спектакл. А гледаоци се стварно скупљају – ваљда осећају нешто док гледају како човеку дају инјекцију од које ће умрети. Рођаци, пријатељи, познаници, и још неки са њима…
Вероватно треба добити врло јак ударац у главу и имати унакажену душу, зато што са гледишта нормалног људског морала чак ни огромна жеља за осветом не сме да се осећа као уживање у смрти кривца. А да се гледа – тим пре.
А има и заиста потпуне фантастике. Тако, у саопштењу да је 17. децембра о.г. Федерални суд Менхетна одлучио да власти Ирана имају везе са терористичким актом од 11.09.2001. године, па то не може да буде прича, то је стварно само за шалу…
Наравно, јасно је: у САД од 2001. године постоји клуб жртава тог терористичког акта који тражи од кога би могла да се наплати компензација за причињену штету и погибију блиских. Али карта на коју ти људи играју стварно није права. Онога у кога се највише сумњало – Осаму бин Ладена – војници исте те Америке су послали на други свет, а под руком им се није нашао више нико. И онда су вешти адвокати те групе људи пронашли излаз – да одштету траже од иранских власти који су, како су они мислили, такође муслимани, а то значи и непријатељи миле им отаџбине, те никако нису могли, а да нису увучени у тај страшни догађај. То у извесној мери баш личи на виц, сличан оном ружном, који је врло активно ширила администрација председника Џорџа Буша-млађег, о учествовању Садама Хусеина у завери „Ал-Каиде“. Или сама администрација није имала појма да је Хусеин ужареном мотком уништавао сваки терористички наговештај у својој земљи, или се администрација надала да то не може да зна „просечан“ американац. И ту је администрација била у праву! „Просечан американац“ то стварно не зна, он би прогутао шта год да му се понуди.
Сад се прича понавља. Тешко је проценити штету коју су сунитски терористи – сунити направили шиитском Ирану. На територији окупираног Ирана они воде прави рат против шиита, а тајне иранске службе су се развиле у ланац, ловећи сунитску терористичку илегалу. Међу њима се води битка – оштра и без поштеде. При таквим околностима осумњичити да су у бин-Ладеновом терористичком акту од 9.11. учествовале власти Ирана и лично ајатолах Хаменеи могу само људи који су изгубили сваки контакт с реалношћу. Поготово ако се зна да је Иран потписник свих постојећих међународних антитерористичких споразума и да у вези са тим та земљаникада није водила двоструку политику.
Сада ми постављамо оно исто питање, које смо постављали пред напад на Ирак: или Федерални суд Менхетна не зна да иранске власти већ много година воде рат против сунита-терориста, којима припада и „Ал-Каида“, или је убеђен да „просечан американац“ не зна ништа о томе, не зна да у исламу постоје различите гране које између себе уопште немају везе, тим пре у области тероризма.
Одговор на то питање доводи нас до једног закључка – америчка свест је дошла до оног степена искривљености мозга, када се овоме може давати какав хоћеш облик; на пример – могу да се праве терминатори, којима је циљ да отимају земљу других народа.
На жалост, у овом јаду од вица крије се веома озбиљна намера. Ми у томе имамо посла не са било ким, већ са Федералним судом супердржаве. Уз помоћ те неподкупиве установе мит о учешћу „Ал-Каиде“ у организовању терористичког акта 9.11. наставља да се богати све новим и новим причама. Овде је умесно подсетити да када је бин-Ладен из масмедија сазнао да је он лично „отац“ те терористичке акције – два дана је ћутао као нем, па тек онда немушто и муцајући признао да је „аутор“. Ипак није могао да прескочи такав поклон од тајних служби САД.
Само, иранским властима такав „поклон“ уопште не треба и они ће га исмејати. Истина, судије Федералног суда Менхетна је баш брига јер они, у најбољим традицијама америчке демократије, само извршавају наруџбину непознатих им, али моћних група, који се корак по корак приближавају дану почетка агресије против Исламске Републике Иран. У наведеном случају меркантилни интереси настрадалих у терористичкој акцији и политички интереси америчких власти су се поклопили. У млин антииранске кампање је изливена још једна кофа помија. Па кога онда може да шокира чињеница да су помије изливене из најауторитетнијег, може се рећи незамутивог извора истине – Федералног суда? Сигурно – никога!
Ни једне праве западне новине, ни једна агенција, ни један телевизијски канал нису објавили објективне коментаре на то скандалозно решење, а већина га је једноставно прећутала.
Где се изгубила објективност слободног света? Зашто ћуте трубе истине и не бију бубњеви правде? Јер једна читава земља се окривљује – уз очигледно гажење здравог смисла – ружно, плитко и увредљиво?!
Можда је ствар само у томе што се ради о давно договореној завери? Због ње се гази све, чиме се „бела цивилизација“ дичи – објективност, поштење, непристрасност, равноправност… Зато је додавање „атомском досијеу“ Ирана још и терористичке акције усмерено да ту земљу коначно претвори у смрдљивог прогнаника… Шта ћете више?! Температура у котлу светског јавног мњења се попела за још један подеок.
Неуморно раде ложачи мржње, убацујући у антииранску пећ све што им падне под руку. Кога све нема међу тим ложачима: и људи с пером, и људи са еполетама, и људи у дипломатским фраковима… А сада промичу и они, у мантијама судија. Котао ће врло брзо експлодирати…
