ФИНАНСИЈСКИ ЛЕШИНАРИ КРУЖЕ НАД УКРАЈИНОМ

322

Све је више знакова да ће Украјина бити приморана да врло брзо објави   банкротирање у односу на своје финансијске обавезе.

Још  летом ове године највеће компаније за одређивање рејтинга су преиспитале своје оцене дате Украјини и спустиле њен рејтинг. ММФ скептички процењује средњорочне перспективе економског положаја Украјине и захтева да се за компаније и сектор  домаћинстава тарифе значајно повећају. Уколико се крајем новембра у Вилнусу потпише Споразум о придруживању и зони слободне трговине са Европском унијом Украјини ће за прелазак на европске техничке стандарде бити неопходно 160 милијарди долара, што је еквивалент годишњем БДП-у те земље. Толико новца Украјина нема.

Према подацима Народне банке Украјине средином ове године спољни дуг земље је износио 134,4 милијарде долара или 75,7% БДП-а. При том услови спољних кредита за Украјину са изузетно ниским кредитним и инвестиционим рејтингом  битно су лошији него за било коју земљу ЕУ. Чак и у релативно повољној 2012.години Украјина је издала еврообвезнице у вредности  2,3 БДП-а са 8,8% камате. За цео низ других кредита каматна стопа је износила чак и преко 10%. Враћање дуга  иностранству за државу, компаније и банке Украјине постаје бреме које не може да се издржи. За неке кредите ово је година   када им истиче рок за отплату, а замена новчаних износа који треба да се преко буџета исплате за отплату тих кредита, како би се узели нови кредити, од украјинских власти захтева озбиљне жртве – у облику повећања камата. Спољне дугове не отплаћује само влада, већ и Народна банка Украјине. У 2013.години истиче отплата кредита од 3,5 милијарде долара, што је једнако 15% резерви земље у злату. Те резерве се топе. Са 1.јануаром 2013.године оне су износиле 24,55 милијарди долара, а 1.октобра  – 21,64 милијарде долара (смањење од скоро 3 милијарде $). Летом ове године агенција Блумберг је Украјину уврстила у списак десет земаља које ће по свој вероватноћи објавити свој банкрот у најкраћем периоду.

Дужничке папире Украјине купује „Франклин Темплтон“

10.новембра је Financial Times  јавио да је један од највећих инвестиционих фондова САД  Franklin Templeton   на финансијском тржишту купио државне дужничке хартије Украјине у номиналној вредности од 5 милијарди долара. „Посао који је тежак 1/5 укупног државног дуга Украјине према иностранству, обављен је крајем августа, – констатују новине. – Први вицепремијер Украјине, Сергеј Арбузов, и министар финансија Јуриј Колобов су незванично посетили штаб фонда у калифорнијском граду Сан-Матео како би дали одређене гаранције највећем носиоцу државног дуга“. Информација о томе колики је износ  Franklin Templeton  понудио за 20% украјинског спољног дуга остаје комерцијална тајна. Пре тога је, у почетној фази финансијске кризе еврозоне, овај прекоокеански фонд откупио ирске обвезнице и стекао на крају велику финансијску добит.

Како тврди  Financial Times  на светским тржиштима се очекује брзо и значајно погоршање финансијске ситуације Украјине. „Ситуација је врло једноставна: Украјина се нашла пред претњом значајног мањка готовине и фондова“ – изјавио је новинама Паоло Батори, главни аналитичар америчке банке Morgan Stanley. По његовим речима Кијев „једноставно не може да изађе на крај са следећим таласом отицања капитала“. У таквим условима амерички инвестициони фонд је откупио дужничке хартије Украјине по врло ниској цени, сматрајући да ће у будућности те папире продати по номиналној вредности и да ће уз то  добити и масан „додатак“ (можда 200 или 300%). Ту су могуће две варијанте.

Прва варијанта.Украјина  ће наћи новац, отпузаће од провалије банкрота и за извесно време ће се вратити   нормалном режиму отплате својих обавеза. У том случају амерички фонд ће продати хартије које је купио по номиналној вредности. Одакле може Кијеву да стигне таква помоћ? Наравно да неће од Европске уније која је и сама на корак од банкротирања. То могу или Русија, или ММФ. Али, потписивање Споразума о придруживању и зони слободне трговине од стране Украјине  ће аутоматски онемогућити пружање руске помоћи. Што се тиче ММФ-а, Кијев за сада одбија његове врло оштре услове, у које спадају даља економија буџета или повећање тарифа за енергенте на унутрашњем тржишту. Вероватноћа да ће се догађаји одвијати по овој варијанти износе 5 – 10%.

Друга варијанта. Украјина  ће, како то предсказују и агенције за утврђивање рејтинга и информативна агенција Блумберг, објавити банкрот   у односу на јавни (државни) дуг. Вероватноћа за такав сценарио, по нашем мишљењу, износи 90 – 95%. Франклин Темплтон је спреман за такав развој догађаја и сматра да ће и у том случају зарадити исту саму као и у првом.

Финансијски лешинари и правни колонијализам

Свет је последњих година навикао на  „цивилизована“ банкротства, тј. банкротирање којим се може управљати. То изгледа овако. Главни повериоци дуга се договарају  о реструктурирању дуга – одређени део дуга отписују и разматрају другачије услове првобитних кредита и зајмова (рокове отплате, каматну стопу). Класичан пример за реструктурирање је преиспитивање услова дуга Аргентине од стране поверилаца државних хартија у 2005. – 2010г. и Грчке 2012.године. У случају Аргентине отписано је скоро 70 милијарди долара дуга, а у случају са Грчком – преко 100 милијарди долара.

Међутим, тај механизам којим се превазилазе технички банкроти  у последње време је почео да „прескаче“. Разлог за то представља рад неких крупних инвестиционих фондова које називају „финансијски лешинари“. Они долазе до извесне количине  хартија од вредности  државе која је потенцијални банкрот, а уколико та држава стварно банкротира  они одбијају да учествују у реструктуризацији дугова, заузимају чврсту позицију и захтевају да се хартије гасе по номиналној вредности. Ако је неопходно они подносе тужбе америчким и британским судовима, тежећи да дужника баце на колена. Тако су они, пошто су на секундарном тржишту купили део дужничких хартија Аргентине по дампинг-цени почели   да захтевају да се они потпуно гасе. Два главна америчка фонда-лешинара  (NML Capital и Elliott Management) су се обратила Њујоршком суду који је у новембру 2012. донео одлуку да је Буенос-Ајрес обавезан да прекупцима исплати дуг од 1,33 милијарде долара. При томе је требало да до потпуне исплате лешинарима сва остала плаћања дугова буду привремено обустављена. У тренутку доношења пресуде јавни дуг Аргентине по реструктурираним обвезницама је износио око 24 милијарде долара (45% БДП-а). До 15.децембра 2012. Аргентина је требало да исплати око 3 милијарде доспелих дуговања. Решење њујоршког суда је баш заболело Аргентину, чији је инвестициони и кредитни рејтинг нагло пао. Постало је јасно да нису само ракете и носачи авиона оружје хегемоније САД, већ су то и амерички судови који су своју јурисдикцију проширили на целу земљину куглу. У Аргентини су такву одлуку америчке богиње правде назвали судским колонијализмом (judicial colonialism). Буенос Ајрес је одбио да се покори тој одлуци тако што се жалио америчким надлежним инстанцама. Уколико жалба не успе и Аргентина плати онако, како су то Американци одлучили преко својих судова, доћи ће до опасног преседана. У том случају ће и повериоци аргентинског дуга који су прихватили његово реструктурирање  (на њих отпада 9% првобитног износа дуга) захтевати да се све врати на полазне позиције. И Аргентину ће опет да поставе у положај, у коме је она већ била уочи банкротства 2001.године.

Закључак

Franklin Templeton  поседује све особине финансијског лешинара. То, што је Franklin Templeton купио 20% украјинског дуга представља потврду чињенице да се Украјина стварно нашла на граници банкротирања. Финансијски лешинари имају чељуст булдога. Они никако неће испустити своју нову жртву. Недавно решење суда у Њујорку које се односи на Аргентину, донето у корист финансијских лешинара, амерички суд надахњује за нове победе. Следећа и врло гласна може да постане њихова победа Украјине…

 

Превод: Душанка Пантић